DROGE

Američka vlada je ovom liku 34 godine slala 300 džointa svakog meseca

Da nije bilo vutre koju je dobijao od države, Irvin Rozenfeld kaže da bi danas verovatno bio mrtav.
30.12.16
Fotografija je vlasništvo Irvina Rozenfelda

Kad bi Irvin Rozenfeld morao da pogađa, rekao bi da je od 1982. godine popušio oko 135.000 džointa — otprilike deset dnevno, svakog dana, 34 godine.

Uprkos upražnjavanju kanabisa koje bi najverovatnije ubilo Snup Doga, 63-godišnji Florođanin vodi prilično normalan život: on je stariji berzanski mešetar u velikoj firmi za hartije od vrednosti, koji svaku subotu provodi u dobrotvornom radu za odrasle i decu sa invaliditetom, boreći se istovremeno sa retkom koštanom bolešću po imenu urođena rskavičava eksotoza.

Reklame

Kad sam pozvao Rozenfelda u njegovu kancelariju, upravo je popušio jedan od unapred srolanih džointa koji mu Vlada Sjedinjenih Država šalje svakog meseca kao pacijentu u sklopu milosrdnog programa Istraživačke nove droge (IND) Uprave za hranu i lekove (FDA).

Rozenfeldova državna zaliha je slabe jačine — sadrži oko 4 procenta THC-a — i od nje ne može da se naduva. Izbor, rekao mi je, nije njegov. Otkako je prvi put probao vutru ranih sedamdesetih, nije uspeo da se naduva zbog anomalije sa kanabinoidnim receptorima u njegovom mozgu. Ipak, kanabis otupljuje njegov hronični bol i, ako njega pitate, jedini je razlog što je još živ.

Kad je Rozenfeldu postavljena dijagnoza njegovog poremećaja u desetoj godini, lekari su pronašli više od 200 tumora na njegovim kostima. Od ovih tumora očekivalo se da se množe i rastu, a u međuvremenu je Rozenfeld morao još i da izlazi na kraj sa bolnim krhotinama kostiju koje ovaj poremećaj izaziva.

U najboljem slučaju, Rozenfeld bi morao da trpi neprekidni bol i pije velike doze lekova protiv bolova. U najgorem slučaju, tumori bi se pogoršali, postali maligni i ubili ga.

Sa takvim ne baš sjajnim izgledima za život, Rozenfeld je 1971. godine otišao na koledž. U tom trenutku još nikada nije probao marihuanu — sa najboljim narkoticima na recept na raspolaganju, nije video zašto bi u tu mešavinu dodavao još i ilegalnu drogu. Ali na kraju je popustio pred pritiskom vršnjaka i počeo da puši vutru iz zabave.

Reklame

Negde desetog puta kad je popušio džoint, Rozenfeld je primetio nešto izuzetno: sedeo je i igrao šah sa prijateljem skoro pola sata ne osetivši nikakav bol. Pre toga, Rozenfeld nije mogao da sedi s mirom na jednom mestu duže od deset minuta zbog bola koji izaziva njegovo stanje. Nije bio uzeo nikakve lekove protiv bolova.

"Tad sam shvatio da je ilegalna droga po imenu marihuana jedini lek koji mi to radi", rekao mi je Rozenfeld.

Rosenfeld pokazuje svoje zalihe američkom Kongresu 2005. godine. Slika posredstvom Irvina Rozenfelda

Rozenfeld je 1972. godine napustio koledž i poslao zahtev federalnoj vladi u kojem se pozvao na svoje pravo da koristi marihuanu u medicinske svrhe, ali njegova molba nije naišla na razumevanje.

A onda je 1977. godine Rozenfeld upoznao Roberta Randala, koji je godinu dana pre toga dobio odobrenje vlade da koristi marihuanu u medicinske svrhe. Randal je dobio dijagnozu glaukoma u svojim dvadesetim, a lekari su ga upozorila da će najverovatnije oslepiti pre svoje tridesete. Ali jednog dana, nakon što je popušio džoint, shvatio je da mu popuštaju mrlje u vidu.

"Odmah je povezao", rekla mi je Alis O'Liri, Randalova udovica i dugogodišnji partner u aktivizmu za legalizaciju marihuane. "Smatrao je to suviše neverovatnim da bi bilo istinito, ali upornim pokušajima uspeo je da dokaže samom sebi. I tako je postalo sastavni deo naših života da pokušamo da nabavimo marihuanu."

Naravno, to je u to vreme bilo ilegalno. Randal i O'Lirijeva su 1975. godine uhapšeni zato što su uzjagali pet biljaka marihuane na svojoj terasi u Vašingtonu, samo osam ulica od Kapitola. Mogli su lako da plate kaznu i svrše s tim, ali su umesto toga odlučili da se uhvate u koštac sa federalnim vlastima na sudu po osnovu medicinske potrebe.

Reklame

Sasvim slučajno, baš se u to vreme na UCLA privodila kraju studija o dejstvu marihuane na unutrašnji očni pritisak. Randal je postao jedan od poslednjih učesnika u studiji i mogao je da dokaže da marihuana zaista pomaže njegovom glaukomu i da bi ona mogla potencijalno da odloži njegovo slepilo, makar i na svega nekoliko godina. Sa tim podacima, sudija zadužen za Randalov slučaj odbacio je optužbe protiv njega i O'Lirijeve.

Randal se obratio Upravi za hranu i lekove i Nacionalnom institutu za zavisnost od droge (NIDA), dve agencije odgovorne za federalnu proizvodnju marihuane u svrhu istraživanja, i poslao im zahtev za pristup usevima kanabisa radi lečenja njegovog glaukoma.

"Taj zahtev predstavljao je veliko iznenađenje za federalne agencije", rekla je O'Lirijeva. "Medicinske marihuane u tom trenutku nije bilo nigde na vidiku i imali ste jednog usamljenog pojedinca koji je ušetao u federalne kancelarije tražeći pristup njihovim zalihama. Njihova prva reakcija bila je saosećanje — odobrili su njegov zahtev."

Randal je postao prvi pacijent koji je koristio marihuanu u medicinske svrhe u Sjedinjenim Država otkako je vlada zabranila marihuanu 1937. godine. I tako je rođen milosrdni program Istraživačke nove droge.

Robert Randal nakon dobijanja prve isporuke federalne vutre u novembru 1976. godine. Slika posredstvom Alis O'Liri

Kad je Rozenfeld upoznao Randala u Virdžiniji nekoliko meseci kasnije, objasnio mu je kako Uprava za hranu i lekove ignoriše njegove zahteve za pristup medicinskoj marihuani. Randal i O'Lirijeva su ponudili pomoć. Zajedno su sastavili milosrdni protokol Istraživačke nove droge za Rozenfelda i 1982. godine, Rozenfeld je postao drugi pacijent u istom programu.

Tokom čitavih osamdesetih, ovaj program nastavljao je da raste, šireći pristup pacijentima koji boluju od AIDS-a i retkih vrsta raka. Ali 1992. godine Bušova administracija ga je ukinula i pošteđeno je samo 13 pacijenata.

Reklame

Rozenfeld je bio jedan od tih 13. Svakih pet meseci, on dobija šest metalnih kantica, a svaka je ispunjena sa 300 srolanih dožinta. Sva marihuana uzgaja se na Univerzitetu u Misisipiju, koji je jedini uzgajivač sve federalne marihuane.

Posle žetve na Univerzitetu, marihuana se šalje u Rali, u Severnoj Kaliforniji, gde se pupoljci ubacuju u mašinu za cigarete. Te cigarete potom se zamrzavaju nasuvo, slažu u metalne kantice i pohranjuju u zamrzivač na neodređeno. Rozenfeld kaže da su džointi koje puši ove godine bili spakovani i zamrznuti još 2009. godine, mada je već pušio i one stare 13 godina.

"Ako govorite o uživaocima koji žele da se naduvaju, oni bi bili razočarani kvalitetom ovog kanabisa", rekao mi je Rozenfeld. "Ali meni treba njegov medicinski aspekt i ono što mi šalju mi je sasvim dovoljno."

Pacijenti programa Istraživačke nove droge Elvi Musika, Irvin Rozenfeld i Robert Randal, i Me Nat, dugogodišnja aktivistkinja za legalizaciju marihuane. Slika posredstvom Irvina Rozenfelda

Rozenfeld i drugi pacijenti morali su da podnose dvogodišnje izveštaje o napretku sa svojim doktorima kao deo uslova da učestvuju u programu, ali nekim čudom ti izveštaji nikad nisu bili korišćeni za procenu dugoročnog dejstva marihuane. Međutim, nezavisna studija pacijenata u ovom programu lekara po imenu Itan Ruso pokazala je da su pacijenti onoliko zdravi koliko je to uopšte moguće imajući u vidu njihove zasebne poremećaje. Drugim rečima, pušenje na stotine cigareta sa marihuanom mesečno nije imalo nikakvih opipljivih negativnih posledica po zdravlje pacijenata.

Štaviše, u nekim slučajevima, marihuana je zapravo drastično popravila kvalitet njihovih života. Randal, na primer, nije izgubio vid sve dok nije preminuo u 53. godini, uprkos činjenici da su mu lekari rekli da će oslepiti pre 30. godine. Slično tome, lekari su Rozenfeldu rekli da će njegovi koštani tumori rasti i množiti se — a opet, otkako je počeo da koristi marihuanu, njegovi tumori nisu nimalo porasli niti se namnožili.

Reklame

A što se tiče onih koji nisu uspeli da upadnu u program Istraživačke nove droge, mnogi od njih su radili na tome da se marihuana legalizuje na državnom nivou, uključujući usvajanje Predloga 215 u Kaliforniji, koja je 1996. godine postala prva država koja je legalizovala kanabis u medicinske svrhe. Danas 25 država i Vašington primenjuju slične zakone, a ovog novembra najmanje još devet država glasaće o legalizaciji trave za rekreativnu i/ili medicinsku upotrebu.

Ipak, Rozenfeld i O'Lirijeva su prvi koji priznaju da je njihova borba daleko od okončanja.

"Još 1982. godine Bob Randal i ja smo sklopili pakt", rekao je Rozenfeld. "Podučićemo čitav svet prednostima medicinskog kanabisa. To smo rešili da uradimo, ali u tome nismo uspeli da pobedimo za sve. Obeshrabruje kad federalne vlasti uporno ponavljaju da nema zdravstvene koristi od kanabisa, a mi znamo da ima. Mi smo živi dokaz da to radi."

Više na VICE.com

Ovaj tip je 40 sati motao džoint u obliku Jovanke Orleanke

Ovaj tip tvrdi da može da nas nauči da opelješimo kazino

Ovaj tip je nekako preživeo dva napada grizlija u istom danu