FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Kako reći mami da si porno zvezda

Neka od najpoznatijih lica u istoriji pornografije – Džoana Ejndžel, Stoja, Eni Sprinkl, Nina Hartli, Koner Habib, i mnogi drugi svedoče kako su prošli kad su porodici, prijateljima, i partnerima otkrili da snimaju porno filmove.
30.10.15

Dizajn naslovne strane: Džejmi Bejser

Na naslovnoj strani antologije „Kako priznati da si porno zvezda", Džiz Li se izvlači iz pastelno ružičaste vulve, majice zavodljivo zadignute, pantalona spuštenih do stopala. U pitanju je metafora: Ova dženderkvir porno zvezda (koja preferira polno neutralno zamenicu „ono") izranja iz dubina kako pornografije tako i života.

Li se u karijeri pojavilo u preko 200 porno filmova, stekavši status kvir porno legende. „Pornografija je nešto najbolje što sam radilo, ali uz nju ide tako mnogo stigme da nisam znalo kako da otkrijem porodici čime se bavim," kaže Li u mejlu. „Iz toga razloga su me zainteresovale tuđe priče."

Reklame

Knjiga pod naslovom Coming Out Like a Porn Star izašla je 20. oktobra i sadrži preko pedeset priča nekih od najpoznatijih lica u istoriji pornografije – Džoana Ejndžel, Stoja, Eni Sprinkl, Nina Hartli, Koner Habib, i mnogi drugi. Svi oni svedoče kako su prošli kad su porodici, prijateljima, i partnerima otkrili da snimaju porno filmove. „Bilo je i ranije članaka na temu suočavanja sa osudom roditelja ili poslodavaca, ali mejnstrim mediji obično od takvih priča prave senzaciju koja samo podstiče dalju stigmatizaciju," kaže Li.

Pročitajte i: Ispričala sam baki da sam pod njenim imenom snimala porniće

Ova knjiga, sa druge strane, samo treba da iskreno predstavi pornografiju kao takvu; dok neki od autora navode kako ih je industrija oslobodila, drugi je moralno osuđuju. Kako Li kaže u knjizi, „Da bismo prevazišli kulturne barikade i izborili se za prava seksualnih radnika i radnica, neophodno je prvo uspostaviti dijalog koji počiva na činjenici da ljudi koji odluče da se bave pornografijom nisu različiti od bilo koga drugog." To se odnosi kako na pozitivna tako i na negativna iskustva.

Pričali smo sa nekim od autora čije s

fotografija: Rishio

e ispovesti nalaze u knjizi o promenama u seksualnoj kulturi i o njihovom viđenju ciljeva koji stoje pred ovom knjigom.

MILKA HALILI

VICE: Kad ti je porno karijera došla to one tačke kad si odlučila da „priznaš" čime se baviš?

Milka Halili: Tu negde kad su prijatelji počeli da čitaju moj intervju, počela sam da pričam sa njima o tome. Većina njih je unapred znala kako stoje stvari pa nije bilo problema, ali sa vremenom je i porodica počela da se raspituje o mom poslu, pa sam morala i njima da kažem. Tata mi je bio sav patrijarhalno nastrojen, a mama je bila suvi kapitalista – sve kao „pa tu mogu lepe pare da se zarade". Kritički je tome prišla samo moja najbolja prijateljica, pitala me je ono što su posle pitali i mnogi drugi: „Jesi li sigurna? Znaš da posle ovog više nema nazad?" Odgovorila sam da znam, ali moji drugi prijatelji su mahom bili impresionirani, kao da su mislili da tu ima ne znam šta glamurozno. „Vau, sad si zvezda!

Reklame

"Suočavanje može da bude zastrašujuće iskustvo i da otuđi ljude. Potrebno je imati svest o tome da je OK da se teško prođe kroz sve to, i da čovek nije sam." – Milka Halili

Kome ti je bilo najteže da kažeš?

Mami. U startu je prilično OK reagovala, ali relativno skoro smo ponovo pričale o tome i mislim da joj je tek tad kliknulo.Pominjale smo šta sve ide uz moj posao, o kom je ona već znala, ali tu je počela da me ispituje, kao, „Zašto moraš da se testiraš? Šta to onda znači?" Nekako joj je to postalo klasno i rasno pitanje. Rekla je „Ja sam Filipino majka, neću da čujem o takvim stvarima," a to me je rasplakalo. U jednom trenutku me je pitala „Zašto prosto ne nađeš neki drugi posao?" Rekla sam joj da mi ovaj posao omogućava da pišem, i da ga se zato držim.

Pre te svađe sa mamom, imala sam utisak da je porno posao samo posao. Ali pošto sam videla koliko me je duboko emotivno dirnuo taj razgovor, shvatila sam: čekaj malo, pa ovo je deo mog identiteta. Stvarno se identifikujem sa svojom profesijom, zato mi mamin predlog da promenim posao nimalo nije legao.

Šta očekuješ da postigneš svojom pričom?

To je prosto deo moje ličnosti, ja sam prirodno vrlo otvorena osoba. Na neki način volim da činim da drugima ne bude prijatno, ali takođe i smatram da tu nema ničeg lošeg. Nisam nikad mislila da treba da krijem ili da se stidim svog posla.

Suočavanje može da bude zastrašujuće iskustvo i da otuđi ljude. Potrebno je imati svest o tome da je OK da se teško prođe kroz sve to, i da čovek nije sam. Kad me je Džiz kontaktiralo – znam ga iz prvog porno filma koji sam ikad odgledala, ako ni zbog čega drugog, čak i samo to je bilo dovoljno da odmah pristanem. Nadam se da će ljudi

Reklame

[

fotografija: Viktor Džefris II

koji pročitaju knjigu] bolje videti ono ljudsko u porno izvođačima. Mislim da je to važno, jer je cela naša kultura u velikoj meri pornografske prirode. Pornografija ne bi smela da bude tabu, jer kakav je to tabu koji svi redom upražnjavaju?

DEJL KUPER

VICE: Kad ti je porno karijera došla to one tačke kad si odlučio da „priznaš" čime se baviš?

Dejl Kuper: Došlo je jedno vreme kad sam se izdržavao isključivo od porno novca. Kad bih upoznao nekoga ko me pita čime se bavim, bio sam potpuno iskren oko toga. Nisam mislio da treba da krijem ili da se stidim, hteo sam da budem porno ambasador na neki način, da insistiram na iskrenosti. Dakle tu negde sam počeo da „suočavam" svoju okolinu sa tim.

Imao sam dosta sreće po tom pitanju. Svi prijatelji su me podržavali. Radio sam nedavno na jednom projektu gde je trebalo da okupim ljude, ispostavilo se da u svom okruženju imam širok krug ljudi van industrije koji su superkul i prihvataju mene i moj posao, zbog čega mi je jako drago. Takođe volim što sam u kontaktu sa ljudima kao što su Džiz i ostali autori ove knjige. Treba još mnogo da se radi da bi se otklonila stigma sa ovog posla, i zato je super što imamo toliko pametnih i sposobnih ljudi.

Koliko dobro moraš nekog da znaš da bi im otkrio da snimaš pornografiju?

Ne mislim da su ti proračuni koje radim u glavi bitno drugačiji od onih koje većina ljudi radi da bi odlučila koliko toga o svom poslu ili privatnom životu da poveri relativno nepoznatoj osobi. Uvek ti neka pitanja prolete kroz glavu kad nekog upoznaš, kao, da li su me možda prepoznali? Koliko dobro misle da me poznaju? Mislim da se to dešava kad god si javna ličnost bilo kog nivoa. Ulazimo u tu fazu života gde svi misle da moraju da oribaju svoj lik na Fejsbuku i da na Instagram kače samo svoje najbolje slike, i bla bla.

Reklame

Kad si porno glumac, moraš da brineš o svojoj privatnosti, o svojoj seksualnoj intimi, to uvek moram jasno da potcrtam kad nekog upoznam… uvek sam vrlo otvoren i iskren po tom pitanju. U kontaktu sa strancima, uvek je na tebi da odlučiš koliko toga da otkriješ.

Kome ti je bilo najteže da kažeš?

Mislim potencijalnim partnerima – ali opet kažem, nije problem sam čin priznanja koliko je pitanje da li će prihvatiti to čime se bavim ili ne. Mislim, podrazumeva se da očekujem da neko s kim sam u vezi mora da podržava ovo čime se bavim, jer to meni mnogo znači. Srećom, do sada sam imao prilike da budem u vezi sa prilično kul ljudima kojima je moj posao prilično kul, tako da…

A porodica?

Porodica ne zna i ne treba da zna, zato i koristim umetničko ime. Nije da se stidim svog posla, ali mislim da ovo društvo još nije stiglo do te tačke gde bi roditelj reagovao u stilu „Sreća tatina, širi noge pred kamerom!" Znam da bih ja tako reagovao da imam dete, ali eto, za mene je pornografija uglavnom bila usputna tezga pa sam zato izgradio vrlo sadržajan život u kom se ne zovem Dejl Kuper, što mi baš prija.

Šta misliš, zašto ranije nije bilo knjiga koje se bave ovom temom?

Rekao bih da

fotografija: Kristin Dengate

Coming Out Like a Porn Star čini posebnom činjenica da se skoro poklapa sa potvrdom prava seksualnih radnika od strane Amnesty International, to jeste podvođenjem naših pod širi kontekst ljudskih prava. To je vrlo značajan potez. Tajming je interesantan, i zato je danas bitnije nego ikad ranije da ljudi iz porno industrije smeju da podignu glas sa dostojanstvom, da imaju priliku da pokažu izuzetne životne priče i talente koji postoje unutar naše zajednice.

GALA VANTING

Reklame

VICE: Kad ti je porno karijera došla to one tačke kad si odlučila da „priznaš" čime se baviš?

Gala Vanting: Život mi se značajno promenio kad sam se preselila na drugi kontinent i počela da se bavim produkcijom, tako da u tom trenutku nije ni postojala opcija da se dalje krijem. Mogla sam da počnem nešto da izmišljam, i za neke ljude to i radim, ali ipak sam želela da ovaj posao otvoreno predstavim kako deo svog identiteta. Još od kako sam počela da snimam, to mi je bila namera.

Bio je jedan vrlo kratak period kad sam odlučila svima da saopštim; jeste ispalo ishitreno ali sam to ipak duže vreme pripremala. Tek posle tri godine provedene pred kamerom sam počela da ulazim u produkcijsku stranu posla, dakle tu sam već imala jasno razrađen svoj etičko-politički sistem u vezi sa industrijom, pa mi je sve išlo prirodno.

Kako su reagovali prijatelji i porodica?

Uglavnom su me dosta dobro podržale i izabrana i biološka porodica. Čini mi se da čak i oni koji nisu sasvim razumeli o čemu je reč, ili ih je mučila stigma, svi su ipak imali dovoljno poverenja u moju sposobnost da sama donesem pravu odluku. Danas je razumevanje ili čak entuzijazam za ono čime se bavim potreban uslov da se bude u mojoj blizini. Nekako sam se okružila seksualno-pozitivnim ljudima, tako da sve ono što tu ne spada u društvenom smislu je do sada odumrlo.

Šta očekuješ da postigneš svojom pričom?

Mislim da je medijsko prisustvo koje sami seksualni radnici generišu najbolji način da se izborimo sa društvenom osudom. Mislim da je ključna stvar da mi sami iznesemo te priče, umesto da ih mediji sami iskonstruišu. Danas postoji određena fascinacija pornografijom i seksualnim radom, kao i samim izborom da se bude delom cele te industrije. Te priče obično spolja uzme i predstavi neko ko ih nikad nije proživeo. Zato je meni lično važno da u tom procesu učestvujem, što je u suštini i razlog zbog kog sam i krenula da se bavim ovim poslom.

fotografija: Džulijan Keš

Takođe mislim da je knjiga lep način da ova naša populacija pokaže sposobnom da nešto javno kaže, sposobnom da se bavi i drugim temama osim sopstvenih predstava ili publiciteta koji stičemo ili novca koji zarađujemo. Ovo daje određenu dimenziju razumevanja seksualnih radnika i porno izvođača na nivou šire kulture.

ENI SPRINKL

Reklame

VICE: Kad ti je porno karijera došla to one tačke kad si odlučila da „priznaš" čime se baviš?

Eni Sprinkl: Sedamdesetih godina nije bilo interneta, pa je mnogo nas bilo u prilici da vodi dvostruke živote. Ja to nisam mogla jer bi me neko sigurno uhvatio u laži, tako da nisam ni pokušavala. Ali neki od ljudi koji jesu vodili dvostruke živote su danas, kad se ti stari filmovi vraćaju u eri interneta, prinuđeni da priznaju svojim porodicama da su snimali porno filmove tokom sedamdesetih ili osamdesetih.

Kako se taj čin danas razlikuje od onog u sedamdesetim godinama?

Priznati čime se baviš u sedamdesetim godinama je bitno drugačije od tog istog u novom milenijumu. Internet je očigledna razlika, danas je sve neuporedivo više dostupno. Takođe, u sedamdesetim ili osamdesetim se snimanjem pornića rizikovalo hapšenje. Bili smo van zakona. Ako bi te na ulici pitali šta to radiš, ne bi mogao da im prosto kažeš „Snimamo seksi film". Morao bi da kažeš „Snimamo nešto za fakultet", da te policija ne bi privela. Obično ne bi bilo optužbe, ali držali bi te u pritvoru i naplatili teške kazne; a ko stigne do sudije, obično ne bi dobro prošao.

PREPORUČUJEMO: Sudbina devojke u oflajn i onlajn muvanju u Beogradu

Kako je privatna iskrenost išla uz ta zakonska pitanja?

Bilo je to slično kao pušenje trave. I trava je bila zakonom zabranjena; imaš džoint – ideš u zatvor. Ali društvo je ipak prihvatalo činjenicu da mnogo ljudi ipak imalo džoint sa sobom i niko ih nije osuđivao zbog toga, iako su znali da je veliki rizik u pitanju. Bilo je opasno, bilo je uzbudljivo. Porno filmovi bili su vrsta kreativnog izraza. Sećam se da smo u to vreme bojkotovali Ms. Magazine zato što su držali okrugli sto o tom pitanju a nikog iz industrije nisu ni pozvali. Oni su bili veliki protivnici pornografije, a ideja seksualno pozitivnog feminizma nije ni postojala tokom sedamdesetih. Sve je to bilo sramotno i zabranjeno.

Reklame

Kako je tvoja porodica reagovala kad si ime rekla čime se baviš?

Mislim da ih je to iznenadilo jer sam uvek bila jako stidljiva, ali bili su relativno pametni ljudi širokih shvatanja, puno je umetnika bilo u porodici, razumeo se kreativni impuls. Više su brinuli da li se drogiram ili pijem, što očigledno nisam radila. Bavila sam se filmom i kreativnim seksualnim avanturama.

Kako očekuješ da će knjiga delovati na seksualnu industriju i sliku iste u javnosti?

Danas ima toliko ljudi u tom poslu, i svi oni moraju da priznaju čime se bave, tako da mislim da će im dobro doći. Mnogo ljudi živi od zabave za odrasle. Džiz Li je sadašnjost i budućnost ovog posla. Ja sam više prošlost i praistorija. [smeh] Drago mi je kad možemo da podržavamo jedni druge, da se nađemo na istoj strani. Seksualna industrija često stvara klike, ljudi budu kritični prema konkurenciji i rivalima, a čest je i ejdžizam. Zato mislim da je divno što je u pitanju knjiga za sve generacije. Cenim to što je predstavljaju kao istorijski dokument, jer ona to i jeste. Reči traju, besmrtne su, daju sliku jednog vremena.

Seksualni radnici se bave fantazijama. Stvaraju fantazije i glume u njima, kreativno se izražavaju kroz seks – ali ova knjiga ima više osnova u realnosti. Nije ni fantazija ni fikcija. Uvek je zabavno zaviriti unutra. Sviđa mi se naslovna strana na kojoj Džiz izlazi iz vulve, kao da te poziva da zaviriš u tajne koje se unutra kriju, u picin bekstejdž.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu