Život beogradskih beskućnika nije lakši tokom leta

Ljudi na ulice najviše volimo da se setimo zimi, naročito za vreme praznika. Na minus dvadeset, posle nekoliko kratkih priloga na televiziji, poneko skonta da ima staru garderobu viška i da je nekome drugom potrebnija.

Leti je druga priča, spas od sunca je lakše naći nego skloniti se od zime na minusu. Iako u Beogradu više ne postoji ni jedno jedino javno kupatilo, pretpostavljamo da je beskućnicima opet lakše, jer Ada je otvorena za sve, iako prevrćemo očima kad došetaju do tuševa u nadi da će oprati garderobu.

Nakon što smo preživeli najtopliju nedelju ovog leta, zapitaš se da li leto ovim ljudima stvarno znači olakšanje. Počnite od sebe – neću da pominjem vožnju autobusom, samo šetnju gradom bez flaše vode. Na to zamislite da niste jeli od juče.

Kako to stvarno izgleda pitala sam ljude u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj. Kad sam stigla oko deset ujutru, napolju je već bilo 32 stepena.

NIŠTA NOVO

Jedino prihvatilište za beskućnike u Beogradu već godinama vodi bitku za proširenje kapaciteta. Sigurno ste čuli da su zimi prebukirani i da ovde spava po dvoje ljudi u krevetu, a ni spavanje na podu nije ništa novo. Kad sam poslednji put pričala sa direktorom, rekao je da se nada da će izgradnja dodatnih prostora početi ove godine. Tada su imali skoro pedeset ljudi više od predviđenih kapaciteta.

- Kod nas nema ništa novo. Ali kod nas je i bolje kad kad je tako. Svaki novi prijem nekog sa ulice je novina za koju nemamo uslova - kaže Prvoslav Nikolić.

Pretpostavljala sam da u julu u Prihvatilištu ima manje ljudi nego u decembru.

- Prošle nedelje je bilo 150, sada imamo oko 135, ako nismo nekog otpustili sinoć - kaže.

To je daleko iznad kapaciteta i znači da neki ljudi dele krevet po vrućini, a drugi spavaju na podu. Pitam ga da li imaju klimu - u njegovoj kancelariji je šitrom otvoren prozor.

- Imamo, imamo. Ali, ako je ovde kod mene 25, gore u sobama je sada 60 stepeni - kaže.

SMRAD

Poslali su me u baštu u kojoj stanari provode pre podne, sve do ručka. Većina drvenih stolova nije u hladu i ljudi sede tik uz ulaz u zgradu, gde je još uvek hlad. Prvih petnaestak minuta svi hvale Prihvatilište, niko ne želi da priča o životu na ulici. Kažu da je ovde hrana odlična. Onda sam upoznala Dragana - na ulici je živeo desetak godina.

- Jeste leto lakše. Lepše je u stvari. Ali smrdi - kaže i pokazuje mi da pogledam gore.

Gore su prozori na kojima vise oprane čarape.

- U mojoj sobi spavaju 24 duše. Znate vi koji je to smrad od cipela samo? Ali, mi smo se organizovali, i sada svake večeri cipele ubacimo u plastičnu kesu i zavežemo je, a čarape sami peremo - kaže mi Dragan.

Skoro trećina ljudi ovde je nepokretna, a prve na listi tekućih potreba Prihvatilišta su pelene za odrasle.

- Zamislite kako mirišu sobe? kaže Dragan.

"MOŽEMO SAMI"

Jedan od najvećih problema tokom leta je, kažu mi neogovateljice iz Prihvatilišta, što ljudi na ulici misle da mogu sve sami i da je lakše.

- Oni kod nas dođu kad situacija postane neizdrživa. Do tada, misle da mogu sami da prežive – toplo je i mogu da se kupaju u javnim toaletima, ima više poslova koje mogu da rade tokom leta da zarade - kažu negovateljice.

Poput promrzlina zimi, leti su najveći problem otvorene rane.

- Devedeset odsto njih čeka poslednji momenat da dođe kod nas i potraži pomoć. Do tada se rana ucrvlja, jer su visoke temperature pogodne za to. Rana bukne, a mi umesto da saniramo ranu, prvo moramo da očistimo crve. Traže pomoć tek kada postane nepodnošljivo - kažu.

Problem su i vaši i šuga. Tu tretman traje pet dana ako se ispoštuje do kraja.

- Najviše mi je krivo kada ih sredimo, i kada se sami srede psihički znaš, a onda se ponovo vrate na ulicu. To je leti češće, misle da mogu sami - kažu.

___________________________________________________________________

Pogledajte i: PozHIVtivan

____________________________________________________________________

ZNOJ JE ZNOJ, ŽEĐ JE ŽEĐ

U Prihvatilištu imaju problem i sa malim brojem kupatila - pored redovnih stanara, u ovim kupatilima se svakog dana kupaju i ljudi koji dođu sa ulice na ručak i kupanje.

Dragan mi kaže da se, kad su se zatvorila javna kupatila u gradu, kupao u javnim toaletima.

- Napuniš flašu od dva litra, dve flaše i poliješ se u kupatilu - priča.

M. je na ulici živela godinu dana. Kaže da je Ada najprijatnije mesto leti, ali da reakcije ljudi mogu da budu jako neprijatne.

- Pre neki dan sam bila sa drugom. Majica mu je smrdela, htela sam da mu je operem. Otišla do tuševa, i čim su me videli, ljudi su počeli da negoduju - kaže.

Iako prijatna, Ada je daleko od idealnog.

- Tuširala sam se hladnom vodom na Adi, ali od toga dobijem peckanje tamo dole - kaže.

M. mi objašnjava kako je leti "drugačije žedna nego inače".

- Leti je žeđ drugačija, stalno si žedan, valjda jer se znojiš. To je začarani krug - kaže.

HRANA

Kao i tokom zime, i leti je najveća borba nahraniti se. Tu je leto sa jedne strane prijatelj, ali i ogroman neprijatelj.

- Tu je leto bolje jer možeš da sakupljaš sekundarne sirovine i zaradiš. Ali, leti je temperatura divna, pa se hrana koju drugi bacaju, a ti bi možda uzeo, mnogo brže kvari. To ne može da se jede - kaže Dragan.

Kada sam napustila Prihvatilište, već je prošlo vreme ručku. Napolju je bilo iznad 35 stepeni.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu