​Novinar koji pomno prati vazdušne napade protiv Islamske države

Bivši producent BBC Panorama programa i istraživački novinar Kris Vuds autor je Iznenadne pravde, istraživanja razvoja dronova i njihove upotrebe u ratu, tajnim atentatima i prikrivenim napadima od 11. septembra 2001. On je vodio i Projekat tajnog rata dronovima Biroa za istraživačko novinarstvo, koji je pomogao rasvetljavanje sumnjivog sveta ratovanja dronovima. A 2014. godine je organizovao Airwars.org, kolektiv novinara i istraživača širom Bliskog Istoka i Evrope posvećenih praćenju vazdušnih napada protiv Islamske države, u pokušaju da se vodi evidencija o civilnim žrtvama i zahteva transparentnost i odgovornost u vođenju rata protiv terora.

VICE: Za one koji nisu upoznati — šta tačno radi AIRWARS?

Kris Vuds: Pratimo tvrdnje o civilnim žrtvama međunarodnih vazdušnih napada na Islamsku državu i procenjujemo ih, kad god i gde god to možemo. Proteklih godina bili smo sve zabrinutiji pričom koju nam servira Zapad — da su naši vazdušni napadi toliko savršeni da sada više ne ubijaju civile. U zbiru zajedno sa Rusima, koalicione snage su do sada u vazdušnim napadima izazvale preko hiljadu navodnih incidenata u kojima su stradali civili. To je ogromna brojka.

Koje izvore koristite?

Devedeset pet odsto naših izvora su na arapskom — svi naši istraživači su Sirijci, Iračani ili Libanci. Tradicionalni mediji u Iraku i Siriji su se manje-više raspali, ali to ne znači da su nestale informacije. Prihvatamo sve — od aktivista, nevladinih organizacija, čak i propagandu same Islamske države po pitanju vazdušnih napada — sakupljamo sve na jedno mesto, uvezujemo linkovima, ubacujemo fotografije, imena poginulih, i vršimo sopstvenu procenu. Ali ostavljamo drugima da sami izvlače zaključke. Što se zvaničnih izvora tiče, članice koalicije izdaju saopštenja koja variraju od razumnih — Britanci i Kanađani su do sada bili posebno dobri — do neverovatno, šokantno loših.

Kako trenutno stojimo sa vazdušnom kampanjom protiv Islamske države i smrću civila?

Upotrebljeno je više od četrdeset četiri hiljade bombi i projektila, u dvanaest hiljada vazdušnih napada koalicionih snaga. Samo su Sjedinjene Države priznale da su ubile neke civile. Drugih dvanaest članica koalicije tvrde da nisu čak ni ranile nijednog civila, gde polako zalazimo u domen fantastičnog.

Moram da napomenem da koalicija izuzetno pazi na to da ne ubija civile. Izdali su saopštenje prošle nedelje rekavši da misle da su do sada ubili dvadeset pet hiljada boraca Islamske države. Dakle, to onda, prema našoj računici, znači da je civilnih žrtava bilo oko četiri odsto. Većina vojnih analitičara će vam reći da je četiri odsto veoma dobra brojka za vazdušne napade. Koalicija ulaže ogromne napore da ne ubija civile, ali, prema našem mišljenju, to i dalje nije dovoljno. Tvrdnje da nema civilnih žrtava su vojna fantazija.

To se preklapa sa vašim radom na dronovima — ta opasna ideja da je vojna tehnologija čista, u kombinaciji sa nedostatkom odgovornosti?

Nema sumnje da su dronovi — vazdušne snage uopšte — mnogo preciznije nego ikad do sada. Ali sve što ta preciznost znači jeste da bomba završi tamo gde je bilo namenjeno; to nam ništa ne govori o tome šta ona uradi kad tamo stigne. Bacamo bombe, ponekad strašno velike bombe — i do devetsto kila eksploziva — na gradove u kojima Islamska država u zarobljeništvu drži veliki broj civila. Čak i ako je vaše oružje najpreciznije na svetu, to ne znači da neće ubijati civile. Mislim da su naši političari pobrkali preciznost sa posledicom — to nisu iste stvari.

Šta od vašeg rada na AIRWARS još ima veze sa vašim radom na dronovima?

Dronovi su i dalje deo onoga na čemu radim. Oni se u ogromnoj meri koriste u Iraku i Siriji — četrdeset odsto britanskih vazdušnih napada u Iraku vrši se dronovima. Dronovi su samo još jedna oružana platforma. Pretpostavljam da stvar koja vezuje ove dve oblasti jeste ta da su obe isključivo vazdušne reakcije Zapada na problem terorizma. Postoji tu jedno mnogo suštinskije pitanje koje nismo uspeli da razrešimo: šta je to što stvara i održava teroriste? I da li naš odgovor na te teroriste poboljšava ili pogoršava stvar? Na Zapadu postoji veliki raskorak između uzroka i posledice.

Da li posao koji ste radili na dronovima i vaš stalni rad na AIRWARS doživljavate više kao napor da se zaštite civili ili sredstvo da se promeni način na koji funkcionišu naše vlade? Ili je za vas ta dva cilja nemoguće odvojiti?

Radim kao novinar već više od dvadeset pet godina. Pretpostavljam da sam, kao i svi novinari, počeo time da se bavim u očekivanju da ću izmeniti svet. Realnost je da se to dešava veoma, veoma retko. Sećam se kad sam radio reportažu za BBC o masakru u Izraelu koji su uglavnom svi ignorisali. To me je strašno pogodilo, ali mi je moj producent tada rekao: "Ponekad je jedino što možemo da budemo svedoci." Samo zabeležite, izvestite i tad je makar arhivirano i možda će se jednog dana neko vratiti i pogledati. U velikoj meri mi praćenjem ovih vazdušnih napada i civilnih žrtava samo beležimo stvari. Čak i ako vlade i vojske budu ignorisale naše izveštaje, ne mogu da kažu da informacije o tome nisu postojale i da nisu mogli da donose odluke na osnovu njih.

Pod pretpostavkom da Zapad neće u skorije vreme prestati da bombarduje svoje neprijatelje, kakve promene se nadate da ćete izazvati?

Za nas je od svega najvažnija iskrenost. Velika Britanija je ratoborna zemlja. Jedan od razloga zašto tako često idemo u rat jeste zato što je rat nešto što namećemo drugim ljudima; to nije nešto što drugi nameću nama. I naši političari su se navikli da govore kako naše bombe ubijaju samo zlikovce. Ako bismo uspeli da izmenimo shvatanje ljudi o realnostima rata, možda bismo bili malo manje skloni posezanju za njim kao za prvom opcijom. Pokrivao sam više ratova i svaki od njih razori državu. Ne postoji čist rat. Bio sam prisutan u vreme invazije na Irak 2003. godine i išao tamo svake godine sve do 2009. godine, i video kako se pogoršava. Svi su znali šta će se desiti, a to se i desilo… Al Kaida se u Iraku pojavila zbog naše intervencije, Islamska država je nusproizvod te intervencije i činjenice da smo otišli. Viđamo to iznova i iznova; to je akcija bez posledica za Zapad. Počeli smo da govorimo o povratku u Libiju, nakon što je Obama to proglasio svojom najgorom greškom u spoljnoj politici.

Ljudi na Zapadu moraju da shvate da rat ima cenu, krvavu cenu koju plaćaju civili. Ti civili ili njihove porodice mogu da smatraju da se ta cena isplati da bi se porazila, na primer, Islamska država, ali moramo da budemo iskreni u vezi sa svim. Nismo mi jedini koji se igraju te igre poricanja — Rusija tvrdi da njene bombe ne ubijaju civile. Asad, koji ne preza od ubijanja, kaže da njegove bombe ne ubijaju. To je apsurdno.

Kako doživljavate izglede za povećanje stepene transparentnosti o vazdušnim napadima i civilnim žrtvama?

Baš kad pomislite da stvari ne mogu biti manje transparentne, one to postanu. Holanđani su nedavno proširili vazdušne napade sa Iraka na Siriju. U ovom trenutku oni čak ni ne prave razliku između ta dva. Izdaju saopštenja u kojima se praktično kaže: "Ove nedelje smo bacili neke bombe negde u Iraku ili Siriji." To nije odgovornost. To je šokantno. Holanđani su neko vreme bili na dnu naše lestvice transparentnosti, ispod Saudijske Arabije. Dakle, naš tim je pun optimizma, ali zavisi o kojoj vojsci govorite. Pritisak za promenu mora da potekne iz javnosti. Ona mora da pritisne svoje poslanike, vojske, predsednike i premijere. I sledeći put kad naši lideri kažu: "Nismo ubijali civile u ovom ratu", samo dobro razmislite o toj njihovoj tvrdnji.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu