Toneji Pvang, poglavica Longve. Sve fotografije: Rafael Korman
Prvi susret australijskog fotografa Rafaela Kormana sa narodom Konjak sa severoistoka Indije bio je kroz glasine. Čuo je da se pominje opasno selo Longva gde su se nekada lovile ucenjene glave, koje se nalazi na granici između Indije i Burme u državi Nagaland, području u sred kontinuiranog građanskog rata. Tada je odlučio da sedne na trodnevnu vožnju vozom da bi upoznao ovaj narod, u nadi da će razotkriti ili potvrditi priče od duhovima koje je slušao.
Reklame
Ono što je otkrio bilo je još složenije i tužnije nego što je očekivao. Gradić se borio sa epidemijom opijumske zavisnosti koja besni već tri četvrtine veka, nagrizajući većinu društvenih i političkih struktura. Proveo je tri nedelje u njihovoj zajednici, razgovarao sa meštanima, sveštenikom i sa poglavarom o izvoru i uticaju rasprostranjene upotrebe droge.
Reputacija sela još uvek se vezuje za lovna ucenjene glave.
VICE: Longva ima reputaciju opasnog mesta, da li bi mi rekao više o nemirima u ovom području?Rafael Korman: Postoji sukob u regionu između indijske vlade i različitih gerilskih grupa. Kada sam ja bio tamo imali smo policijski čas svakog dana u 18h, ali nije bilo tako opasno kao što je izgledalo. Nekoliko ljudi iz obaveštajne službe me je ispitivalo zašto sam bio tamo i šta mislim o političkoj situaciji. Želeli su da se uvere da nisam agitator Naga naroda.
U oblasti oko sela stalno se dešavaju sukobi između indijske vlade i gerilskih grupa
Ova serija fotografija se na kraju bavi odnosom zajednice sa opijumom više nego nasiljem u ovoj oblasti. Kako je Nagaland došao dotle?Postoji oko 12 različitih plemena u Nagalandu, a pleme Konjak je već godinama posebno agresivno i dosta razvijeno. Dobili su nezavisnost 1947. godine ali pre toga, tokom 1940-ih, u ovom području su bili britanski kolonizatori. Britanci su želeli da razviju odnose sa plemenom Konjak, pošto su se osećali ugroženim, pa su doneli opijum u zajednicu kao način da uspostave tu vezu i da ih primire.
Opijum puše samo muškarci Konjaka.
Kako je gotovo čitav vek konzumiranja opijuma oblikovao selo?
Reklame
Došlo je do narušavanja porodične strukture i njenog načina funkcionisanja. To je verovatno najobuhvatniji efekat zavisnosti od te endemske droge. Nekada je model bio takav da je muškarac obavljao mnogo teškog posla lova i seče drveća. Danas, žene ustaju rano svakog dana, idu na njive i vraćaju se oko 6 sati popodne da čuvaju decu i prave večeru. Sveštenik Longve mi je rekao da jedan od tri muškarca uzima opijum.
Žene i deca ne konzumiraju opijum, i danas obavljaju jako mnogo posla.
Samo muškarci mogu da puše opijum?Na osnovu onog što sam saznao, uloga žene je oduvek bila da drži porodicu na okupu. Da nema njih, cela zajednica ne bi postojala.Kad smo kod porodica, da li si video decu u selu? Kakva su bila njihova iskustva?Mnogo mladih sada živi u gradovima, pa ih nisam video tako mnogo, a konzumenti opijuma su malo stariji. Kada su mlađi, samo pomažu majkama, ne idu u školu. Do pre nekoliko godina nije postojao čak ni put do sele, pa nije bilo, i još uvek nema strukture koja bi donela promenu. Čitav problem samo opstaje.
Opijum su prvobitno doneli britanski kolonizatori tokom 1940-ih.
Ako je selo tako udaljeno, a sposobnost ljudi da rade je smanjena, kako mogu da priušte opijum?Pokušavaju da nađu novac gde god mogu. Poglavica raspolaže sa dosta novca, pa imaju turističku oblast gde prodaju nakit i drangulije. Novac koji je namenjen za projekete u zajednici ide na opijum.
Longva je tako izolovana da put koji vodi do sela postoji tek nekoliko godina.
Proveo si neko vreme sa poglavicom, šta je rekao o svemu ovome?Zove se Toneji Pvang i ima 38 godina, što je baš malo za poglavicu. Iz onoga što sam video, biti poglavica znači otprilike da pušiš opijum od 10 ujutru do kasno uveče sa svojim čuvarima. Relevantnost pozicije poglavice je izbledela.
Reklame
Muškarci počinju da puše opijum ujutru i nastavljaju tokom dana i noći.
Šta misliš, šta je budućnost ovog sela?U Longvi, glavna kuća poglavice je na granici sa Burmom. Postoji staza kojom možeš da prošetaš do Burme. Proizvodnja opijuma u Burmi je ogromna i sve dok se to odvija, droga će nastaviti da pristiže preko granice. Kada sam razgovarao sa sveštenikom, rekao je da promena ne može doći odozgo, već selo mora da napravi promenu.
Mnogi mladi ljudi napuštaju sele pre zrelog doba.
Da li postoji neki spoljašnji pritisak da se ipak interveniše?Vlada ima jake kampanje za iskorenjivanje droge, lokalna crkva i druge organizacije podstiču farmere da se prebace na uzgajanje kardamona, ali očigledno nije tako unosan kao opijum. Pravi problem se nalazi u Burmi - drugom najvećem proizvođaču opijuma na svetu. Pre pet godina, imao sam priliku da posetim opijumsko polje u Burmi, a ono što se dešava jeste da je farmeri uzgajaju kao veliku poljoprivrednu proizvodnju a onda je prodaju naoružanim grupama koje kontrolišu njihov region. Oni ga nose na Tajland da proizvode heroin. U pitanju je vrlo kompleksna struktra gde svako čini uslugu za uslugu.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
