Internet misli da sam ja Benksi

Nedavno se pojavio Fejsbuk događaj koji promoviše upoznavanje i druženje sa Benksijem, zakazano za januar 2016. u hotelu Valdorf Astoria u Njujorku. Događaj je, kao uvrnuta interna fora na internetu, zadobio popriličnu pažnju i veliko interesovanje tokom poslednjih par nedelja.

Deo šarma cele akcije je u tome koliko je zapravo loše odrađena cela stvar. U opisu događaja, Benksijevo ime je napisano na tri pogrešna načina, tekst obećava da će Benksi biti "formalno upoznat sa finim društvom" i nudi počasno oslikavanje lica za prvih 100 gostiju - "od bitange lično!". Nakon što je Benksijev portparol negirao da on ima bilo kakve veze sa ovim događajem (ili oslikavanjem lica), kreator Fejsbuk događaja Stiven Raš izlupetao je za Village Voice: "Pa, ja i Benkara smo blejali, gledali Gilmorime… epizodu gde je Rori predstavljena Ćerkama Američke Revolucije , a Benks je bio u fazonu 'Tebra, mislim da je to ono što ja želim da uradim'". Kada se ovaj članak zavrteo na internetu, takođe je postao deo bizarne interne šale.

Što se tiče mladog čoveka prijatnog izgleda kojeg je Raš izabrao za lice događaja, pa, to je Majkl Votli, koga možemo zvanično dodati na listu potpuno normalnih ljudi koji su bez ikakvog sopstvenog truda postali lice čudnog internet fenomena. Votli živi u Luizvilu u državi Kentaki, gde radi kao asistent menadžera produkcije u Glumačkom pozorištu Luzivila. Kao član pozorišta, režirao je je komad "Prosečan čovek". Zbog magije Gugla, kada ukucate "prosečan čovek", dobijate Votlija, čiji portret ga sticajem okolnosti čini nalik ekstremno prosečnom čoveku. Da je Votli morao da pogađa, kreator upoznavanja sa Benksijem je verovatno guglovao "prosečnog čoveka" dok je tražio lažno lice za Benksija, našao njegovu dražesnu facu na polu-generičkom horizontu Luizvila, i iskoristio ga.

Prošlog vikenda sam ćaskao telefonom sa Votlijem o tome da li jeste ili nije Benksi, kako internet može da bude krajnje bizaran i zanimljiv, kao i kako je to kada predstavljaš lice prosečnih muškaraca širom sveta. Votli se trudi koliko god može da se zabavi u celoj situaciji.

VICE: Da li si ti Benksi?

Majkl Votli: Mislim da bih, u slučaju da jesam Benksi, morao da kažem ne, a ako nisam Benksi, opet bih morao da kažem ne. Takoda je odgovor na to pitanje irelevantan.

Kada si saznao da se tvoja fotografija korisiti kao Benksijevo lice?

Jedan od mojih prijatelja je 8. septembra okačio link na moj Fejsbuk profil, i tada sam prvi put čuo za to. Zainteresovalo me je, ali je onda nekako potponulo u malom mozgu sve dok nisam dobio mejl od magazina Village Voice gde mi postavljaju neka pitanja o njemu. U tom trenutku sam se malo zapitao da li mi neko smešta da padnem za neki od Benksijevih čuvenih zločina, ali nekad je jedini način da pređeš zmiju da hodaš kroz šumu sa klizaljkama, znaš? Nisam žrtva, to hoću da kažem. Ako svi misle da sam Benksi, ja mislim da će im biti teško da to dokažu. Mnogo je smešno kada postaneš velika fora, ali ja volim smešne stvari.

Šta misliš kako je ta fotografija završila kao baner za ivent za upoznavanje sa Benksijem na Fejsbuku?

Najbliže što mogu da prokljuvim jeste da kada ukucate "prosečan čovek" u Gugl pretragu slika, moja fotografija je prva stvar koja će iskočiti. Mislim da je razlog tome što sam režirao desetominutni komad u pozorištu u Luizvilu 2013. godine pod nazivom "Prosečan čovek" po scenariju Stefani Alison Voker, ali ne znam zašto su te dve stvari povezane na ovaj način. Mislim da je osoba koja je napravila Fejsbuk događaj želela sliku prosečnog čoveka da predstavi Benksija. Zašto pretpostavljamo da je Benksi belac, zaista ne znam. Za sada ne postoji nikakav dokaz za to, ali očigledno je administrator želeo da to uradi.

Takođe si i lice Tviter naloga @Chester_Ray50.

Nisam to video! Nisam imao pojma!

Aha, i u biografiji ti piše: "Građevinski radnik, navija za Vukove."

[Smeje se] Ovo je novost za mene.

Da li sebe smatraš prosečnim čovekom?

Mislim da kada si prosečan, postoji nešto što zaista čini da se osećaš sigurno i bezbedno, kao da postoji izvesna anonimnost u prosečnosti. Ali ispostavlja se da ne može biti toliko anonimno, jer ako si dovoljno poseban da budeš 'idealni prosek', uvlače te u raznorazne čudne situacije.

Odakle potiče fotografija?

U vreme kada je napravljena, bio sam član Glumačkog pozorišta u Louisville Apprentice Intern Company, i tada smo svi kao grupa, svi članovi zajedno, napravili portrete na krovu garaže pozorišta da bismo se promovisali na svom sajtu.

Dakle ta fotka je zapravo iz centra Luizvila, što može biti prosečno na više načina.

Prosečan čovek u prosečnom gradu.

Da li si nekad nacrtao grafit?

Ne, ne baš. Kada sam bio tinejdžer, bacali smo toalet papir na neka kola i slične stvari, ali sve je to u prošlosti. I nije ni bilo naročito umetnički, već jednostavno nešto što se desilo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu