Svaštara

Pitali smo stručnjaka zašto ljudi mrze hipstere

Spremno ću priznati da se nabolje osećam kad po gradu hodam kao lik sa bradom i cvikerima u kariranoj košulji...
20 Decembar 2015, 7:26am

Foto: Jamie Lee Curtis Taete

Prošlo je dovoljno vremena otkako je svet dostigao vrhunac hipsteraja da bismo se osvrnuli na njega kao na pokret, maniju ili meme, ili šta god da je već bio, i pokušamo da shvatimo šta je sve to – i da li je – uopšte nešto značilo. I to ćemo raditi naredne nedelje u seriji naših tekstova.

Na vrhu ove stranice, pored mog imena, nalazi se moja mala fotografija na kojoj izgledam kao prvi rezultati koji izađu kad u Gugl pretragu slika ukucate reč "hipster". Ja se izvinjavam. Tako izgledam, baš kao i gomila mojih prijatelja i kolega.

Spremno ću priznati da se najbolje osećam kad po gradu hodam kao lik sa bradom i cvikerima u kariranoj košulji, i slušam noviju muziku, ali i dalje nisam spreman da za sebe kažem da sam "hipster". Zvuči kao ružna reč, a ljudi je koriste da bi me napadali.

Dakle, znajući ono što znam o izrazu "hipster" — da sam, na osnovu svojih potrošačkih navika, jedan od njih i da ne želim da me tako zovu — bio sam prilično radoznao da saznam šta to na meni ljude vide i mrze.

PREPORUČUJEMO: Da li je moguće provesti se u klabingu bez alkohola i droge?

Obratio sam se Zejnep Arsel, glavnom istraživaču u oblastima potrošnje i tržišta na Univerzitetu Konkordija. Arsel je 2010. godine sa kolegom napisala uticajnu analizu pod naslovom "Demitologizovanje potrošačke prakse: Kako potrošači štite svoje identitetske investicije uslovljene oblastima od devalvacije tržišnih mitova", u kojoj je raščinila kako različiti tipovi potrošača — uključujući hipstere — reaguju ne etiketiranje i kako etiketiraju druge. Pomislio sam da bi ona mogla da mi razjasni zašto se ljudi toliko protive hipsterima.

VICE: Zašto svi ti ne-hipsteri toliko mrze hipstere?

Zejnep Arsel: Svi su nehipsteri. Hipster je ono što ne želimo da budemo. Čak i kad izgledamo baš kao on.

U tom slučaju, šta je tačno hipster?

Ako me pitate kako ljudi iz marketinga definišu "hipstera", tu se obično misli na prilično maglovitu kategoriju ljudi površno opisanih kao urbani dvadesetogodišnjaci sa željom za sticanjem statusa koji prate trendove.

U redu. A šta je vaš doživljaj izraza hipster?

Ja taj koncept vidim kao mitologiju u razvoju, zamišljenu ideju — stereotip — pre nego kao objektivnu sociološku kategoriju. To je narativ u razvoju kog oblikuje javni diskurs. Nekada je to bila donekle preciznija tržišna ciljna grupa koja je predstavljala kontrakulturu, ali danas ne znači mnogo, zato što smo ga razvodnili izgradivši priličnu haotičnu priču oko njega. Čak je i Njujork tajms priznao da je preterao s upotrebom ovog izraza.

"Mi slušamo ove bendove, pijemo ovu marku piva, nosimo ovu odeću iz pravih razloga, a hipster to ne radi."

Je li postojao period kad je izraz imao jasno značenje? Neka vrsta "zlatnog doba"?

Nisam sigurna da je postojalo zlatno doba po sebi, ali ako pogledate istorijat upotrebe ovog izraza, videćete da je nekada bio tumačen u mnogo pozitivnijem svetlu. Pedesetih je hipster bio autentični kontrakulturni buntovnik. Sredinom devedesetih, mediji su opisivali podudaran i simbiotski odnos između izraza 'hipster' i nastanka nove nezavisne muzičke scene. Bili su kul. Stvari se komplikuju ranih 2000-tih, kad smo doživeli ne samo učestalije pominjanje hipstera u medijima, već i promenu sadržaja diskusije. To je tačka preokreta u diskursu i početak hajke.

Da li biste rekli da se mržnja prema hipsterima uglavnom svodi na zamerku kako se ljudi oblače?

Ne mislim da ovaj stereotip treba svoditi samo na modni ukus. To je jedna mnogo složenija predstava životnog stila. Osim toga, nekonvencionalno oblačenje — na primer: normkor — bi samo po sebi takođe moglo da bude statusna igra. Ali ako je osoba najčešće "mejnstrim" u svom modnom ukusu, ona će verovatno izbeći da je prepoznaju kao hipstera.

A ljudi to najčešće žele, zar ne? Jer biti hipster ima negativne konotacije?

Postoji više negativnih asocijacija nego pozitivnih. Moj rad na ovu temu pokrio je javni doživljaj "hipstera" u poslednjoj deceniji, a čak i tad niste želeli da vas tako kategorišu. Nisam pravila sistematsku analizu javnog diskursa u vezi sa izrazom u poslednjih pet godina, ali bila bih iskreno iznenađena da se situacija popravila. Što je važnije, mislim da je kategorija postala tako maglovita, isprazna i razvodnjena da danas čak ništa ne znači.

Šta se desi kad izraz postane maglovit?

Svako ko je mlađi od 35 godina i poseduje neku vrstu kulturne radoznalosti ili ima neobičnu frizuru mogao bi da se nazove hipsterom. Najveći problem u vezi s ovim stereotipom jeste taj što je on pomalo zamena teza, u smislu da javni portret hipstera pogrešno predstavlja ili makar trivijalizuje interesovanja i motive ljudi koji bi mogli tako da se klasifikuju.

Ali pitanje je zašto uopšte trpati ljude u koš "hipstera"?

Mi pokušavamo da shvatimo višeslojnu društvenu stvarnost, a trpanje čitave generacije pod dvodimenzionalnu karikaturu pomaže nam da minimizujemo napore u pokušaju razumevanja te stvarnosti, a da ne moramo usput da se nosimo s njenim dvosmislenostima, oprečnostima i složenostima. Svi mi želimo da prokljuvimo ovaj svet, a stereotipi nam u tome pomažu. Žrtveni jarac kao što je "hipster" nam takođe pomaže da legitimišemo svoje radnje, jer nam daje dozvolu da uporedimo sopstvene autentične živote sa životima pozera. Mi slušamo ove bendove, pijemo ovu marku piva, nosimo ovu odeću iz pravih razloga, a hipster to ne radi.

Dakle, u sklopu jedne takve "društvene funkcije", neko bi mogao da se istresa po hipstrima u društvu prijatelja, ali da se sutradan ne protivi mnogo kad ga neko ponudi sa, na primer, pivom marke "Pabst Blue Ribbon"?

Sve je u okviru i kontekstu, i ja mislim da su ljudska bića veoma umešna u pravljenju simboličkih razlika. To su prećutni mehanizmi statusa i razlike. Isti način oblačenja može da se protumači kao kul i nehipsterski, ili pretenciozan i hipsterski, u dva različita konteksta.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu