FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Koliko seksa u stvari imaju muškarci u Srbiji

Obični ljudi malo jebu. Malo jebu kad su mladi, skoro nikako. Kad odrastu tad jebu više, obično kad su u vezi i sa strane, a onda opet ne jebu.
6.4.16
Foto: angrylambie1/Flickr

Pre neki dan vidim neki stari naslov kako je Fidel Kastro spavao sa 35,000 žena u svom životu. U tekstu je glavni izvor neki Kastrov anonimni saradnik, onaj pouzdani anonimni biografski izvor kakvih će se tek namnožiti posle njegove smrti, kao što se za Tita posthumno ispostavilo da je orgijao s četom balerina. Taj savremenik kaže kako je Kastro jebao jednu pre podne uz doručak i jednu posle ručka, nekada i jednu za dezert, pa kad se saberu svi dani njegove polne zrelosti, možda oduzmu dani rata i državnih obaveza, ali dodaju dani proslave i grupni seks sa i bez balerina, kakav je sigurno često praktikovao ta cifra dođe do običnom smrtniku neobične i nedostižne sume od trideset pet hiljada žena. Trideset pet hiljada žena, a ne snošaja. Ej! Svaka mu čast.

Foto: Denis Bocquet/Flickr

Obični ljudi malo jebu. Malo jebu kad su mladi, skoro nikako. Kad odrastu tad jebu više, obično kad su u vezi i sa strane, a onda opet ne jebu. Niko to neće priznati dok nije kasno, ali "polna moć" i želja za seksom opadnu s godinama. I šta nam onda ostaje, tih izračunamo koliko nam seksa sleduje u tih nekoliko godina između mladosti i starosti, da se najebemo ko ljudi, pa da se razilazimo. Lavovi sa druge strane jebu više. U zoo vrtu u Beogradu, a i na internetu pročitala sam da lavovi imaju u proseku sto seksualnih odnosa dnevno. Kada bi lavovi imali seks svaki dan, lavovi bi za jednu godinu prejebali Fidela Kastra, mada ne po broju lavica svakako. Mislim da čak i srećni lavovi ipak ne jebu svaki dan jer moraju da love i sakrivaju se od lovokradica, pa se godišnji broj lavovskih kopulacija kreće od u rasponu od skromnih nekoliko hiljada seksualnih odnosa godišnje, raspoređeno u doba parenja.

Jadi mladih Vertera

Prema mojim saznanjima, većina muškaraca koje znam karali su prvi put između trinaeste i šesnaeste godine, ako izuzmemo gejeve, koji suprotno uvreženom mišljenju da se razvaljuju kao ludi, obično prvi seksualni odnos imaju posle šesnaeste ili čak posle osamnaeste, jer do tada u najvećem broju slučajeva nemaju s kim. Ili ako nije tako, ja sam upoznala neke nesnalažljive, pa mi nemojte verovati. Do dvadesete jebu samo heteroseksualni muškarci prijatnog izgleda, i oni čine 14% ili manje seksualno aktivnih tinejdžera (ako pretpostavimo da je muško-ženska raspodela pola pola). U našoj školi jebali su sportisti, nametljivi ekstroverti i druge vrste alfa dečaka, dok su pankeri i nežni intelektualci eventualno pronalazili srodne duše, pa su posle pet godina veze možda uspeli da zajednički izgube nevinost. Ako ste se pitali da li štreberi, debeli ili bubuljičavi klinci iz razreda karaju, odgovor je očekivan, verovatno ne. Osnovna i srednja škola su polje najveće diskriminacije koju je iko ikada doživeo, pa tako i u seksu.

Foto: angrylambie1/Flickr

Što se tiče učestalosti seksa, dve grupe su jebale najviše, oni koji su opsednuti seksom i reckama i suprotno, oni koji su imali sreću da nađu srednjoškolsku ljubav i u razumnom vremenu je pretvore u kamasutra istraživanje. Vremena je malo, srednja škola ne traje večno, muškarci su finansijski zavisni, nemaju sopstveni stan, često ni sobu pa su se opcije privođenja svodile na privatne žurke, parkove i zadnja sedišta, roditeljske spavaće sobe za vreme prve smene. Preračunajte sami nedeljni koeficijent seksa. Na godišnjem nivou to može maksimalno biti sto puta, odnosno dva tri puta nedeljno, ako sve teče po planu i nema puno praznog hoda.

Za sve postoji vreme i mesto i zove se fakultet

Studiranje je na bizaran način povezano sa seksualnom aktivnošću, to znamo i iz filmova. Za one koji ne studiraju, sudbina privođenja u momačku sobu ili po parkovima je i dalje aktuelna. Ko ima kola, jebe se u kolima. Bogati klinci, imaju više seksa nego siromašni, lepi više nego ružni, uporni više nego lepi, što je sve očekivano i razumljivo. Kombinacija promene društva i sredine, za one koji se odluče da nastave školovanje, ide u korist njihovim seksualnim eksapadama. Ako izuzmemo da je najbolje biti tajkunov sin prijatnog izgleda, najbolja kombinacija je biti student iz provincije, odnosno poluprisilno se osamostaliti stambeno, studirati neki "lak faks" poput pravnog i eventualno imati stalnu vezu odnosno stalan izvor seksa. To znači da je moguće imati seks svaki dan ceo dan. U studentskim danima moguće je dostići brojku do šesto seksualnih odnosa godišnje, ukoliko se kockice poklope, i to je kasnije u životu iz raznoraznih razloga teško ponoviti.

U periodu između dvadesete i tridesete, prema popularnoj kulturi, period je razuzdanih seksualnih odnosa. Međutim, čak i kada govorimo o izuzetno seksualno aktivnim ljudima (poput glumaca i muzičara), ne treba zaboraviti da materijalna nesigurnost i nesamostalnost ostavlja tragove na statistici. U pomenutom idealnom slučaju kada imaginarni student prava koji je uz to i didžej ili basista, ima stalnu vezu u kojoj svakodnevno ima seks, i kada pored toga ima još drugih seksualnih susreta u gradu, svirkama/brucošijadama, sve to iziskuje sredstva koja najčešće ne postoje. Pođimo samo od industrije kondoma koji stalno rade istraživanja, a dele primerke samo praznicima, idealnih 300 do 600 seksualnih odnosa godišnje, iziskuje 100-200 pakovanja kondoma, koji koštaju 20,000 hiljada dinara, što je za studentski budžet, čak i uz privremene poslove i izuzetnu štedljivost jako mnogo.

To naravno ne dovodi do smanjenja broja seksualnih kontakata, za one koji su tako u mogućnosti nego do porasta broja seksualno prenosivih bolesti, jer u Srbiji se godišnje proda tek 1,42 kondoma po glavi stanovnika. Mladi u ovim godinama su izloženi sasvim opravdanom strahu od HIV-a, tripera, kondiloma i gonoreje koja je doživela veliki comeback prošle godine, čak i u Švedskoj, a da ne pominjem hlamidije, kandide i ostale jednoćelijske organizme koji uobičajeno nastanjuju tela i prenose se iz rupe u rupu. Što zbog straha od bolesti, što zbog patrijarhata, nesnađeni promiskuitetni muškarci u dvadesetim i ranim tridesetim nisu baš najpopularnija ciljna grupa za imati seks.

Sumrak (svih vrednosti) saga

Iako bi tridesete po svim pravilima logike bile vreme kada se najviše jebe, kod nas baš to i nije neka revolucija. Period finansijskog i stambenog osamostaljivanja, koji bi mogao da znači procvat seksualnih sloboda i aktivnosti, produžetkom apsolventskog staža, nezaposlenošću i opštom nesnađenošću se povećava. Naravno izuzetak su svi oni muškarci svesni da im vreme ide i da će za koju godinu oćelaviti i omlitaviti, da će im libido opasti, pa se trude da ujure svaku priliku za seks. Devojke su sve emancipovanije, mlade generacije dolaze u potrazi za iskusnim jebačima, naizgled seks cveta. Ali i kod najsrećnijih, borba za opstanak se više odnosi na traženje bilo kakvog posla i bavljenje sobom, a seks opada na dane vikenda i svetle dane, jednom-dvaput mesečno kada je moguće bezbrižno jebati i više puta na dan.

Mnogi se tako zaigraju pa (ne)planirano ulete u porodične vode koje opet rapidno smanjuju šanse za redovni, celovečernji i celogodišnji seks. Naravno postoje izuzeci kojima baš u ovom periodu seks postaje sunce oko koga se sve okreće, pa udaraju recke žustrije i upornije nego ikada ranije, koristeći sve što imaju ili znaju kako bi došli do što većeg broja seksualnih odnosa. Kako ne živimo na Marsu nego u Beogradu, manje-više se zna ko jebe, koga i koliko. Po mom mišljenju sve je to zaista neko batrganje na suvom, odnosno ni blizu recimo 300 seksualnih odnosa godišnje, kao u srećnim i bezbrižnim adolescentskim vezama. Iako je tema teksta količina seksa u muškaraca, pokušaću da je delimično objasnim seksualnim životom žena koji je i posredno i neposredno u vezi sa temom.

Kada sam izašla iz prve ozbiljne veze sredinom ili krajem dvadesetih i našla se na tržištu veselih žena beogradskih, suočila sam se sa mračnom istinom o nedostatku seksa. Iako svi pričaju o seksu, kres kombinacijama i dojmi se da je društvo dekadentno, seksualno uzbudljivo, čak pervertirano, a seks učestala praksa, to je sve jedna šarena laža. Posle samo par meseci na slobodnom tržištu, shvatila sam da bih morala da imam minimum 5 kres kombinacija da bih održala tempo seksa u prosečno-intenzivnoj vezi u kojoj sam bila u dvadestima. Ako to prebacimo u brojeve, i pretpostavimo da ni u vezi nisam baš imala seks svaki dan, jer sam nekad bila bolesna ili neraspoložena, ali sa druge strane uračunamo da je u 3-4-5 dana nedeljno posvećenih seksu, obično bilo 2-3-4 odnosa na dan, dolazimo da nekog aproksimativnog broja od 300 ili više seksova godišnje.

Reklame

To je gotovo bilo nemoguće dostići jednokratnim nedeljnim seks susretima, uobičajeno poznatim kao "kres kombinacija", jer jedan čovek jednom nedeljno, jebe 50 puta godišnje, pa da bih došla do 300 potrebno je bilo da kako znam i umem pronađem 6 ljudi voljnih da redovno jebu cele godine, jednom nedeljno bez obzira na emotivni status, prehlade, praznike, putovanja ili neraspoloženje. Shvatate li tu muku? Da sam se odlučila na taj korak, mislim da bih provela tridesete u paničnom traženju veze ili sledećeg jebača, zapostavivši fakultet, posao, bioskop ili izlaske. Stvarno mi se nije dalo da se cimam dok ne budem spremna da se upustim u vezu koja osim što je izvor seksa, ima i nekih nusefekata poput bolnog raskida. Više sam iz smorenosti nego iz ideoloških ili moralnih razloga prihvatila tužnu sudbinu neredovnog seksa kada se za njega spontano ukaže prilika. Nekada pet puta nedeljno, nekada pet puta u godišnje. Mračno, mračno doba.

Klabing, klabing zezanje do bola

Beogradsko hronično odsustvo seksa je najbolje opisala jedna moja poznanica koju zbog koliko-toliko redovnog seksa čaršija tretira praktično kao nimfomanku, kada je rekla da "otkad nije u ozbiljnoj vezi nikada dve noći uzastopno nije imala seks sa istom osobom". Ostala sam u čudu, jer sam i ja prvo pomislila kako se sigurno "ne skida sa kurca", a onda mi je ona to pojasnila kroz fenomen paničnog straha od vezivanja u tridesetim, kada se uzastopne noći računaju kako intimiziranje, a seks tako ostaje ograničen na jednom nedeljno, sa istim ili različitim akterima. I to je u neku ruku razumljivo. Kapiram da svi u tridesetim hoće bolji život, hoće više, hoće bolje, hoće sve pa kako bude i da ako samo namirišu neželjenu vezanost za besperspektivnu osobu beže, ali efekat manjka seksa je katastrofalan. Gradom bukvalno lutaju zombiji u potrazi za snošajem, koji je shodno tome što je povremen, još i kratak ili smandrljan, loš i neupečatljiv, odvija se u maniru slučajnosti i statističke greške, pa sveukupno ne menja klimu opšte nedojebanosti.

Foto: Lazara Marinković

Izlazeći i posebno radeći u klubu, seks mi se skoro ogadio i to je tema za poseban tekst, a ovde ću samo podvući crtu i sumirati utiske. U Beogradu se izlazi 2-3 puta nedeljno, od 10-11-12 i kasnije, i uz live act koji počinje u 1 ili 2 to je maraton razvaljivanja odnosno postizanja katarze, uživanja u muzici, alkoholu, drogama ili spiritualnom tripu druge vrste. Trenutak kad postaje zanimljivo i izvesno za snošaj su sati od tri do kraja radnog vremena, kada na densfloru ostane ekipa, a svi koji jure na u neki organizovani smeštaj sa srećom otputuju gde su naumili. Tada nastaje ono što smo mi u šanku zvali "muljanje po blatu", odnosno ritual parenja u kome se manje ili više razvaljeni tipovi, odnosno pokretna znojava burad piva okreću B stranama svog celovečernjeg muvanja i zagledaju šta bi se moglo probrati od obeznanjenih i razmazanih žena koje su preostale po ćoškovima. Granica u kojoj je klabing seks moguć je kao i potraga za zrelim avokadom, prvo je prerano, a onda je iznenada jako trulo.

Foto: Lazara Marinković

Zbog tužnih scena kojima sam svakodnevno svedočila, ne samo da se nikad nisam smuvala s nekim u klubu, nego svako ko me je sreo u klabingu zna da nikad nisam ni komunicirala sa stvorenjima iz srca tame koja se nadaju da će skorovati. I to ne zato što sam puritanka i što mi se seks ogadio, nego baš suprotno, zato što se osećam kao smeće dok me (po pravilu bez kondoma) drlja neka inače verovatno divna osoba, u nemogućnosti da održi erekciju ili da svrši. Zaista duboko saosećam sa sestrama koje su toj vrsti strasti bile izložene, zaista smatram velikodušnom svaku devojku koja je to izdržala da bi možda dosegla magiju prve jutarnje erekcije, ozbiljnu vezu ili šta joj je već viši cilj. Svaka ideja o seksu na neobičnim mestima, mračnim kutovima kluba, veceima ili bekstejdžu, ruši se pred idejom kako to izgleda pri čistoj svesti i zdravoj pameti i na kraju, kako to i jeste u izvedbi. Bedno, opasno, prljavo i nimalo seksi, čak i u odnosu na najmračnije fantazije koje ste ikada imali.

Čemu da se nadam(o)

U danima teške depre, razmišljala sam šta bi mi nedostajalo da iznenada umrem. Sa tugom sam gledala svoj dosadašnji život, lamentirajući kako se ni izbliza nisam dovoljno jebala u odnosu na to koliko se o seksu priča. Zaista, potpuno je depresivna misao o tome kako mi s godinama telo neće biti ništa zategnutije i lepše, kako će budućnost da mi donese rađanje dece i njihovo veselo upadanje u spavaću sobu i kako ću patiti za svakim danom koji sam propustila nejebavši se silno i beskrajno. Kres kombinacije u strahu od vezivanja, ozbiljne veze pune dugih razgovora i gledanja serija, veze na daljinu i omamljeni muškarci po klubovima u blizini samo otežavaju celu situaciju. Nepoznati muškarci koji šalju slike penisa u inboks meni i ostalim ženama koje se slobodno i javno govore o seksu, takođe ne doprinose povećanju broja ukupnih seksualnih odnosa koji bi mogli da se obistine u IRL. Čak i kad pokušam da poput Amelije s Monmartra zamislim koliko ljudi u ovom tačnom trenutku u doživljava orgazam, ne ide mi baš najbolje. Zamislim jednog do dva napaljena uličara, svog dečka kako jebe neku prepičku u dijaspori, nekoliko pedera koji se vataju po ćoškovima kluba i par zakazanih kinki seansi na Karaburmi.

Foto: woepies/Flickr

Ispitivala sam sve drugare, čak i previše intenzivno, koliko su se i kako jebali u poslednje vreme i brojke su porazne, zaista. Fidel Kastro ostaje nedostižni ideal ljudske rase, a karijera totalitarnog vladara i oca nacije čini se kao jedini razuman cilj kome vredi težiti u cilju češćeg seksa. Jedan snošaj pre i jedan popodne je u ekonomsko-političkim uslovima u kojima trenutno živimo, dostupni su šačici odabranih, za koje čisto sumnjam da se od svega ponuđenog odaju seksu. Ipak tu, su i jahte, trekinzi, skijanja. psihodelične droge i fejzbuk i čini se kao da je seks izmodio, iako je to gotovo nemoguće. Pitam se recimo koliko jebe Kanye, on mi je u neku ruku jedina nada da je moguće jebati više od sto puta dnevno. Mislim, ako neko jebe, jebe Kanye. Ostali muškarci se snalaze kako znaju i umeju, iako sjebane i ljubomorne žene vole da preuveličavaju pa zamišljaju kako njihov dragi jebe u odlasku do prodavnice ili dok parkira kola, pre večere i svaki put kad kaže da pije pivo s ortacima i gleda fudbal, normalno - laže. U očima zaljubljenih žena, njihovi momci za kojima su sve ostale devojke lude, održavaju ritam Kristijana Ronalda, za koga je jedan naš sportski komentator omaškom rekao kako mu je trener "zabranio da ima seks u toku - utakmica - svetskog prvenstva". U stvarnosti dnevna doza seksa u muškaraca se mahom kreće u binarnom rasponu između 0 i 1. Odričem se replike.

Pored svega ovoga, ja sam dosta optimistična. Trenutno sam u fazi da neprekidno gledam emisije o lavovima, i mislim se kako oni uspeju i da love i da se bore za život i spavaju i jedu i da jebu onih sto puta dnevno, i pomaze se malo posle. Svaka lavu čast, cenim da je u savani svakako stresnije nego u kapitalizmu. Jedna drugarica kaže kako joj je keva rekla da je seks najbolji posle pedesete, čak iako ga možda ima manje nego u tridesetim.

Gledano po Titu, Fidelu Kastru i po mojim dedi i babi, koji su se toliko vatali u svojim sedamdesetim da je svima nama bilo neprijatno, izgleda da imam(o) čemu da se nadam(o). Na kraju, moramo ceniti kvalitet, i neke unutrašnje vrednosti. Nije sve u seksu, ima nešto i u držanju za ruke. Valjda.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram