Dve naučnice sa Državnog univerziteta Rio Grande u Brazilu napravile su brašno od bubašvaba koje sadrži 40 odsto više proteina nego proizvodi od pšenice ili kukuruza.Inženjerke hrane Andresa Lukas i Lorin Menegon otkrile su novi način za proizvodnju jeftinije a hranljivije hrane od brašna od bubašvaba, koje sadrži velike količine neophodnih aminokiselina, kao i lipide i masne kiseline - ključ za balansiranu i zdravu ishranu ljudi.
Reklame
Nemojte odmah da se zgražavate - ove bubašvabe nisu one koje vidimo kako trče po podu, pa čak i lete, po našim kućama. Ovo je vrsta Nauphoeta cinerea, drugačija od onih koje srećemo u kanalizacijama i odvodima. Naučnice su kupovale insekte od specijalizovanog odgajivača, gde se reprodukuju u higijenskim uslovima i hrane voćem i povrćem da bi se zadovoljili svi higijenski i sanitarni zahtevi brazilske Agencije za nadzor zdravlja.Nadzornica istraživanja, profesorka Mirijan Salas Melado, kaže da bi deset odsto brašna od bubašvaba moglo da zameni pšenično brašno u svakom receptu, a vekne u kojima bi se našlo ne bi imale drugačiji ukus od onih bez brašna od insekata.Razgovarali smo sa naučnicama koje su sprovele istraživanje o budućnosti hrane koja sadrži proizvode od insekata.MUNCHIES: Koliko ste radile na ovom projektu?Andresa Lukas i Loren Menegon: Počele smo sa istraživanjem 2014. godine kada je naš projekat usvojen. Pošto smo diplomirale tehnologiju hrane na Državnom univerzitetu Rio Grande, odlučile smo da nastavimo projekat pošto smo već dobile izvanredne rezultate. Dobile smo i sponzorstvo kompanije koja razvija tehnologiju hrane koristeći insekte kao sirovinu, tako da smo odlučile da nastavimo naša istraživanja.Kako su vam pale na pamet bubašvabe? Jeste li razmišljale o drugim insektima?Insekti su izuzetno efikasni u pretvaranju onog što jedu u nutritivne strukture koje i ljudi mogu da koriste. Pošto su bogati proteinima, mogu da obogate ljudsku ishranu, posebno kod ljudi koji pate od neuhranjenosti, a upotreba u hrani može da smanji negativni uticaj stoke na životnu sredinu i doprinese smanjenju zagađenja, tako da su svi ovi faktori bili dovoljni da nas ubede da počnemo sa istraživanjima.
Reklame
Odabrale smo bubašvabe jer ovaj insekt ima najveći sadržaj proteina - skoro 70 odsto. Sadrži osam od devet osnovnih aminokiselina, visoko kvalitetne masne kiseline, poput omega-3 i omega-9, a možemo da ih skoro u potpunosti iskoristimo, sa vrlo malo otpada. Sada proučavamo i upotrebu cvrčaka i crvnih buba.
Sušene Nauphoeta cinerea bubašvabe. Fotografije: Andressa Lucas i Lauren Menegon.Bubašvabe koje vi koristite su pročišćene i odgajane u laboratoriji, ali ima onih koji još nisu spremni da ih jedu.Ima ljudi koji se i dalje opiru ideji korišćenja insekata u hrani. Radi se o pitanju kulture, a pošto u Brazilu, kao i u mnogim zemljama, ne postoji običaj ishrane insektima, smatramo da će biti potrebno dosta vremena da je ljudi prihvate. Najveći izazov u budućnosti će biti da se proizvedu još veće količine hrane, a insekti mogu da budu važan izvor. Možda će, ako budemo koristili i druge insekte, ne samo bubašvabe, reakcija biti drugačija, ali pošto ih koristimo za proizvodnju brašna i nemoguće je identifikovati koje smo insekte koristile, odlučile smo da rizikujemo.Da li je bilo oduševljenih hlebom napravljenim sa brašnom od bubašvaba?Svi koji su do sad probali naš hleb jednoglasno su potvrdili da je promena ukusa skoro neprimetna. Kada se doda još sastojaka, poput slatkog brašna ili nekih cerealija, promena ukusa je još manje primetna.A šta se dešava kada im kažete da se radi o brašnu od bubašvaba?
Reklame
Većina odluči da neće ni da proba!Koje su hranljive prednosti brašna od bubašvaba?Na kraju istraživanja smo zaključili da je u hlebu u koji smo dodale 10 odsto brašna od bubašvaba bilo 49.16 odsto više proteina nego u onom od običnog belog brašna.U kojim bi još jelima moglo da se koristi brašno od bubašvaba? Je li dobro za torte, pite i pice*?*Brašno može da se doda u bilo koji recept za koji je potrebno brašno, bilo da ga pripremate sami ili industrijski: samo dodajte malu količinu ovog proteinskog bogatstva.
S leva: Andressa Lucas i Lauren Menegon, testo za hleb sa brašnom od bubašvaba, vekne hleba sa brašnom od bubašvaba. Fotografije: Andressa Lucas and Lauren Menegon.Mnogi su još uvek zgroženi pomisli da treba da jedu insekte. Kako to može da se promeni?Ujedinjene nacije procenjuju da do 2050. godine više neće biti dovoljno zemljišta na raspolaganju za proizvodnju hrane da bi se zadovoljile svetske potrebe. U slučaju uzgajanja insekata, potreban je manji prostor, a proizvodnja je ekološka jer se koristi manje vode, a insekti proizvode manje gasova koji doprinose efektu staklene bašte nego stoka. Na kraju ovog procesa, bićemo u mogućnosti da koristimo sve od insekata, što nije slučaj sa stokom, kod koje ne možemo da iskoristimo sve za ljudsku upotrebu. Danas to još nije postalo stvarnost, ali će u budućnosti ljudi morati da se naviknu na ovu ideju.Kako bi kuvari i naučnici mogli dalje da napreduju da bi se ubrzao proces prilagođavanja?
Reklame
Smatramo da je jedini način da se insistira na ovoj ideji. Što više ljudi možemo da zainteresujemo, to bolje. Ovo je posao mravlje brzine. [Smeje se] Do nedavno, ljudi u Brazilu nisu jeli japansku hranu jer su je smatrali čudnom. Danas je postala uobičajena za mnoge. Moramo da se suočimo sa sopstvenim predrasudama da bismo usvojili nove prehrambene navike.Da li sada na drugačiji način posmatrate bubašvabe kad ih vidite u kući?I dalje su nam gadne. (Smeje se) Ali kao što smo rekle, bubašvabe koje mi koristimo su druge vrste od onih na koje nailazimo po kućama. One kod kuće nam ukazuju na prljavštinu, za razliku od onih koje se odgajaju na način koji zadovoljava sve higijenske zahteve. Dakle, dozvoljeno nam je da se i dalje gadimo kućnih bubašvaba.Hvala što ste razgovarale sa nama.Foto via Flickr user pachytimeJoš na VICE.comMislio sam da je "Patin kuvar" dobio ime po ženi Paje PatkaProbala sam da živim 10 dana na sirovoj hrani i samo što nisam puklaKoliko košta da budeš vegan u SrbijiPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu