Fotografije ukrajinske revolucije

Fotograf Tomi Saseks nije želeo da slika građanske nemire tokom svog prvog putovanja u Ukrajinu 2013. godine. I dalje na univerzitetu, ovaj rođeni Bristolac je samo želeo da vidi kako njegovi vršnjaci preko mora žive.

Osetivši povezanost sa mladim Ukrajinicima koje je upoznao, vratio se prošle godine da nastavi ono što je tada bila veoma labava serija. Onda su tajming i okolnosti učinile svoje, pa se našao u sred revolucije. Zbog toga što je bio nepopustljiv prema tome da nije novinar, njegovi subjekti nisu oklevali da ga puste u svoje živote, a to je rezultiralo intimnom foto serijom.

Radovi sa oba putovanja čine njegovu poslendju knjigu, Our Sincere Tolls, koju je izdala kuća Bloom Publishing iz Melburna

VICE ga je propitivao o dokumentovanju istorijskih momenata.

VICE: Šta je izazvalo tvoju fascinaciju Ukrajinom?

Tomi Saseks: Bio sam na drugoj godini fakulteta, kada smo ja i nekoliko ortaka vodili foto blog otvoren za podneske fotografija koje bismo posle izložili u galeriji koju smo sređivali u Bristolu. Dobijali smo radove iz Australije, Ukrajine, Poljske i Nemačke. Bilo je dobro prihvaćeno i imali smo mnogo onlajn prijatelja. Na kraju smo išli sa izložbom u Poljsku koja je posle otišla za Ukrajinu. Tu sam se nadao da ću sastaviti slike za moj diplomski projektat.

Da li je fotkanje nereda bila puka slučajnost?

Prvi put sam tamo bio u novembru 2013, a tada se još ništa nije dešavalo, ali ljudi su izlazili na ulice povodom odluke o trgovini sa Evropskom Unijom. Tako da sam uhvatio baš prvi deo studentskih protesta, ali oni su bili baš iskulirani, nekoliko stotina ljudi marširalo je mirno. Mnogo ljudi sa kojima sam razgovarao izrazilo je nezadovoljstvo Ukrajinskim restrikcijama i načinom na koji to utiče na njihove živote.

Taj sporazum o trgovini je tamo definitivno predstavljao svetliju budućnost za ljude godina sličnih mojim. Otišao sam onog vikenda kada je Janukovič doneo odluku, koja se sada pretvorila u građanski rat i potpuno je ludo kada pomislim da je to bilo pre samo nešto više od godinu dana.

Povratak 2014. da li si bio uplašen što si u tako nestabilnom okruženju?

Neću da lažem, usrao sam se. Materijal koji sam snimio u danima pre polaska pokazuje da su stvari išle ka eskalaciji. Mnogo barikada i vatre.

__________________________________________________________________

Pogledajte naš dokumentarac o dobrovoljcima u Ukrajinskom ratu:

_______________________________________________________________

Kakav je bio stav lokalaca prema fotografima?

Pokupio sam malo ukrajinskog jezika i uvek sam naglašavao da nisam novinar. Ljudi su prilazili i bili ponosni što ću slikati njihove portrete. A što se tiče protesta, želeli su što je više pokrivanja moguće. Želeli su da ih svet vidi.

Šta se nadaš da će ljudi izuzeti iz publikacije?

Dok sam bio tamo, trudio sam se da dokumentujem bez nekakvog punog značenja - klasično neutralan stav u kom fotografije govore za sebe. Ali proveo sam mnogo vremena sa momcima, izlazili smo da pijemo i ćaskamo i to me je na neki način informisalo o onome što slikam. Do kraja putovanja sam veoma podržavao ono što su protesti postigli, i mislim da se moja neutralnost promenila.

Mislim da mogu da kažem da sam delio osećaj da je svrgavanje Janukoviča dobra stvar. Teško je ne deliti taj entuzijazam i osećaj uspeha, čak i kao autsajder.

Šta misliš da će se dalje dešavati u Ukrajini?

Situacija je komplikovana, ali to je nešto što mislim da je odjeknula Evropom. Imam prijatelje u Poljskoj koji mi kažu da tamo ljudi treniraju, da se militarizuju, i da misle na svoja dupeta za slučaj da se konflikt pomeri ka zapadu. Ne znam šta će da se desi, ali ovo je definitivno važno vreme za Istok i Zapad.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu