FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Šta invaliditet znači za moj seksualni život

Ljudi se često iznenade kada čuju da mi sa invaliditetom imamo seksualnih želja. Imamo, samo nam nije lako da ih ispunjavamo.
5.11.16

Autor ispred svog doma u Vankuveru

Zovem se Spenser. Ja sam dvadesetpetogodišnji ljubitelj muzike i povremeni radio voditelj na radio stanici Univerziteta Britanske Kolumbije. Takođe imam i fizički poremećaj koji se zove cerebralna paraliza, ili CP.

CP mi je dijagnostikovan kada sam imao godinu dana. Za one koji ne znaju, CP je poremećaj koji pogađa mišićno tkivo, kretanje i motoričke veštine. Javlja se usled oštećenja mozga tokom trudnoće ili ubrzo nakon rođenja, i postoje različiti stepeni ozbiljnosti bolesti. U mom slučaju, zbog nje ne mogu da stojim i hodam bez nečije pomoći, a leva strana grudnog koša mi je veoma kruta. Takođe patim i od hidrocefalusa, što je zadržavanje tečnosti u mozgu, koje izaziva žestoke grčeve mišića.

Reklame

Električna kolica mi omogućavaju da održim određenu dozu nezavisnosti, ali zavisim od svojih roditelja ili negovatelja, koje upošljavam za određene svakodnevne potrebe, kao što su vožnja, prebacivanje iz kreveta u kolica, priprema hrane, kupanje, oblačenje, brijanje i oralna higijena.

Sve navedeno se smatra osnovnim ljudskim potrebama, i zatražiti pomoć kada su one u pitanju je savršeno u redu i prihvatljivo. Međutim, kada je reč o seksualnosti i potrebama koje ona sa sobom nosi, stvari postaju komplikovanije.

Istraživanje sopstvene seksualnosti je mučan zadatak čak i za mlade ljude kojima ništa ne fali. Za nekoga kao što sam ja, ko pati od invaliditeta i konstantno mu je neophodna pomoć prilikom svakodnevnih aktivnosti, izazov je još teži. Žene su me često tokom čitavog odrastanja odbijale. To nije bilo dobro za moje samopouzdanje, i zbog toga i kao odrastao čovek oklevam da pozivam devojke da izađemo. Kada sam išao na dejtove, obično bi se završili kada bismo popili kafu. Mislim da neke od devojaka koje sam pozivao da izađemo nisu mogle da se nose sa mojim invaliditetom, ili nisu znale kako.

Imao sam oko 12 godina kada sam počeo da masturbiram. Nisam znao šta radim niti kako se to zove, ali to nije bilo ni važno. Moj penis je počeo da me zanima na drugačiji način, i to mi je prijalo. Pretpostavljam da mnogo mladih muškaraca otkrije masturbaciju na takav način. Počneš da petljaš tamo dole, nisi siguran šta se tačno događa, a onda jednog dana, odatle nešto iscuri. Počistiš to, i nastaviš sa redovnim aktivnostima, siguran u spoznaju da si prošao neku kritičnu prekretnicu u odrastanju. Prelaženje tog praga za mene nije bilo toliko bezbrižno.

Reklame

Prvi put kada sam ejakulirao sam mislio da sam se upiškio. Bio sam kod tate, i iako me je bilo ekstremno sramota i bilo mi je neprijatno, s obzirom na moje okolnosti, znao sam da nemam izbora i da moram da mu kažem šta se dogodilo. On mi je pomogao da se uredim i posle toga me je uveravao da se nisam upišao – da to što se dogodilo znači da sam postao muškarac. Potapšao me je po leđima i sve mi objasnio. Od tog dana, mnogo se prijatnije osećam kada je moja seksualnost u pitanju, i sada sa tatom mogu da razgovaram o svemu. Bio mi je velika podrška i želi da mi pomogne da živim kao funkcionalni odrastao čovek.

p.p1 {margin: 0.0px 0.0px 0.0px 0.0px; font: 16.0px 'Helvetica Neue'}

Gledajte Spensera kako priča još ponešto o seksualnosti i Sensual Solutions u epizodi Slutever

Ljudi se često iznenade kada čuju da mi sa invaliditetom imamo seksualnih želja. Imamo, samo nam nije lako da ih ispunjavamo. Zbog invaliditeta, meni je potrebna pomoć u nameštanju pre masturbacije, i u sređivanju posledica. Srećan sam što mogu da kažem da sam sposoban da sam obavim ono što treba.

Većina mojih negovatelja potiču iz kruga mojih prijatelja, i svi su mojih godina. Kada jednom uspostavim dobar radni odnos i osećam se prijatno u društvu negovatelja, pitam njega ili nju da mi pomogne da se namestim i da posle počistim. Većina od njih ima mnogo razumevanja i voljni su da mi pomognu (jednom mi je jedna negovateljica ponudila da mi ga izdrka, što sam ja skromno prihvatio), ali razumem da svako ima različite moralne i lične granice, i nikada od negovatelja ili negovateljice ne bih zatražio da učine nešto što im je neprijatno.

Kada mi je potrebno nešto više od onoga što negovatelji mogu da mi pruže, koristim uslugu koja se zove Sensual Solutions . Njihove zaposlene zovu „instruktorima intimnosti", i za određenu cenu, pomažu ljudima sa invaliditetom da spoznaju intimnost. Na klijentu je da kaže koliko daleko želi da idu. Ja te usluge koristim oko dve i po godine, i od tada mi je samopouzdanje pred ženama veoma poraslo. Instruktorke pružaju vredne usluge ljudima sa invaliditetom. Delom i zbog vremena provedenog s njima, shvatio sam da potencijalnoj partnerki mogu da pružim isto što i bilo ko drugi, možda samo na drugačiji način. Naširoko sam govorio o ovim uslugama u epizodi Slutever-a, koju možete da pogledate iznad.

I nadalje, želim da ova dvonedeljna kolumna posluži kao bezbedno mesto na kojem mogu otvoreno da govorim o seksualnosti u zajednici ljudi sa invaliditetom. U nastupajućim nedeljama, govoriću više o svojim ličnim iskustvima, ali takođe želim da čujem i vas i da vam odgovorim na pitanja koja možda imate. Pošaljite mi svoja pitanja ili mi pišite o kojim temama želite da govorim, i ja ću dati sve od sebe da na njih odgovorim u narednim člancima.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu