Deset pesama Ramonsa koje mi ne daju da odrastem

Ne poklapaju se često oba Uskrsa. Te 2001. godine, dok su ga svi Hrišćani obeležavali, u Njujorku se ugasio najveći bend svih vremena. Morisi je prošle godine objavio album sa njihovim najboljim pesmama. Sebi sam dao tu slobodu da podelim neke svoje životne epizode u koje su se umotale najvažnije pesme i ploče, ovog nestvarnog "četverca".

"C'mon Let's Go"

Ako su za televiziju govorili da je "Prozor u svet", pa šta onda da kažemo za berzu ploča u SKC-u!? Obožavam berze, često svraćam i danas, a tada sam navijao sat, da bi u nedelju ujutro udahnuo vazduh koji je kroz taj "prozor" stizao do naših gramofona. Nikada na berzu nisam dolazio kao prodavac, već samo kao kupac. Istina, početkom 80-tih sam prodavao i ploče i stripove po ivičnjacima Knez Mihajlove i Čika Ljubine, preko puta Američkog kulturnog centra, sada Instituta Servantes. To što sam ja tada prodavao, da bi kao prerani tinejdžer dolazio do nekakve kinte, to je sramota, moja lična. I sa tim teretom i dalje živim, mada mi ga Kupindo vremenom smanjuje.

Elem, berze u SKC-u su bile imperativ. Zanimljivi prodavci, od optičara Piljka iz Gradića Pejton, večito besprekorno doteranog, do Pere Lukovića, koji bi u svom stilu davao prigodne popuste o velikim crkvenim praznicima. Kupovao bih ili menjao svake nedelje po nešto. Sećam se da sam dao dva albuma Stranglersa, "La Folie" i "Aural Sculpture" za prvi album Undertonesa. Da sam Džoan Džet i njen "Bad Reputation", dobio za male pare, ali uvek me je zanimao magični kofer jednog lika, koji je bio malo stariji od ostalih i koji bi prodavao ganc nove ploče, mahom hevi metal. Međutim, moglo je tu svašta još da se nađe. Obožavam Badija Holija i Ričija Valensa i zaista mislim da je dan kada su poginuli, "Dan kada je umrla muzika". "La Bambu" sam gledao te zime na FEST-u, a jednom prilikom sam na Studiju B čuo kako Ričijevu pesmu "C'mon Let's Go" puštaju u tri verzije jednu za drugom, koje potpisuju Los Lobos, Matchbox i Ramones. U koferu tog lika, nalazila se ploča sa muzikom iz filma "R'n'R Highschool". Nisam nijednog trenutka pomislio da sam napravio nekakvu grešku. To je postala moja prva ploča iza koje stoje Ramonsi, a obrada Ričijevog klasika zajedno sa Paley Brothers, je nešto čemu se i danas vraćam. Tada sam položio "zakletvu" da ću jednog dana imati sve njihove ploče.

"KKK Took My Baby Away"

Zašto nam je Akademija bila važna? Zato što se puštala muzika, koju nisi nigde mogao da čuješ. Uz svo dužno poštovanje za "Terms and Conditions" za ulaz na Akademiju, smatram da je gomila klinaca masovno bila uskraćena za ovo "muzičko obrazovanje". U "Zvezdi" si mogao da "fasuješ" Džoa Kokera ili INXS, uz propusnicu daleko pristupačniju, čak i nama tadašnjim srednjoškolcima, ali to je za nas bila "šolja Uvinog čaja". Pokušali smo da razaznajemo motajući se oko ventilacije kluba, šta se to čuje iznutra, ali osim gomile ispušenog i prežvakanog dima u kockama, ništa nije uspelo da stigne do naših čula.

A onda su Vanja i Draga, sada poznate beogradske arhitekte, provalile fazon, kako da doakamo onim "dispečerima", koji su ljude "dajući" im stativu, usmeravali ka Zvezdi i ostalim sličnim klubovima. Odu one par puta na Akademiju i vrate se ispečatirane uglavnom istim pečatom, na kome je stajalo: "KOMISIJA". Naprave od gumica za brisanje improvizovani pečat sa istim natpisom. Bio je petak, za mene "VELIKI". Osećaj kad sam iza sebe ostavio prvi ešalon, sa "KOMISIJOM" na ruci, delovao je kao odlazak na fudbalsko gostovanje na kome je tvoj tim uzeo oba boda. Spuštao sam se u rupu, kao u ugljenokop. U trenutku kada sam završio sa poslednjim stepenikom, sa zvučnika su me oduvali uvodni taktovi "KKK Took My Baby Away". Akademijo, da prostiš, ušao sam.

"Blitzkrieg Bop" & "I Wanna Be Your Boyfriend"

Prvo punoletno letovanje, proveo sam u Rovinju i Baški na Krku. I dok je Rovinj obeležilo besomučno sakupljanje telefona u čemu je pobedio moj kum Pera, s obzirom da je jedan od njih imao pozivni za Švedsku, u Baški je bio potpuni relaks. Poznat teren, stari prijatelji, TDK kaseta sa prvim albumom i "Barely Legal" konzumacija alkohola, ali dobro dozirana i kontrolisana, kao odbrana Trepče, iz vremena Miletovića. Jedan raniji odlazak sa plaže, pretvorio se u kućnu zabavu, u kome sam imao utisak da sam smorio jedan deo publike, svojim muzičkim izborom, ali bilo je i onih koji su se zajedno sa mnom ložili na taj prvi album, koji ima sve što mora da ima najbolja ploča svih vremena.

I odrastanje i neodrastanje, i sentiš i pank i sve to upakovano u manje od pola sata. Svaki uvod u "Blitzkrieg Bop", značio je novu egzaltiranost uz "Hey Ho Lets Go", a svaki put kada bi pustio "I Wanna Be Your Boyfriend", samo je nedostajala Olja Miranovska. I tako solidno "urađeni" Ramonsima, krenuli smo napolje i srećom promašili masovnu tuču riječke Armade i splitske Torcide na kraju mesta. Drag dan i draga Baška. Nije ni čudo što je ovde Vim Kola iz "Parafa" otvorila kafanu i što je jedini panker iz Kazališta, Davorin Bogović, upravo ovde radio kao poštar.

"Merry Christmas"

Trst me je mamio, svojim izlozima, otkako sam postao svestan da Beteks, Ateks, Slovenijasport i naravno Robne kuće Beograd, nisu jedine nekretnine sa prodajnim eksponatima iza staklenih prepreka. Limitirani iznosi dinara iz zemlje, njihovo sakrivanje po najčudnijim mestima i slične gluposti, krasilie su svakog Jugoslovena, koji je vredno štedeo za Đovanija, Upim & Coin i naravno, pijacu na Ponte Rossu. Mene nijedan od ovih STR-ova nije previše privlačio, jer sam svu svoju pažnju usmeravao ka lokalu Ricordi, koji se nalazio tik pored nekadašnje robne kuće, Lavoratore. Tu sam kupio Give Em Enough Rope od Clash, neki album Primitives-a, Great Rockenroll Swindle i svašta još, ali te 1989. nisam ni slutio da će me u toj radnji dočekati, tada najnoviji album Ramonsa, Brain Drain, dosta pre njegovog licencnog objavljivanja. Trenutak kada sam uzeo tu ploču, se ne zaboravlja, kao verovatno nijedan koji ima veze sa kupovinom nosača njihovog zvuka. Ah da… favorit je logično, himna svakog vernika, "Merry Christmas"

"Danny Says"

Devetnaesti rođendan sam proslavio u piceriji "Košava". Hladni decembar, još neki odvratni ponedeljak. Kao nećemo kod "Međeda" na korpice, a i "Plavi Jadran" nam je smor i rešimo da odemo u "Košavu". Bilo nas je desetak. Smaralo me to što sam sutradan imao drugu regrutaciju. Već su mi posle prve odložili JNA na godinu dana, zbog frke sa nogom, ali sam još uvek bio tu negde, vojno nedovoljno nesposoban. Šolević je na turnejama uveliko operativno privodio kraju "događanje naroda", Gazimestan se spremao da nasledi Ušće, Trepča je postajala i rudnik, a ne samo već pomenuti fudbalski klub.

Spremalo se svašta, a moja nekada šuplja kost, transplantacijom popunjena par godina ranije, nije bila dovoljno ubedljiv razlog vojnim lekarima da me prebace u "trećepozivce", koje u rat zovu, samo u slučaju da se ugasi i šesta buktinja na grbu tadašnje zemlje. Izašli smo iz "Snežane", jeli neke tanke Kaprićoze i još tanja sva "četiri godišnja doba". Negde ispred Kikija, bircuza na dnu Kneza, sreli smo ekipu sa "Miljakovca". Borka, Uglješu, Vuču, Vladu… Stajali smo na početku Rajićeve, ja sam pomenuo sutrašnji odlazak na regrutaciju, da bi mi Vuča na "keca" dao savet: "Pojedi pre vađenja krvi čašu pavlake, holesterol ima da ti skoči, posebno u kombinaciji sa jajima. Od toga oslobađaju". Setio sam se Milijusovog "Dana velikih talasa" i tamošnje regrutacije. Došao sam kući, pustio kasetu na kojoj je bio album "End of The Century". Krenula je "Danny Says", koja me uvek podseća i na "Dan velikih talasa" i na Vučine reči. Vuča Says…

"Oh, Oh I Love Her So" & "She's The One"

Bio je jun 1990. Prošao je i Maksimir, Piksi je prešao u Marsej, Hadžibegić ni tada nije vežbao penale, srpska opozicija je napravila prvi zajednički miting, a ja sam se spremao za junski rok, nesiguran u sebe, ali odlučan da uz minimum utrošenog vremena, položim što više ispita na drugoj godini ETF-a. Između zgrade fakulteta i računskog centra sreo sam "Bračuna" (Milivoja Čaliju), koji mi je rekao da je Jugoton konačno licencno objavio "Leave Home" i "Road To Ruin". Bile su to prve ploče Ramonsa, koje su mogle da se kupe u našim radnjama. Samo sat vremena kasnije, kasa u Nušićevoj izbacila je račun za obe. Iako sam godinama unazad, gotovo svakodnevno slušao "Oh, Oh I Love Her So" i "She's The One", konačno sam imao priliku da ih slušam u kontaktu vinila sa iglom. Tek sedam godina kasnije, ušao sam u prvi Burger King u životu. Za razliku od Džoija, tamo je nisam sreo.

"Animal Boy"

Brisel, centar Evropske unije i najnestabilnija prestonica Evrope. Tu sam se slikao sa Krojfom, tu sam odgledao Sonic Youth, početkom milenijuma. Ledeni februar pre par godina. Na nebu nigde oblaka, sunce kao Suarez. Boka Matović i ja na nekim sastancima. Ona mrzi Brisel, ja ga gotivim. Najveći VAT Refund za one koji troše, a nama ostalima je sasvim dovoljno što ima nepunih zilion vrsta piva i što ima opake radnje sa pločama. Meni fali samo jedna, pa da ispunim obećanje sebi sa početka teksta. Probao i na Amazonu, na Ebay-u, ništa… Da, znam da im je to najmanje dobra ploča, ali kolekcija je kolekcija, a i obećanje je obećanje. Jasan je epilog, u Briselu sam popunio "album". "Animal Boy", pronađen je u jednoj zavučenoj kutiji u prodavnici "Veals & Geeks". Novi vlasnik zahvaljuje se starom, što je ploču lepo čuvao i što ju je slušao sa ljubavlju. Ko zna koja ga je muka naterala da ga proda, ali mene je taj februarski "Suarez", silno ogrejao i kolekcija je konačno bila sakupljena.

"I Don't Wanna Grow Up"

Volim West Ham, Ramonse i Ričarda Holija, Twin Peaks i Džona Votersa, Sakupljam ploče, filmske kataloge, muzičke biografije i sličice. Nikada nisam gledao Ramonse, ali jesam Beach Boyse. I dan danas idem na tribinu, makar i onu u Parteru. Volim kad Tom Vejts obradi "Danny Says" i kad "vrati" Ramonsima za "I Don't Wanna Grow Up". Odrastao sam i neodrastao uz Ramonse. Pamtim 15. april 2001. A ovog 15. aprila na "Paralelovoj" tribini u Mikseru, pričamo o umetnosti neodrastanja na godišnjicu smrti najvećeg klinca, Džoija Ramona.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram