​Kako se umire na električnoj stolici

Danas nije baš lako pogubiti osuđenog na smrt. Širom nacije vlada nestašica hemikalija potrebnih za smrtonosnu injekciju, pa se države snalaze kako znaju i umeju da bi nastavile da ubijaju ljude bez izazivanja dodatne osude postojećih metoda u javnosti. U Tenesiju misle da je idealno rešenje povratak na Staru Iskričavu.

Republikanski guverner Bil Haslam ratifikovaoje predlog zakona koji dozvoljava zatvorima da pogube osuđenike strujnim udarima ako nisu sposobni da nabave potrebne sastojke za hemijsko pogubljenje. Ovim putem Tenesi je postala prva država u kojoj će primena električne stolice ukinuti osuđenicima mogućnost da izaberu drugi metod pogubljenja. „Mislim da su zakonodavci bili ubeđeni da nam je neophodna rezervna varijanta za slučaj da injekcija ne bude dostupna," rekao je Haslam.

Zakon je izglasan apsolutnom većinom, iako su sve češća pitanja o humanosti i efikasnosti smrtonosne injekcije, standardnog metoda egzekucije u sve 32 države koje još uvek primenjuju smrtnu kaznu. Ali nedostatak hemikalija na tržištu je primorao zvaničnike da eksperimentišu sa novimi nepoznatim koktelima koje nabavljaju ispod tezge, preko sumnjivih posrednika. Rezultati ove prakse su često katastrofični, kao što smo imali prilike da vidimo u pogubljenju Klejtona Loketa u Oklahomi.

Filip Bamp za Washington Post podseća da je upotreba električne stolice odavno poznata – u pitanju je najčešće korišćen metod egzekucije u Americi dvadesetog veka. Još sedam država nudi električnu stolicu kao izborni metod pogubljenja za osuđenike; poslednji put je bila upotrebljena u Virdžiniji u januaru 2013. godine.

Naravno, u većini država je stolica sa dobrim razlogom povučena iz upotrebe: strujni udar je gadan i neprijatan način da se nekom oduzme život. „Radi se o mučenju zatvorenika," kaže Profesor Debora V. Deno sa pravnog fakulteta Univerziteta Fordam čija je specijalnost smrtna kazna. Da bismo saznali šta čeka 74 osuđenika na smrt u Tenesiju, zamolili smo Deno da nam opiše kako tačno radi električna stolica.

Za početak, objasnila je, osuđeniku se obrija glava i deo noge, obično oko članka, što smanjuje otpornost tela na elektricitet. Zatim se osuđenik veže za stolicu, obično preko grudi i nogu, a na glavu mu se stavi metalna kapica sa elektrodama. „Liči na jarmulku", opisuje Deno. Ispod nje stoji vlažan sunđer. Preko svega se navlači kapuljača, a zatim se povuče poluga.

Od čega tačno osuđenik umire nije sasvim poznato. Istraživanja koja je Deno sprovela ukazuju na to da je smrt kombinacija gušenja i srčanog udara, dok nervni sistem obično pogađa paraliza. Telo se grči, nekad vrlo intenzivno, a osuđenik obično prazni creva. Para i dim se uzdižu sa tela, verovatno kao posledica proključale krvi. Telo se do te mere zagreva da meso otpada čim ga neko dotakne. Ispod elektroda, obično se beleže opekotine trećeg i četvrtog stepena. Pitala sam da li je tačno da oči iskaču iz duplji. „Dešava se da oči ispadaju," kaže Deno. „Krv takođe teče zato što se tkivo naglo širi kao posledica zagrevanja. Užasno je, ali telo kao da se peče na ražnju."

Sve ovo se dešava ako egzekucija prođe po planu. Ako nešto krene naopako, posledice su često još gore. Tokom devedesetih godina, na primer, kapuljače na glavama osuđenika su se zapalile jer nije korišćena odgovarajuća vrsta sunđera. Posebno je neprijatan slučaj Alena Dejvisa pogubljenog na Floridi 1999. godine čije je lice pretrpelo teške opekotine dok mu je krv liptala iz nosa. Obdukcija je pokazala da je Dejvisa delimično ugušio povez preko usta koji ga je vezivao za stolicu.

Možda je i najgori scenario onaj u kom par minuta provedenih na stolici ne ubiju osuđenika. „Neuspele egzekucije obično izazivaju problemi sa naponom", kaže Deno. „Kad se to desi, prvi strujni udar nije dovoljan da ubije žrtvu – napon bude dovoljan da izazove užasan bol ali ne i smrt. Paralisana osoba krvari i kuva se na smrt, ali je sasvim svesna i nesposobna da zatraži pomoć."

Imajući u vidu ove mogućnosti, nije ni čudo da je većina država s vremenom prešla na smrtonosnu injekciju, metod egzekucije koji je svojevremeno tretiran kao daleko civilizovaniji – ali naravno da je ubrizgavanje koktela od toksičnih supstanci donelo sasvim nove probleme. „Čudno je kako se krećemo ka sve modernijim metodama pogubljenja, a oni deluju sve više i više varvarski", kaže Deno.

Upravnike zatvora u Tenesiju ništa ne brine. „Spremni smo šta god da se desi," rekaoje Komesar Derik Šefild povodom vraćanja električne stolice u upotrebu. „Verujemo da su nam na raspolaganju procedure za testiranje opreme koje će omogućiti da proradi."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu