Bio sam na fetiš dejtu gde vole ekstremnu torturu

Meri, sitna žena u crnoj haljini zavrnula je rukav Rajanove majice da nam pokaže sveže ožiljke na njegovim rukama.

„Vau, baš je kul", kaže ona, dok ispituje još uvek sveže posekotine u obliku rešetke na njegovom bicepsu. A onda, bez ikakve najave, počinje da ga šamara. U početku nežno i izazivački, po obrazima, ali počinje da ga udara sve jače i jače. Lice joj se zgrčilo u grimasu i počela je baš da ga mlati, najiskrenije želeći da mu nanese što više bola. Uskoro parovi za ostalim stolovima prekidaju razgovore i počinju da joj aplaudiraju i da navijaju.

S obzirom na to da se nalazimo u jednom gastropabu u severnom Londonu, sa stepenicama od kovanog gvožđa i drvenim gredama na plafonu – na mestu gde se odrasli ljudi koji se nadmeću oko toga ko zna za više malih, privatnih pivara sastaju da bi se glupirali – ovako ponašanje deluje dosta neobično. Ali večeras se tu održava mesečni spid dejting za fetiš parove. Pošto imam devojku, nisam došao da bi me neka neznanka šamarala pred entuzijastičnom publikom. Ali sam pomislio da bi to moglo da bude dobro mesto da steknem sažet uvid u londonsku fetišističku scenu – niz četvorominutnih susreta sa što je više moguće submisivnih, dominantnih, finansijskih, uništavača patika, huliganskih i ostalih fetišista, na mestu na kome nema glasne muzike ili golih muškaraca sa penisima u erekciji, koji su zatvoreni u kaveze i svima odvlače pažnju.

Nikada ranije nisam bio na spid dejtingu, pa nisam bio siguran šta treba da obučem – da li ću izgledati kao kreten u lateksu i sa brnjicom za kitu – ali na sajtu događaja sam se informisao da je sportska elegancija u redu, i da bih pre svega trebalo „da budem ono što jesam". Kada sam stigao, dočekala me je Mis Džo, organizatorka, koja poslednjih 20 godina po Londonu vodi klubove za perverznjake. Čačkalicom je jela masline iz činije i bila vesela i gostoljubiva, čineći da se svi gosti malo opuste. Dala mi je belu nalepnicu da napišem svoje ime, i poželela mi da se dobro provedem.

Ono što mi je uvek bilo bezveze kod spid dejtinga je to što je izveštačen, bespoštedan i kratak. Dopadalo se to vama ili ne, o vama će po fizičkom izgledu prosuđivati da li ste poželjan seksualni partner. Ako nikome nije prijatno da vas zamisli gole, otići ćete odatle podvijenog repa, bez telefonskih brojeva, i dok se noćnim autobusom vraćate kući osećaćete se nesigurno zbog vašeg vrata čudnjikavog izgleda. Ali fetiš spid dejting ima još jedan sloj – na kraju krajeva, vaše perverzije moraju da se uklope sa perverzijama osobe koja vam se dopada. A šta ako su vaše perverzije jednostavno suviše suptilne za vanilla štrebere koji su se pojavili?

Razmišljam o ovome dok ćaskam sa Džekom, koji ispred paba puši pljugu i pijucka pivo. Iz ko zna kog razloga, ja sam zamišljao da će se tu pojaviti grupa fatalnih žena u PVC haljinama i na visokim potpeticama, ali u stvarnosti, okupljeni više liče na grupu starijih studenata koji su došli na kurs improvizacije. Džek nosi uske, karirane pantalone, zelenu satensku košulju, a na rukama ima veliko srebrno prstenje.

Koliko puta je ranije bio na fetiš spid dejtingu?

„Dvaput". Na trenutak je delovao zadubljen u misli. „Kada su ih organizovali u Faringdonu".

Pretpostavljam da onda još nije sreo srodnu dušu?

„Upoznao sam neke stvarno fine ljude. Ali ne, nisam se ni sa kim smuvao".

Žalosno se osmehnuo i prislonio na usnu prst požuteo od nikotina.

Deni, koji je sa njim, visok je jedva metar i sedamdeset, nosi šljašteće sivo odelo i voli da ćaska s ljudima. Radi kao nadzornik na gradilištu i došao je posle posla, nadajući se da će upoznati nove prijatelje. Izgleda da je prilično nov u svemu tome.

„Tek sam počeo da dolazim na događaje, pokušavam da se uklopim", kaže on.

Kakvog partnera za fetiš se nada da će naći večeras?

„Samo tražim devojku koja će da ubije boga u meni", kaže.

Začulo se zvono, što je značilo da je vreme da muškarci zauzmu svoja mesta za stolovima u privatnom delu bara. Seo sam tamo sa nalepnicom sa svojim imenom, i više sam se osećao kao da sam na grupnom intervjuu za posao u „Azdi", nego na skupu fetišista.

Mis Džo nam je objasnila pravila. Momci čekaju, a devojke dođu i sa svakim posede po četiri minuta. Ako se dopadnete jedno drugom, razmenite brojeve telefona. Ako ne, one odu dalje. Koliko god da to zvuči jednostavno, imao sam osećaj da nije pokrila sve uglove. Kada treba da joj otkriješ da voliš da se te skinu golog i umotaju u celofan premazan čilijem? U prvoj rečenici, ili prvo treba da razmenite ljubaznosti? Ovo nije hiperbola. Sav smisao događaja je da nađeš srodnu dušu, pomislio sam. Kada onda da pređeš na detalje?

Još jedna stvar oko koje sam se u početku brinuo: moj sto se nalazio odmah pored Rajanovog, što znači da će moći da čuje kako lupetam gluposti. Srećom, ispostavilo se da je Rajan prijateljski nastrojen momak, i moj strah povodom toga je prestao. Kaže mi da se identifikuje kao switch – to je neko ko se koleba, nekada je dom (dominantan partner) a nekada je sub (submisivni partner). Većina ljudi ovde je samo jedno od ta dva.

__________________________________________________________________

Pogledajte VICE dokumentarni film: Seks + hrana: upoznajte gladni svet fetiša "fidera"

__________________________________________________________________

Dok „Bloodstream" Eda Širena piči preko razglasa, ja se pripremam za prvi četvorominutni sastanak.

Miranda, prva devojka koja je došla, ima skoro trideset godina i nosi cvetnu haljinu koja ne bi štrčala na Henman Hilu početkom jula. Ali ipak, njena skromna pojava se ne uklapa sa njenim pomalo uvrnutim intimnim sklonostima. „Ja sam uslužni dominatriks. To je onaj koji voli da udara druge. Ali samo zato što to vole", kaže ona.

Drugim rečima, hoćeš da kažeš da si altruistički dominatriks?

„U meni ima mnogo izopačenosti o kojoj ne mogu baš da pričam. Ne možeš da razgovaraš o tome u roku od četiri minuta", ističe ona, odbijajući moj čips sa ukusom sira i luka.

Sledeća je Hana, učiteljica. Ona je sub, i misli da je takva zbog svog posla. Pošto ceo dan mora da zapoveda deci, kada nije na poslu joj je draže da neko preuzme kontrolu. Priča mi o problemima nalaženja partnera na fetišističkoj sceni.

„U klubovima mi uvek prilaze subovi", kaže. „Veoma su direktni: 'Mogu li da te ližem'? Ne, tek smo se upoznali".

Koja je bila najčudnija osoba sa kojom je izašla?

„Jednom sam upoznala latentnog silovatelja. 'Je li u redu da ti uradim ovo', ponavljao je, svejedno radeći to. Ne, na javnom smo mestu! Sva sreća pa znam samoodbranu".

Sledeća dama, Lin, čijeg muža stvarno pali kada mu nabija rogove, kaže da i uzrast ume da bude problem.

„Ja imam 43 godine, a kontaktiraju me momci koji imaju dvadeset jednu – više nego duplo mlađi od mene"!

Da li je to bitno?

„Da, u smislu iskustva. Jednom nam je došao dvadesetjednogodišnjak i svršio je za šest minuta".

Ono što me je zbunjivalo je to što neke žene koje sam upoznao imaju afinitete koji im nisu obavezno erotični. Ketrin, računovotkinja srednjih četrdesetih godina, objasnila me je da je neverovatno kompleksna japanska umetnost vezivanja ne privlači zato što je seksi, već zato što je „dobro zezanje". Andrea mi kaže da odlazi u klub „Pedestral", gde se ženama udvaraju submisivni muškarci. Ali da li se zaista napale kada stave noge na muškarca kao da je tabure?

„Ne – što se seksa tiče, mene zanimaju psihološke igre".

Zašto onda dolazi na ovakve događaje, ako ne zbog seksa?

„Jednostavno mi je zanimljivo. Drugačije je od običnih klupskih večeri gde su žene potčinjene muškarcima".

Laura, koja izgleda kao da je pocirkala dovoljno za sve prisutne, je predusretljivija.

„Ja volim tamnice", zabalavila je. „I volim krv".

Krv?

„Stvarno je seksi. Uzbuđuje me. Teško mi ostaju ožiljci. Volim da bude krvi na sve strane".

Još jedna žena koju nije sramota da kaže šta voli je Samanta.

„Ja volim ekstremnu torturu kite i muda", kaže Samanta. „Ekstremnu", ističe.

Prsti na nogama su mi se nevoljno zgrčili. Pitam je da li je to opasno.

„Jeste".

Koliko?

„Volim da se igram heftalicom".

Dobro.

„Kao i da kastriram. Ako to želiš".

Ozbiljno?

„Pa da, ako želiš. Zakone na stranu".

A čime se bavi kada ne komada muške genitalije?

„Ja sam hirurg", kaže. Šmrknula je i pogledala unaokolo. „Znaš šta je problem sa ovim događajima? Na njima nema pravih fetišista".

Do kraja večeri sam stekao prilično dobru predstavu o vidljivim perverznim afinitetima u prestonici, barem među ženama. Te sklonosti, iako nisu baš uobičajene, nisu toliko retke koliko sam očekivao da će biti: većina njih potpada pod kategoriju ili potičnjenosti, ili dominacije sa kojima je – uzimajući u obzir filmove iz poslednje decenije, kao što su „Sekretarica", „Nimfomanka" i „Pedeset nijansi sive" – šira javnost već dobro upoznata. Naravno, bilo je tu i predstavnika malo više graničnih pojava.

Na odlasku sam naleteo na Danija, i pitao sam ga kako mu je proteklo veče.

„Dobro, rekao je, pa je malo zastao. „Ali večeras je ovde bilo nekoliko njih za koje sam pomislio, 'Opa, ovo je malo hardkor'".

Sva imena su izmenjena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu.