Genijalnost Krisa Bela, jednog od najvećih tragičara roka

Kada je u 27. godini preminuo, u lokalnim novinama su ga nazvali „sinom lokalnog ugostitelja". Ali ova priča o talentovanom klincu iz Memfisa koji je napravio prvi kultni bend roka svetovima je daleko od toga.

„On je bio čovek koji je imao misiju i bio neverovatno ambiciozan, i na rečima, i na delu", kaže Džodi Stivens, bubnjar i poslednji preživeli član Big Stara. Čak i danas zvuči pun strahopoštovanja. „Stigao bih u studio ujutru i zatekao Krisa koji je tamo proveo celu noć – budan – eksperimentišući sa zvucima gitare i melodijskim linijama. Svaka pesma koju je napisao kao da je govorila o nekom njegovom osećanju ili načinu života kojim je živeo, to su bile stvarno bolne stvari, ali efikasne u tome da nam tačno pokažu njegovu podsvest". Stivensov glas počinje da puca kada priča o tome za čim žali kada je u pitanju prijateljstvo koje se pre četrdeset godina tako iznenada okončalo. „Nikada nismo pričali o Krisovoj seksualnosti, niti o njegovim borbama, ali osećam da se uglavnom borio sam protiv sebe. Voleo bih da sam mogao da ga protresem i kažem mu da će sve biti u redu".

Pre interneta, foruma i uvrnute estetike stranica na Tumblru, Big Star su bili prvi kultni bend rokenrola. Ignorisana od mejnstrima, ali slavljena od kritičara, ova grupa iz Memfisa je stvorila veseli pauer-pop natopljen egzistencijalističkom mistikom. Njihove pesme, koje su često govorile o ljubavi i druženju u malim gradovima, pogađaju u srce, kao nežnim, malim čekićem. Bel, koji je oformio bend, želeo je da nastave tamo gde je stala druga strana Ebi Rouda Bitlsa. Ali nikada nije imao priliku da vidi kako muzika Big Stara inspiriše imena kao što su Primal Scream, Wilco i REM. Život mu je okončan u nežnoj 27. godini.

Bela često opisuju kao tragičnu figuru u priči o Big Staru, i to ne bez razloga. Kolegi iz benda, Aleksu Čiltonu, već poznatom imenu zahvaljujući tome što je bio glavni vokal u The Box Tops, spevali su hvalospeve u sjajnim recenzijama njihovog prvog albuma, ironično nazvanom #1 Record. Legendarnim kritičarima, kao što je bio Lester Bengs, nije bilo važno što je Bel napisao, smiksao i otpevao glavne vokale u većini pesama. On je možda donosio odluke – u neobjavljenim snimcima čak se može i čuti kako iskusnijem Čiltonu govori gde da stane u kabini za vokale – ali retko je dobijao zasluge za svoj majstorski rad.

Kada sam prvi put čuo Krisa Bela, to je bilo slučajno. Pretražujući dubine Gugla za preporuke za moju odgovarajuće nazvanu „Vutra tjuns" plejlistu, nabasao sam na neki opskurni forum matoraca koji slušaju rok. Jedan korisnik je garantovao da je „I Am The Cosmos", jedini solo singl koji je Bel objavio, odgovor za sve. Skoro smesta, narkomanski vrtlog i tripozni tekst ove pesme je učinio da oblačić dima iz mog džointa izgleda kao da je razvio svest. Kolosalna soničnost njegovog sola na gitari mi je izazvala leptiriće u stomaku. Bel je svoj glas naprezao do krajnjih granica, kao da želi da iscedi poslednji atom emocije iz svog bića. „Kada sam prvi pu čuo 'Cosmos', osetio sam se kao da sam odlebdeo u svemir", slaže se Stivens.

Inspirisan Belom, posle sam u cugu preslušao tri albuma Big Stara. Proučavanje gudačkog aranžmana na „Stroke It Noel" mi je postao hobi koji sam upražnjavao svake nedelje, dok sam „Try Again" slušao kada god sam želeo da se izvadim iz bedaka. Ali i dalje je postojala jedna pesma o kojoj nisam mogao da prestanem da razmišljam. Dok „I Am The Cosmos" lagano odlazi u fejd-aut, Bel sablasno ponavlja: „Stvarno bih voleo ponovo da te vidim". Poginuo je samo par meseci nakon što je ovaj singl 1978. objavljen u ograničenom tiražu, na nezavisnoj etiketi Car Records, kada se kolima zakucao u stub, vraćajući se kasno noću sa snimanja u studiju.

Bela je uvek mučila nepravda. Van Duren, njegov kolega muzičar iz Memfisa, koji je kasnije svirao uživo sa „nadrkanim, nestrpljivim" Belom u kratoktrajnom bendu Baker Street Regulars, priseća se mračnih vremena. „Kris jednostavno nije mogao da razume zašto se prvi album nije prodavao, niti zašto je Staksova (sa kojim su Big Star imali ugovor preko rok podetikete Ardent Records) distribucija ploče bila toliko loša", objašnjava on. „Bio je sto posto ubeđen da će taj album staviti bend na mapu. Svi znaju da je potpuno odlepio i obrisao višekanalne trake ploče #1 Record, ali osim toga, Ardent Records su imali atrijum sa velikim staklenim prozorima, i čuo sam da je jedne večeri Kris svojim čizmama polomio sve te prozore".

Pre nego što je Big Star objavio svoje mračno remek delo, Third, Bel je napustio bend. Omalovažavao je te radove nazivajući ih drugorazrednim Lu Ridom, pokušao je samoubistvo, zloupotrebljavao jake sedative i uz pomoć religije potiskivao dileme koje je imao oko svoje seksualnosti, u urođeno homofobičnoj sredini dubokog juga. Pošto je bio autsajder, slutim da je Bel želeo da napiše saundtrek za svakoga ko se ikada mučio sa sopstvenim identitetom. Naročito onim seksualnim. Na grandžastoj solo pesmi 'Better Save Yourself", Bel izmenjenim glasom, ponekad vičući, peva: „Trebalo je da daš svoju ljubav Isusu, to ti ne bi škodilo. Bolje se spasi, ako želiš da vidiš njegovo lice". Ovo je bila muzika koja nije imala vremena za afektacije.

Što se vokala tiče, neki kažu da je Bel bio ikona zarobljena u pogrešno doba. „Povremeno bi Kris toliko bio pank rok, krčao bi iz grla kao Kobejn", sa smeškom kaže Adam Hil, jedan od tonskih snimatelja u Ardentu, koji je remasterizovao Belove snimke za posthumnu kompilaciju I Am The Cosmos. „Dok bi na pesma kao što su 'Though I Know She Lies' zazvučao kao Dilan na 'Lay Lady Lane'. Uvek je svoje glasne žice naprezao do krajnih granica". Na nežnoj „You And Your Sister", Bel sa srcem na dlanu peva o neuzvraćenoj ljubavi. Kada peva „Plans fail every day", na kojoj Čilton, sa kojim je nastavio da se druži, peva prateće vokale, čuje se da mu je srce slomljeno, i na profesionalnom i na ličnom planu. A „Speed of Sound" – sa svojim egzistencijalnim strahom stihova „Avion se ruši, neće sleteti. Pilot je mrtav, nigde ga nema" – pogađa te pravo u stomak, praveći anksiozni nacrt koji će Elliot Smit slediti do detalja.

U činu koji su njegovi prijatelji smatrali za intervenciju, Belov brat Dejvid ga je sredinom sedamdesetih poveo na putovanje po Evropi, naoružan solističkim demo snimcima. Bel, anglofil koji je bio pretplaćen na NME, imaće priliku da radi sa svojim herojem Džefom Emerikom – ključnim snimateljem na svim najboljim pločama Bitlsa –u legendarnom Er studiju. „Putovanje po Evropi mu je prijalo, ali slutim da je i dalje bio na veoma mračnom mestu. Posle Big Stara je bio nestrpljivi umetnik", kaže Duren. Bez ugovora za ploču, Bel je prihvatio da po povratku u Memfis mora da nađe posao od 9 do 5. Neko vreme je radio u očevom lancu hamburgeraja Danver's – srceparajuća scena za prijatelje koji su razumeli njegov talenat.

Dok je Bel kod kuće okretao hamburgere, Big Star su se probili u UK, dok NME nije mogao da održi korak sa pismama čitalaca koji su tražili primerke njihova prva dva albuma. Šta više, potražnja za oba albuma je bila tolika, da su morali da ih reizdaju u paketu. „Pozvao sam Krisa, i to je bio jedan od retkih trenutaka kada je bio zaista srećan, pošto su sva ona izdanja Bitilsa za Parlofon koja je on voleo na poleđini imala istu adresu", seća se Stivens, navodeći da je na reizdanju na poleđini pisalo „Odštampao EMI u Hejsu, Eseks". Međutim, laskanje će biti kratkotrajno.

„Kada sam se vratio u Memfis, dogovorili smo se da se vidimo u studiju. Međutim, kada sam ja stigao, on je već bio otišao", priseća se Stivens. Prijatelji i porodica i dalje nisu sigurni šta se dogodilo u ranim jutarnjim časovima 27. decembra 1978, i mračna mističnost Belove muzike održala se i u smrti. „Ono što je uvrnuto je to što kada sam rešio da se odvezem kući prošao pored robne kuće Sirs, i ugledao sve te silne policijske automobile, sa uključenim rotacionim svetilma, a nasred puta su se nalazila jedna kola. Bandera je pala i potpuno smrskala levu stranu krova. Smesta sam pomislio, 'Ne treba to da gledam'. Sutradan me je Džon Fraj pozvao i rekao mi da je Kris stradao u saobraćajnoj nesreći. Prošao sam pored Krisa".

Dve decenije kasnije, Belova zarazno razigrana „In The Street" će se pojaviti na špici TV serije „Vesele sedamdeste". „Poznavajući ih obojicu, rekao bih da bi Kris verovatno uživao u svakom trenutku naknadne slave Big Stara, a Aleksu bi sve to verovatno bilo mrsko", spekuliše Duren. Ali Stivens, koji i dalje svira bubnjeve sa istim promišljenim žarom koji je posedovao i sedamdesetih, nije raspoložen za spekulacije tipa „šta bi bilo kad bi bilo". On sada ima kancelarijski posao u Ardentu, i gde god se osvrne, nešto ga podseti na prošlost. Ne da mu to smeta: „Još uvek se naježim kada se toga setim. Svaki put kada smo Kris, Endi Hamel, Aleks i ja bili u istoj prostoriji, bilo je kao da sam ušao u neko energetsko polje, osećalo se električno pražnjenje". Skromno dodaje: „Samo mi je drago što sam imao priliku da sviram sa Krisom. Bila mi je čast".

U trajanju od minut i nešto, Belovu pesmu „ST 100/6", emotivni završetak #1 Record, je teško zaboraviti. Bel svira dve akustične gitare, peva četiri harmonije koje su duplirane, i sablasno ponavlja frazu, „Voli me ponovo, budi mi prijatelj".

„To je tako transcendentalno, kao da je palo s neba", kaže snimatelj Ardenta, Hil. „Stihovi su tako svojstveni za Krisa, zato što se uvek borio za prihvatanje. Pesma se prekida iznenada, baš kao što je bio slučaj i sa njegovim životom". Kada su lokalne novine 1978. godine pisale o njegovoj smrti, naslov je glasio, „Sin lokalnog ugostitelja, poginuo u 27. godini". Ali, interveniše Van Duren: „Trebalo je da piše rok genije".

Pratite Thomasa na  Twitteru.

Fotografije: Glavna fotografija - I Am The Cosmos omot albuma: David Bell

Druga fotografija - Chris Bell: David Bell

Treća fotografija - Big Star: Michael O'Brien iz Big Star: Isolated In The Light (foto-biografija štampana u ograničenom broju primeraka).

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu