​Kako su mi psihodelici pomogli u borbi protiv užasnih glavobolja

Poznatu još i kao "samoubilačka glavobolja", zato što oboleli često umeju sebi da oduzmu život , "klaster" glavobolju mnogi smatraju najbolnijim ljudskim stanjem poznatim nauci — opisana je kao bolnija od slomljene kosti, bilo kog stepena opekotine dermisa, čak i porađanja. Jeste — majke su se praktično izjasnile: "Radije bih da izbacim sićušno ljudsko biće iz svoje utrobe nego da ponovo doživim nešto slično."

Ta glavobolja nije migrena — tačnije, više je kao niz kratkih glavobolja koje se ponavljaju u obrascima od po jedne ili više dnevno, nedeljama ili mesecima bez prestanka (otud odrednica "klaster", iliti "grozd"). Patim od nje već 25 godina, od svoje šesnaeste. Bol je neopisiv, ali evo pokušaću ipak da vam ga opišem: ako udarite negde mali prst na nozi, znate koliko to zna da boli. E, pa "klaster" je nalik tome, samo što se dešava odmah iza oka, pravo u slepoočnici. Bol se ustali, pulsira najmanje 30 minuta, ponekad i do dva sata. Pakao na zemlji.

Naučnici ne znaju šta izaziva glavobolju, a lekovi protiv bolova i narkotici obično ne pomažu . Verujte mi: u pokušaju da izađem na kraj sa tim bolom, oralno sam uzimao, ubrizgavao, ušmrkavao, i/ili pušio oksikodin, hidrokodon, fentanil, demerol, dilaudid, kokain, heroin, kodein, morfijum i još mnogo toga, sve uzalud. Super se ti odvališ, to da, ali bol je i dalje prisutan, u punoj snazi, gotovo pogoršan zato što droga samo pojača stanje dodatnom neobičnošću.

Pokušao sam da ispustim tegiće za vežbanje na stopalo u pokušaju da preusmerim bol. Lupao sam glavom o zid, zatim o pod, pa ponovo o zid. Držao sam kese sa ledom uz slepoočnicu, od čega mi je lice ostalo crveno i svo u modricama. Fantazirao sam satima o blistavim noževima i zamišljao olakšanje koje bih osetio kad bih otvorio slepoočnicu kao pileće grudi, kao da će bol isteći poput krvi. Jeste, toliko je dramatično.

Jednostavno rečeno: lečenje je neefikasno. "To je veoma teška i veoma bolna glavobolja za lečenje", izjavio je doktor Mark Grin, direktor lekova protiv glavobolja i bolova pri Medicinskoj školi Maunt Sinai, "i agensi koje obično koristimo nekad funkcionišu, ali sasvim sigurno ne funkcionišu sve vreme."

Terapije koje lekari ispisuju za klaster glavobolju podrazumevaju "imitreks" (lek koji se ubrizgava i sužava krvne sudove u mozgu) i brzu inhalaciju kiseonika. Dobre su za zaustavljanje napada, ali ne i za njihovo sprečavanje. I njih sam probao — ali mi ništa nije pružilo ni stoti deo olakšanja kao što su to učinili psihodelici.

Pre nekoliko godina, otkrio sam " Klaster Basters ", organizaciju koja zagovara upotrebu alternativnih (mada, nažalost, ilegalnih) načina lečenja klaster glavobolje. Osnovao ju je Bob Vold, koji je 1998. godine razbio jedan ciklus klaster glavobolje uz pomoć psihodelika i smatrao da to treba da podeli sa čitavim svetom. Otkako je pokrenuo "Basterse", Vold je rekao da se 95 odsto obolelih od klastera sa kojima se susreo, a koji su se lečili psihodelicima, nikad više nije vratilo na obične lekove na recept.

Sa hiljadama članova, "Klaster Basters" nudi jaku internet zajednicu koja pomaže obolelima od klastera kako bi ublažili svoje stanje uz pomoć psihodelika. Lek koji zagovaraju svodi se na zamenu lekova na recept koje prepisuju lekari sa halucinogenima kao što su pečurke, LSD, semenje rivea corymbosa ili 5-MeO-DALT.

Nema dovoljno dokaza da ovi funkcionišu — najviše što znamo o tome da li psihodelici leče klaster glavobolju oslanja se na lična svedočanstva pojedinaca. Jedna mala studija sprovedena u intervjuima pokazala je povoljne rezultate, ali zato što je teško rafinirati psihodelike na medicinsku čistoću, oni nude malo motiva u vidu zarade farmaceutskim kompanijama da bi ih bolje istražili, rekao je Grin, tako da je formiranje sveobuhvatnih i redovnih studija psihodelika teško postići. A bez njih, izveštaji o slučajevima ne nude dovoljno ubedljivih dokaza da sami psihodelici umiruju simptome.

"Radim na glavoboljama već 40 godina i mogu vam reći da sam se naslušao priča ljudi koji kažu: 'Uzimao sam ovo i prošlo me je' a onda se, naravno, nije održalo na duge staze", rekao je on. "Nisam negativan i sasvim sigurno imam veliki broj pacijenata koji eksperimentišu sa pečurkama, uzgajaju ih i uzimaju razne mešavine, a neki od njih javljaju da su efikasne, ali ja nisam u to siguran, a nisam siguran ni koliko je to bezbedno po njih." Da ponovimo očigledno: ovi tretmani umeju da budu rizični, a medicina nije dokazala da funkcionišu.

Ali Grin je naglasio i da se "ljudi sa klaster glavoboljom suočavaju sa pravim, istinskim rizikom od samoubistva" i da je on "svakako pun razumevanja i saosećanja za nekoga ko ne može da dođe do olakšanja uz postojeće proizvode i da je zbog toga spreman da proba bilo šta da bi se rešio tih napada."

Kod mene lično radile su pečurke i DALT. Pre tri godine, prvi put kad sam isprobao pečurke umesto da posegnem za imitreksom, znao sam da sam našao svoje rešenje. Umesto da se osećam kao da mi je glava ljuska od jajeta koju bi klaster glavobolja mogla da polupa svakog trenutka, osećao sam se kao da mi se oko lobanje podiglo zaštitno energetsko polje. Moj život bi svake godine paralisala klaster glavobolja tako što bih doživljavao od jedne do sedam glavobolja dnevno, godišnje jednom, u periodu koji traje od mesec dana do šest meseci. Pronalaženje izlaza iz ovog ciklusa pakla bilo je za mene jednako fascinantno kao što zamišljam da bi izgledalo kad bih ugledao vanzemaljca ili otkrio Boga.

Doziranje pečuraka varira u zavisnosti od toga kako čovek odabere da se odnosi prema svom stanju. Možete da mikro dozirate tretman stavljanjem malog komada ispod jezika kao preventivnu meru. Nešto veća doza (stabljika ili dve) može da se uzima na samom početku individualnog napada da biste ga odbili. Ili uzimanjem velike doze svakih sedam dana mogu da "razbijem" svoj sezonski napad glavobolje i rešim se bola sve do sledećeg puta kada se pojavi. Doziranje sa 5-MeO-DALT je sasvim druga priča (ali sam otkrio da je najefikasniji tretman od svih); kada osetim da će nastupiti novi ciklus napada, prosto krenem da uzimam 15 milligrama svakih pet dana i moja glava ostaje bistra, bez iskustva teških i iscrpljujućih tripova.

Problem je što, zbog načina na koji psihodelici reaguju uz lekove na recept, morate da se odlučite da koristite samo jedne ili druge, a zato što psihodelici postaju neefikasni ako se koriste suviše redovno, kad vam se dogodi da doživite klaster glavobolju između dve doze, morate da stisnete zube i istrpite. Ali krajni rezultat je vredan patnje.

Doba godine kad mi se jave glavobolje zovem "zlim godišnjim dobom", a kad sam u zlom godišnjem dobu, pazim da sam uvek na manje od deset minuta do kuće, najčešće u svom krevetu, trpeći glavobolju ili se nervozno pripremajući za nju. Ne smem da pijem, ne smem da se naduvam i ne smem da se krešem sa dečkom, zato što će sve to pokrenuti klaster glavobolju. (Da sve bude luđe, kad osetim da nadolazi klaster glavobolja, ustanovio sam da ponekad mogu da je otklonim masturbiranjem, mada je teško šamarati majmuna kada znate da biste uskoro mogli da se previjate od nezamislivih bolova.)

Suludo je koliko mi je dugo rešenje sa psihodelicima bilo nadohvat ruke, prosto čekajući da ga otkrijem. Da ste me u nekom trenutku pitali šta je najgora stvar koju mogu da zamislim, rekao bih: "Dobiti klaster dok ste na tripu." Čudno je kako se odgovori uvek nalaze na poslednjem mestu na kojem biste ih tražili. U svakom slučaju, nisam doživeo glavobolju poslednje tri godine. Ukoliko i sami ne patite od njih, nemate predstavu koliko je to zapravo divno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu