Pre pedeset godina, u okviru sovjetskog svemirskog programa, „Luna 9" je postala prva letilica koja je ostvarila meko sletanje na Mesec – ili bilo koje drugo nebesko telo. Tokom prethodne tri godine, Sovjeti su već 11 puta neuspešno pokušali da se spuste na Mesec, pa je sletanje Lune 9 dočekano euforično.„Mesec govori ruski," javile su vesti širom Sovjetskog saveza.Ali iako su zvaničnici iz svemirskog programa bili predusretljivi po pitanju informacija o istorijskom uspehu, nekoliko dana potom nisu objavljivali slike koje im je Luna 9 poslala. Za očekivati je bilo da će, u ambijentu žestokog rivaliteta sa SAD, partijsko rukovodstvo želeti da se pohvali prvim razglednicama sa površine Meseca. Razlozi za ovo odlaganje ostali su nejasni do danas, pola veka kasnije, ali nikakve fotografije nisu bile dostavljene štampi, što je skeptike nateralo da posumnjaju u sovjetske tvrdnje o uspehu Lune 9. („Meko sletanje" znači da se letilica kontrolisano spustila, a ne da je prosto pala na površinu – to su mnoge prethodne sonde već ostvarile.
Stvari su se zakomplikovale kada je Ser Bernard Lovel, radio-astronom iz Opservatorije Jodrell Bank u Mančesteru, otkrio da radio transmisija sa lendera nije bila šifrovana, što je bila retkost za sovjetske misije. Lovel i njegove kolege su se obratile listu Daily Press i ponudile mu da objavi konvertovane fotografije – korišćen je isti standard kojim su svi drugi reporteri slali slike u radio formatu.„U početku smo imali problema sa podešavanjem opsega," objašnjava Robert Rivs, pisacThe Superpower Space Race. „Prvi pokušaj doneo nam je samo niz crnih linija šest milimetara razdvojenih. Sledeći je pokazao samo svetle linije."„Ali onda smo pogodili pravu kombinaciju; kad smo signal sa Lune provukli kroz mašinu, dobili smo fotografije površine Meseca. Zahvaljujući sreći i snalažljivosti, ljudi iz Jodrell Bank opservatorije i okupljeni reporteri prvi su van sovjetskog kontrolnog centra koji su videli taj ogoljeni pejzaž."Zvuči čudno, ali britanski dnevni list je ukrao sovjetskoj štampi ekskluzivne fotografije prvog sletanja na Mesec. Ove slike su se ubrzo proširile celim svetom, čak pre nego što je prosečan građanin SSSR imao prilike da ih vidi.
Ovu „pirateriju" su osudili mnogi Sovjeti, od naučnika do diplomate Anatolija Blagonravova, koji je optužio Lovela zbog neovlašćenog objavljivanja snimka „iz po svemu sudeći senzacionalističkih pobuda."Naravno, ovde se nešto ozbiljno ne uklapa. Ako su Sovjeti želeli da zadrže monopol na prve kadrove sa Meseca, zašto ih nisu šifrovali kao i ostale, ili ih bar objavili odmah po prispeću? Ovo pitanje i danas inspiriše razne teorije, uključujući i spekulacije po kojima su upravo ovakav rasplet želele sovjetske vođe projekta.
Reklame
„Neki analitičari kažu da je Semjon Lavočkin, dizajner Lune, namerno u sondu ugradio univerzalnu opremu jer je želeo da radio transmisija bude primljena u Jodrell Bank centru – gde se nalazila najbolja tehnološka oprema na svetu – da bi oni sve to konvertovali i objavili," kaže Majkl Kerol u svojoj knjizi, The Seventh Landing. „Ovako svet nije imao priliku da vidi slabiji kvalitet sovjetske tehnologije."Bilo to tačno ili ne, ovaj događaj odražava stanje sovjetskog svemirskog programa 1966. godine. Iako je meko sletanje Lune 9 bilo dostignuće bez presedana, to je ujedno bio i jedan od poslednjih velikih uspeha SSSR tokom svemirske trke sa SAD.U neku ruku, upravo je 1966. počeo preokret u korist Amerike, iako su godinu Sovjeti otvorili tako važnom pobedom. Već 2. juna, NASA je spustila sopstvenu sondu „Survejor 1" u istu oblast u kojoj je se našla i Luna. Samo tri godine kasnije, „Igl" je sleteo na Mesec i simbolično stigao do cilja svemirske trke, ako ne i praktično. Sovjeti su dugo bili u velikoj prednosti, ali kad se NASA zaletela, nisu mogli da je zaustave.Pa ipak, zanimljivo je baciti pogled na tih nedelju dana od pre pola veka, kada su ljudi po prvi put uspeli da pošalju izaslanika na drugi svet i prime pisma koja je slao kući.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
