​Bio sam plaćeni tajni promoter solarijuma

Sedeo sam u dermatološkoj ordinaciji, glave naslonjene na ruku, i pokušavao da izgledam nonšalantno tokom pregleda. U mom ručnom satu je bila skrivena kamera, i nadao sam se da ću snimiti trenutak raskrinkavanja. Ljudi koji su me unajmili su zaista mislili da će snimak skrivene kamere biti pušten u emisiji 60 Minuta, u sklopu otkrivanja velike zavere farmaceutskog giganta „Big Pharma" koji je želeo da uništi sirotu, neshvaćenu industriju solarijuma.

Osećao sam se prljavo dok sam go do pola sedeo na stolu za pregled, pokazujući mladeže koje imam i pitajući doktorku da li misli da su kancerogeni. Nadala sam se da će reći da nisu, ali da će da prijavi da jesu, a onda ću ja moći to da zabeležim lošom kamerom iz sata. Uhvatio sam te! Ljudi koji su me unajmili će biti zadovoljni.

Ali to se nije dogodilo. „Ako želite da ih uklonite iz kozmetičkih razloga, nisam sigurna da će vaše zdravstveno osiguranje to pokriti", dermatološkinja mi je rekla. „Imala sam pacijentkinju koja je odjednom uklonila sedam mladeža, iz kozmetičkih razloga, i u zavodu su rekli da neće pokriti troškove, pa je morala da plati ogroman račun".

Oh. Ispratila me je sa besplatnim uzorcima kreme za ruke i za sunčanje dok sam u glavi pokušavao da izvučem neki zaključak.

Ovo se događalo 2010, kada sam postao plaćenik solarijuma. Kompanija koja me je unajmila je predstavljala najrasprostranjeniju mrežu solarijuma u Americi. Njihov posao je bio da mobilišu zaposlene u salonima za borbu protiv kritičara solarijuma, i osnovali su neprofitnu organizaciju koja je promovisala korist vitamina D, da bi preokrenula javno mnjenje po pitanju kvarcovanja. Moj posao je bio da po tajnom zadatku idem u dermatološke ordinacije i pokušam da dokažem da ovi medicinari plaše javnost da je kvarcovanje opasno samo da bi zaradili.

Bio sam švorc, i bio mi je potreban bilo kakav posao. Tako da sam na ruku stavio sat sa skrivenom kamerom.

Solarijumi su imali ozbiljniih problema u odnosima s javnošću, s obzirom na to da kvarcovanje izaziva rak, znate. Da bi opstali kao industrija, morali su ozbiljno da se posvete promeni slike u javnosti, da pokušaju da preokrenu stvar i da izgledaju kao pozitivci, na isti način kao što su u starim reklamama za cigarete tvrdili da lekari misle da je pušenje zdravo.

U njihovim glavama „Big Pharma" je pokušavala da uništi njihovu industriju. Ljudi iz solarijuma su moju tajnu nedaću nazivali „operacijom raskrinkavanja". Ja sam je zvao „potpuni gubitak dostojanstva zbog para".

Prošle godine, u jednoj studiji su objavljeni naučni dokazi protiv solarijuma, i navedeno je da su oni uzrok 400.000 hiljada slučajeva raka kože svake godine u SAD, uključujući i 6.000 slučajeva melanoma. Istraživači kažu da je problem u tome što ljudi koji idu u solarijume, idu tamo previše često. To je verovatno tako i zbog relativno novog fenomena - da je tamniji ten seksi. Sve do 1920-tih godina, bledilo je bilo definicija lepote; to je značilo da se ne pržiš na suncu, kao neki fizički radnik. Sada je kvarcovanje ljudi industrija koja vredi pet milijardi dolara.

U jednom članku uNjujork Tajmsu istaknuto je koliko drastično su se vremena promenila od 2010. godine, kada sam se ja šunjao okolo sa kamerom skrivenom u ručnom satu. Prošle godine je Ministarstvo zdravlja apelovalo na Amerikance da se manje izlažu kvarcovanju, da bi umanjili rizik od dobijanja raka kože. Administracija za hranu i lekove je izdala najozbiljnije upozorenje od rizika, smeštajući solarijume u kategoriju potencijalno štetnih medicinskih naprava i u četrdeset jednoj državi su uvedene restrikcije za korišćenje solarijuma od strane maloletnika, zahvaljujući „Kvarcovanoj mami", internet senzaciji koja je zgrozila gledaoce kada je odvela svoju petogodišnju ćerku u solarijum. Kvarcovanje je na ivici toga da izađe iz mode.

Ali 2010. industrija solarijuma je još uvek očajnički pokušavala da ostane u modi, uprkos tome što je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala solarijume kao „kancerogene za ljude". Firme vezane za solarijume su pokušavale da diskredituju svoje kritičare, uglavnom dermatologe i američko Udruženje za borbu protiv raka, nazivajući ih industrijom „straha od sunčanja".

Njihova teorija zavere je išla otprilike ovako: dermatolozi zarađuju tako što koriste strah ljudi da bi ih namamili u svoje ordinacije, a Udruženje za borbu protiv raka zarađuje od donacija. Ove grupe su, kako su tvrdili, verovatno ubile više ljudi nego duvan, izazivajući smrtonosnu epidemiju nedostatka vitamina D i doktori nas stavljaju u opasnost time što nam ograničavaju pristup njemu. Industrija solarijuma je pristupila marketinškim taktikama sličnim onima koje je primenjivala duvanska industrija; pokušavali su da prikažu medicinare kao zle negativce. Kao i kod svih teorija zavere, ključ je bio u tome da se nađu izolovani izuzeci, sklope kockice, i stvori široka generalizacija koja će se poklopiti sa njihovim argumentima. Ljudi sunca, ujedinite se!

Naravno, ja nisam poverovao ni u jedno od tih sranja. Ali bio mi je potreban novac. Tako da sam potpisao i dobio memorandum pod nazivom „Operacija raskrinkavanja", u kom su bila postavljena brojna pitanja, na isti način kao što kreacionisti postavljaju pitanja kada se neko suprotstavi njihovom mišljenju i tvrdi da je svet stariji od dve hiljade godina. Dakle, 4,5 posto svetske populacije živi u SAD, ali kada uporedite procene američkog Udruženja za borbu protiv raka o melanomu sa procenama Svetske zdravstvene organizacije, mi imamo 47 odsto slučajeva melanoma u svetu. Kako to objasniti?

Od mene se očekivalo da se oslonim na šačicu slučajeva kada su dermatolozi osuđeni zbog prevare, jer su pacijentima davali pogrešnu dijagnozu da imaju melanom zbog novca od zdravstvenog osiguranja. Tipovi iz solarijuma su od mene tražili da učinim da izgleda kao da je to norma ponašanja među lekarima, i da je to uzrok učestalosti melanoma u Americi. Morao sam da pokažem kako uklanjaju bezopasne mladeže, kako osiguravajući zavodi plaćaju lekare i lažne informacije o raku kože se dodaju statistikama o melanomu.

„Počni tako što ćeš otkriti par mladeža koji očigledno nisu rak kože i koje ćeš želeti da ukloniš iz isključivo estetskih razloga", ljudi iz solarijuma su mi sugerisali. „Moraš jasno da pokažeš da znaš da to nije rak kože i da želiš da i doktor to potvrdi. Želimo da dokažemo da je to flagrantna prevara, tako što će ti biti uklonjen mladež za koji svi uključeni znaju da je bezopasan, a od zdravstvenog osiguranja će operacija biti naplaćena kao da je u pitanju rak kože".

Posle pregleda je trebalo da pokušam da navedem doktora da proceduru mom osiguranju predstavi kao „predkancerogeno stanje" ili neki oblik raka kože. To bi dokazalo da dermatolozi lažu zbog para i da su deo mreže lopova koji na prevaru naduvavaju statistike melanoma. Uhvatili smo te, „Big Pharma"!

Zakazao sam preglede u nekoliko dermatoloških ordinacija i labavo se držao scenarija: „Dobar dan, dr X. Imam jedan mladež koji bih voleo da pogledate. U poslednje vreme čitam dosta o melanomu i stvarno bih voleo da ga uklonim".

Ali znate šta? Ispostavilo se da je svaki dermatolog koga sam sreo bio prokleto etičan. „Žao mi je, ali vaše osiguranje to ne pokriva", rekao mi je prvi doktor. „Mogli biste da odete kod nekog dermatologa koji bi slagao i rekao da je mladež upaljen. Ja to ne mogu da uradim. To je nešto što ne želim da radim, da pišem lažne dijagnoze. Možda bi vam neko to učinio. Ali ja volim da radim po pravilima".

„Da li je iko u vašoj porodici imao rak kože?", pitao me je jedan drugi dermatolog tokom pregleda.

„Da, moj tata", zabrinuto sam rekao. Nedavno je imao operaciju raka kože, što me je uznemirilo, jer za melanom postoje genetske predispozicije (Ili „Big Pharma" samo želi da mi verujemo da je tako?).

Većina dermatologa je govorila stvari kao što su, „Samo se ponašajte odgovorno. Potrebno nam je sunce zbog vitamina D. Budite odgovorni. Ako znate da ćete provesti dva sata na plaži, obavezno stavite zaštitnu kremu. Samo budite razumni".

Jedan dermatolog mi je ukazao na kapilare na mom nosu, koji su direktna posledica oštećenja usled izloženosti suncu bez zaštitne kreme. To je me navelo da u svakodnevnom životu više koristim kremu za sunčanje. Uhvatio sam te, „Big Pharma"!

Na kraju sam napisao dve priče sa tajnog zadatka za solarijume. Obe su bile tačan prikaz onoga što se dogodilo tokom mojih susreta sa dermatolozima, ali sam ih malo iskrivio da se uklope u narativ solarijuma. To je bila moralna dilema: ako ljudi poveruju u ove dezinformacije koje sam i sam širio, moguće je da će njihovo zdravlje i bezbednost biti ugroženi. Ali bio sam švorc, pa sam svejedno to uradio.

Kada je moja prvobitna priča bila objavljena na sajtu Huffington Post-a, preneo ga je skoro svaki sajt svih solarijuma na internetu. Sajtovi kao što su MegaTan, GetBrown i Tan World, sa naslovima kao što su: „Tajna poseta dermatolozima raskrinkala je taktiku zastrašivanja od sunčanja". U međuvremenu, članak na Huffington Post-u je bio zatrpan komentarima legitimnih dermatologa koji su počinjali rečima kao što su „bizarno", „neodgovorno" i „ludački".

Na kraju su ljudi iz solarijuma želeli da napišem još jedan poslednji članak. Šta će biti ovog puta? Još smaranja dermatologa? Hoću li otići u fabriku kreme za sunčanje i uhvatiti ih kako primaju mito od kompanije „Big Pharma" u velikim vrećama na kojima je znak dolara?

Sa malim očekivanjima, došao sam na sastanak sa ljudima iz solarijuma. Bilo je gore nego što sam mogao da zamislim: hteli su da zovem majku jedne mlade žene koja je umrla od melanoma koji je izazvalo prekomerno kvarcovanje. Trebalo je da se predstavim kao novinar koji želi da napiše priču o njenoj ćerki i da navedem njenu majku da prizna da se kod njene pokojne ćerke rak kože javio mnogo pre nego što je postala zavisna od kvarcovanja. Uhvatio sam te!

Njena majka, artikulisana protivnica industrije solarijuma, je na svom sajtu napisala sledeće:

„Šta misliš?", pitali su.

Povraćalo mi se. Ili plakalo. Tražili su od mene da primenim taktiku tabloida i navedem ženu u žalosti da osramoti uspomenu na svoju voljenu mrtvu ćerku, samo da bi neko prodao više solarijuma.

Nikada više nisam razgovarao sa tipovima iz solarijuma. Ipak, ljudi će se i dalje kvarcovati i pržiti kao pilići, baš kao što ljudi i dalje puše cigarete, iako svi znaju da izazivaju rak. Uhvatio sam te?