FYI.

This story is over 5 years old.

Ishrana

​Probao sam ukusnu svemirsku hranu za astronaute

Kao i svi, i ja sam odrastao sanjajući da postanem astronaut, tako da me je zanimalo da vidim šta se nalazi na meniju kad se nađete duboko u svemiru.
13.8.16

U avgustu 1961. godine, sovjetski kosmonaut German Titov postao je drugi čovek u svemiru i prvi čovek koji je povratio van atmosfere Zemlje . Doživeo je ozbiljan napad svemirske mučnine , ali ne možete da ga krivite kad imate u vidu kakvu vrstu hrane su kosmonauti morali da jedu u ono vreme: njegov prethodnik u svemiru, Jurij Gagarin, za ručak je morao da tiska pasirano meso iz tube pravo u usta.

Od tada su se kulinarske okolnosti u svemiru drastično promenile — prošle godine je Samanta Kristoforeti postala prva osoba koja je skuvala pravi espreso u svemiru . U prošlosti, istraživanje svemirske hrane uglavnom se usredsređivalo na tehničke aspekte kao što su težina, količina i dugotrajnost. Sastojci u svemirskoj hrani se sterilišu u autoklavu — nekoj vrsti hiperbarične komore. Hrana mora da potraje dve ili tri godine i astronauti bi trebalo da mogu da je jedu bez pripreme i u bestežinskom stanju. Mora da se pakuje tako da se lako prenosi i skladišti — pošto je svemirska stanica jedno veoma skučeno mesto, važan je svaki centimetar.

U štabu Argoteka u Torinu

Suočeni sa svim tim ograničenjima, brzo zaboravljate na taj drugi aspekt hrane: ne bi bilo loše da je ukusna. Ali srećom, sve više savremenih istraživača na polju svemirske hrane posvećuje sve više pažnje tom konkretnom delu kulinarskog svemirskog iskustva.

Argotek je italijanska kompanija koja proizvodi hranu za ljude u svemiru, a njen glavni cilj je da naprave jela koja su što ukusnija. Kao i svi, i ja sam odrastao sanjajući da postanem astronaut, tako da me je zanimalo da vidim šta se nalazi na meniju jednom kad se nađete duboko u svemiru. Posetio sam sedište Argoteka u Torinu, u Italiji, da bih pio i jeo kao pravi astronaut.

Predjelo: Ječam i račići

U svemiru ne možete da koristite šporet, tako da je svemirska hrana odmah spremna da se jede i jela se pakuju u vakumirane kese. A nema razloga da se u bestežinskom stanju vadi lepo posuđe, tako da astronauti jedu direktno iz kesa kašikom.

Reklame

Imajući u vidu da su svemirske stanice tako male a sva hrana se vakumira, zanimljivo je da astronauti očigledno nalaze prostora da spakuju malo predjela budući da su nam prvo to servirali. Možda se radi o svemirskoj hrani, ali i dalje smo u Italiji. Bila je to salata od pirinča, račića i tikvica — pomalo bezukusna, ali službenik Argoteka objasnio je da se vaša percepcija ukusa u svemiru potpuno menja. U odsustvu gravitacije, vaša pljuvačka se zadržava između nosa i grla, što slično utiče na to kako doživljavate ukus kao kad bolujete od gadne prehlade. Jedno jelo može da nema nikakav ukus za jednog astronauta a da bude eksplozija ukusa za drugog — zbog čega je važno ponuditi širok dijapazon ukusa.

Uzeli smo samo nekoliko zalogaja da bismo ostavili mesta za druga jela. Prvi utisak koji sam stekao o ječmu i račićima bio je konzistentnost jela — sastojci su uglavnom zadržali svoju prirodnu teksturu, što ne bih očekivao od hrane pripremljene u autoklavu. Ukus nije bio fantastičan, ali sam se pripremio za najgore i, umesto da bude ona vrsta hrane koju biste jeli samo u svemirskoj šetnji, delovala je kao nešto što biste bez problema mogli da ponesete na piknik.

Prvo jelo: Pirinač sa piletinom i povrćem

Posle predjela, prešli smo na prvo jelo: pirinač sa piletinom i povrćem koji nije sasvim rižoto a nije baš ni kari piletina. Ali pirinač je bio al dente, meso je odavalo utisak pravog mesa, a povrće je zadržalo boju koja joj je podarena na ovoj božijoj zelenoj planeti. Zapravo je bilo prilično fantastično.

Reklame

A ukus je bio jak, zahvaljujući činjenici da nisu štedeli na kurkumi. U stvari, bilo je toliko kurkume da je potisnula sve ostale ukuse. Ljudski rod je vekovima koristio začine da bi konzervirao hranu i prosto vam bude toplo oko srca kad shvatite da se ta tradicija održala i u eri istraživanja svemira.

Glavno jelo: Sirak sa govedinom

Kao glavno jelo servirali su nam govedinu i sirak — vrstu žitarice . Jelo je ukusno, struktura mu je sjajna i to mi je bilo omiljeno jelo dana. Dok su ostala jela bila servirana na tanjiru, govedinu smo jeli direktno iz plastičnog pakovanja — baš kao što to rade astronauti. Najbolje u vezi s njim je što kad otvorite pakovanje, hrana se lepi za njegovu unutrašnju stranu. Prema ljudima iz Argoteka, to je bio ključni deo istraživanja njihovih jela: kako omogućiti da hrana ostane homogena i sprečiti da različiti komadi naprave žurku, lebde kroz vašu svemirsku stanicu i zavuku se u vaše mašine.

Provalili su (ne pitajte me kako) i ta tehnologija se sada koristi i za zemaljske namene, kao hrana za ljude koji putuju na arktičke ekspedicije. To ne bi trebalo previše da nas iznenadi: mnoge inovacije u civilnim tehnologijama nastale su na osnovu izuma u okviru svemirske tehnologije .

Prilog: Salata od kinoe

Salate od kinoe je pristojna — podsetila me je ono na jelo sa pirinčem, ali ovde je dominirala skuša i nadjačala sve ostale ukuse. Izgleda da je ovo bilo omiljeno jelo Samante Kristoforeti dok je boravila u Međunarodnoj svemirskoj stanici. Kristoforeti nije samo bila prva astronautkinja koja je napravila espreso u svemiru, već i prva koja je tamo uopšte "kuvala" — u smislu da je birala i mešala ono što želi da jede iz glavnih pakovanja, umesto da je samo jela unapred pripremljena jela. To možda ne deluje kao mnogo, ali izbor u svemirskoj stanici šta ćete jesti za večeru velik je korak za čovečanstvo.

Desert: Čokoladna štangla i smuti

Za desert smo imali štanglu čokolade sa godži bobicama i smuti od jabuke, kruške i jagode. Sama štangla čokolade imala je izrazito odbojnu zeleno-smeđu boju, ali joj je ukus bio dobar — mada za mene nedovoljno čokoladan. Osećale su se samo godži bobice, tako da pretpostavljam da će jednog dana veoma usrećiti nekog instruktora za jogu. Instruktora za svemirsku jogu.

Autor i njegov prijatelj Federiko

Đus je bio upravo to — đus.

Kada ljudi razmišljaju o budućnosti i funkcionalnosti hrane, u glavi im se javljaju slike proteinskih šejkova i pilula koje zamenjuju svu ostalu hranu. Ali utešna je pomisao da inženjeri rade na svemirskoj hrani koja se ne svodi samo na funkcionalnost. Kad pre ili kasnije neki ludi vizionar pretvori svemirski turizam u realnost za nas smrtnike, lepo je znati da ćemo usput moći dobro da jedemo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu