​Zaronimo duboko u teoriju zavere da nas vlasti truju fluorom

Dobrodošli na svetsku onlajn mrežu, leglo crnih rupa kao što je teorija zavere o fluoru. Neki bi rekli da to samo zaluđenici blebeću u pauzama uplitanja dredova i snimanja video priloga o Atlantidi. Drugi bi rekli da je u pitanju najveći eksperiment masovne kontrole populacije ikad sproveden.

Gde leži istina u sukobu dva mišljenja toliko oprečna da bi čovek pomislio da se spore oko religije? Skoro je nemoguće jasno reći. Možda negde između.

Ideja je, ukratko rečeno, da država sipa fluor u pijaću vodu da bi negativno uticala na ogroman broj ljudi i tako sebi stvarala zaradu. Fluor navodno ima efekte leka za smirenje. Američka vlada navodno želi da joj građani žive kao da su zombiji. Navodno to znaju Kelog, Nestle, Krest, i druge firme iz prehrambene industrije, tzv. „Fluor mafija". Sve je to povezano, čak su nekako Iluminati uspeli da umešaju svoje prste u fluor.

Ako se pogleda istorijski zašto je u stvari započela fluorizacija vode, nailazi se na zapetljane sumnjive radnje. Teoretičari zavere kažu da je ime kompanije koja je najviše mogla da zaradi od fluorizacije vode bilo ALCOA. Ova firma imala je neograničenu zalihu toksičnog otpada, nusprodukta u industriji aluminijuma, odnosno fluorida. U svojim laboratorijama, ALCOA hemičari testirali su fluor na pacovima i zaključili da se karijes ređe javlja ako se životinje poje fluorisanom vodom: „Ovim je teza dokazana". Bio je to istorijski trenutak davne 1939., priča kaže, kada se pojavio prvi predlog zakona o fluorizaciji vode radi zdravlja zuba, ali nisu ga izneli ni doktori ni stomatolozi, već naučnici zaposleni u kompaniji kojoj su već pretile tužbe za trovanje fluoridima.

Drugi deo teorije zavere navodi da se tokom Drugog svetskog rata povećalo zagađenje industrijskim fluorom jer se intenzivno proizvodio aluminijum u ALCOA postrojenjima zbog potreba avijacije. Posle rata, mnoge države došle su do zaključka da bi mogla da nusprodukt ovog industrijskog procesa, fluor, sipaju u vodu za piće da bi se sprečio karijes. Slučajnost?

Danas oko 372 miliona ljudi (5.7% populacije planete) pije veštački fluorisanu vodu u 24 zemlje širom sveta, uključujući Australiju, Kanadu, Irsku, SAD, i UK. Od pedesetih godina prošlog veka, javna rasprava o postojanju odnosno nepostojanju stvarnih razloga za fluorisanje vode ne jenjava. U početku su protivnici ideje tvrdili da je sve to komunistička zavera da se naruši zdravlje Amerikanaca. Drugi su isticali kako nije u redu ni moralno ni etički da se ljudima bez pitanja nameće fluor u vodi. Sa ekonomske strane, javni fondovi trošili su se na proces o čijim korisnim efektima nisu postojali jasni dokazi. Neki stomatolozi su čak tvrdili da fluor nije najbolji način da se spreči kvar zuba.

Zbrci samo doprinose Reddit komentari tipa „Hitler je prvi uveo fluor!!!" odnosno „Eto šta su nam uveli od nacista! Đubrad iluminatska." Navodna „činjenica" da se voda fluorisala u nacističkim koncentracionim logorima da bi zatvorenici ostali pasivni i nesposobni da pruže otpor nacistima često se navodi u krugovima teoretičara zavere. Mnogi kažu da se isti proces sprovodio u ruskim gulazima.

Jan E. Stivens iz australijskog magazina Nexus koji pokriva „alternativne vesti" – kaže da mu je lično Čarls Perkins, autor „Istina o fluorizaciji vode" otkrio da su nacisti prvi došli na ideju da ovim putem kontrolišu populaciju i regulišu njen rast, dodajući u vodu medikamente koji izazivaju sterilitet.

„Redovna konzumacija minijaturnih doza raznih fluorida sa vremenom narušava sposobnost osobe da se odupre dominaciji; polako se truju određeni centri u mozgu, pa tako čovek postaje podložan tuđoj volji.," pisao je Perkins. „Kao naučnik koji je skoro 20 godina istraživao hemiju, biohemiju, fiziologiju i patologiju fluora, iskreno vam kažem – ko god bude pio veštački fluorisanu vodu godinu dana ili duže, neće nikad više biti ista osoba ni fizički ni psihički." Nijedan živi izvor danas nije sposoban da potvrdi ili opovrgne ovu teoriju o nacističkim programima.

Mnogim sledbenicima nju ejdž filozofije ne smeta manjak dokaza. Veruju da je fluor temelj mentalne kontrole jer, kažu oni, sprečava otvaranje „trećeg oka." Mistici i duhovnici odavno su zaključili da je hipofiza, žlezda u centru mozga, veza između telesnog i duhovnog. Praktično nam kažu „Ustajte ovce, zar ne vidite da Iluminati i država i svi redom žele da vas zadrže na ovoj ravni postojanja. Ne žele da budemo duhovno svesni. Ljudi koji su duhovno svesni ne dolaze više da rade svoje odvratne poslove, ne jedu više meso i ne bacaju hranu, već žive u komunama i ne glasaju."

Možda vam ovo zvuči sumanuto, ali nije da nema baš nikakvih naučnih osnova. Tokom devedesetih, britanska naučnica po imenu Dženifer Luk otkrila je da kod starih ljudi u hipofizi ima fluora koliko i u zubima. Danas znamo da se kalcifikacija hipofize samo pogoršava sa godinama, a može se javiti i kod dvogodišnje dece. Ova žlezda sa unutrašnjim lučenjem nalazi se u mozgu, reguliše ciklus aktivnosti i spavanja, pokreće pubertetske procese kod žena, i štiti telo od oštećenja na ćelijskom nivou. U velikom ispitivanju fluoridnog toksiciteta koje je 2006 godine objavio National Research Council ustanovljeno je nekoliko štetnih posledica fluora, od „smanjenje proizvodnje melatonina" do „ostalih efekata funkcionisanja hipofize, što indirektno može izazvati veliki broj zdravstvenih problema kod ljudi."

YouTube je prepun „saveta" o zaštiti od duhovnih opasnosti fluora i poništavanju kalcifikacije hipofize (mnogi kažu da je za ovo drugo suviše kasno). Preporučuju da ne pijemo vodu iz česme, da koristimo samo paste za zube koje ne sadrže fluor, da na tuševe ugradimo filtere za fluor, da izbacimo meso iz ishrane jer su životinje sigurno pojene fluorisanom vodom, da kažemo zubaru da ne želimo da u tretmanu koristi preparate na bazi fluora. I posle svega, da prođemo kroz detoksikaciju.

Pa ipak postoje i ozbiljne naučne primedbe na korišćenje fluora, koje nemaju veze sa sledbenicima Dejvida Ika. Istraživanja sprovedena na Harvardu i u Šangaju pokazala su da fluor potencijalno može uticati na pad koeficijenta inteligencije kod dece, kao i da je toksičan za mozak u razvoju. Visok nivo fluora uništava muški reproduktivni sistem kod zečeva. Fluor negativno utiče na rad štitne žlezde. Jedno istraživanje povezalo ga je sa rakom kostiju. Izveštaj Bioetičkog saveta Nafilda zaključuje da nije jasno u kakvoj proporciji stoje korisni i štetni efekti upotrebe fluorisane vode jer ne postoji dovoljno dokaza, ali i da postoje alternative fluorizaciji, kao i da u slučaju gde je šteta makar i potencijalno moguća, od ključne važnosti je informisani pristanak konzumenta.

Profesore koji se ovom vrstom istraživanja bave često pokušavaju da diskredituju. Stiven Pekam, direktor Zdravstvenog centra pri Univerzitetu Kent i predavač na Univerzitetu u Torontu, naišao je na odbijanje rezultata studija o fluorizaciji vode u izdanjima posvećenim dentalnom zdravlju. Optuživali su ga da „hakuje statistiku" u istraživanju kojim povezuje fluor i hipotiroidizam. Prof. Katrin Karsters koja je takođe pisala o istoriji fluorizacije vode bila je prinuđena da se javno brani po objavljivanju „solidnog… rada koji se ne uklapa sa unapred uspostavljenim idejama."

Odakle toliko gorčine protiv pokušaja da se istraže uticaji fluora na zdravlje? Zašto je atmosfera do te mere zapaljiva?

Stavovi prema fluorizaciji vode se sve brže menjaju. Pre desetak godina, Univerzitet Jork otkrio je da se karijes sve ređe javlja među decom u Evropi nezavisno od toga da li piju vodu sa fluorom ili bez njega. Zemlje u kojima je zabeležen najveći pad pojave karijesa – Švedska, Holandija, Finska, Danska – ne koriste fluorizovanu vodu.

U Britaniji se na lokalu sve češće odbija fluorizacija. Bolton je 2014. odbio da doda fluor u pijaću vodu; lokalni lekar Dejvid Krozbi rekao je da bi fluorizacija bila kao „masovna primena leka". Iste godine, ministarstvo zdravlja moralo je da otkaže planiranu fluorizaciju u Sautemptonu i delovima Hempšira zbog snažnog protivljenja lokalnih vlasti. Pa ipak, Engleska zvanično i dalje podržava fluorizaciju; sajt NHS tvrdi da ne postoje nikakvi primetni rizici vezani za korišćenje fluora. Milioni ljudi širom zemlje još uvek ga piju u vodi.

A šta misle u vodovodu? Zvala sam United Utilities gde su mi rekli da većina kompanija koje se bave dostavom vode moraju da se drže „neutralnog stava" povodom fluorizacije. „Firma kao izvođači radova mora da vrši fluorizaciju tamo gde joj se kaže." Da li su čuli za teorije zavere, pitala sam predstavnika Severn Trent Water koji se nasmejao i rekao: „Kako da ne, sve smo moguće priče čuli, ali uglavnom pokušavamo da se ne mešamo. Previše je komplikovana čitava stvar." Nego šta je.

U zemljama kao što su Brazil, Kina, i naravno SAD, fluorizacija vode se još uvek sprovodi. Nezanemarljiva 194 miliona Amerikanaca piju tu vodu, u 43 od 47 najveća grada u zemlji. Baš kod njih se „istina" o fluoru širi najvećim žarom.

Razne tvrdnje istinoljubivih teoretičara zavere padaju u vodu – nešto sumnjam da je Margaret Tačer pumpala fluor u Severnu Irsku fluoride da bi suzbila pobunjenike ili da nam farmakomafija u prozak trpa fluoride – ali to ih ne zaustavlja. Nauka postepeno kvari reputaciju fluora. Da li će proći kao nekada formaldehid? Kao olovo? Ne zaboravite, stomatolozi su nekada davno preporučivali cigarete. Vredi li slušati YouTube? Šta ako se ovo ipak pokaže kao najveća zdravstvena zavera našeg vremena – ili svih vremena?