FYI.

This story is over 5 years old.

Televizija

Sa "Mladim papom", prestižna televizija je konačno uspela da pretera

Najnovija serija HBO-a dovodi format prestižne televizije do takvih ekstrema da maltene postaje parodija samog žanra.

Dok je papa Franja bio zauzet predstavljanjem Katoličke crkve u brižnijem i naprednijem svetlu, u svetim hodnicima kancelarija rukovodioca HBO-a rođen je fiktivni papa. Ali to nije bilo kakav papa! Za razliku od tolikih pre njega, ovaj je mlad — relativno.

Već neko vreme predmet internet šala i memova, Mladi papa HBO-a konačno se iskrcao i na američku obalu, praćen uglavnom pozitivnim recenzijama. Ispostavlja se da je pretvaranja pape u mladića odlično polazište za zabavu. Možda još više iznenađuje to što Mladi papa ne liči na imitaciju Pučija na kojoj su insistirale mnoge internet šaljivdžije. Umesto toga, prilično je neobičniji, smešniji, samosvesniji i odbojno samozadovoljniji nego što je iko mogao da pretpostavi. On je i logičan epilog pravca u kojem se televizija kretala već skoro deceniju: predstavlja istovremeno vrhunac tzv. "prestižne televizijske serije" — i njenu kritiku.

Reklame

Na dodeli nagrada Udruženja televizijskih kritičara 2015. godine, predsednik televizijske kuće FX Džon Lendgraf prvi je oglasio uzbunu o "vrhunskoj televiziji", rekavši okupljenim televizijskim novinarima da se, sa više od 400 igranih serija koje se proizvode godišnje, TV našao u prenaduvanom balonu sadržaja. Taj balon još nije pukao, a ne pokazuje ni znakove usporavanja rasta, imajući u vidu uspon novih platformi za striming koje sve guraju sopstveni originalan sadržaj. Lendgraf je pokušao da skrene pažnju ne samo na neodrživost trenutnog modela rasta na televiziji, već i na način na koji je on dozvolio nove nivoe kvaliteta i kreativnosti, istovremeno zapretivši da uguši neke od najsjajnijih glasova u toj halabuci.

Pre deset godina, prisustvovali smo ogromnoj promeni televizijskog pejzaža, što je stvorilo uslove za trenutni vrhunac televizijske pretnje u kojoj smo se našli. Sopranovi su se konačno okončali 2007. godine, ali su zato počeli da se emituju Mad Men. Sopranovi, sa svojom slobodom premijumskog kablovskog operatera, izmenili su lični opis televizije. Ali bili su to Mad Men, iz pera bivšeg producenta Sopranovih Metjua Vinera, koji su poveli ovo naše trenutno zasićenje. Ponuđeni prvobitno HBO-u, Mad Men su na kraju završili kod AMC-a, bazičnog kablovskog kanala koji je tražio kako da se probije na sve življu scenu originalnih sadržaja. Serija je bila uspešna kod kritike, stekavši malu ali vernu publiku, i dokazala da originalne drame mogu da žive izvan osveštanog prostora velikih TV mreža i premijumskih kablovskih kanala, naročito ako je kvalitet visok — a ako ništa drugo, Mad Men je bio baš visokog kvaliteta.

Reklame

Deceniju kasnije, Mad Men je doživeo eksponencijalni rast, prvo na bazičnoj kablovskoj televiziji, a onda i s usponom striming usluga kao što je Netfliks. Iako je veći deo tog igranog sadržaja zapravo smeće usmereno na konkretne niše, zapanjujuća količina svega toga gađa prestižnu nišu, jureći gledaoce koji televiziju sada doživljavaju kao nov bioskop. I dok kablovske televizije i striming mreže zasipaju lovom svakog ko ima dobar scenario za pilot, kvalitet — ili tačnije veštačka obeležja kvaliteta — postao je sve neophodniji da biste se istakli u gomili. Ali ova takozvana prestižna televizija postala je manje stvarno kvalitetna a više nešto što se samo doživljava kao kvalitet — te predstave podrazumevaju veće budžete, veće zvezde, cenjene filmske režisere, skaradne premise, anti-heroje i seksepil. Imate osećaj da gledate nešto što odražava ozbiljnost, ako ne po sadržaju, onda po načinu na koji je pravljeno. Na scenu sada stupa: Mladi papa.

Mladi papa uzima "prestižni" scenario i okreće ga naglavačke. Seriju piše i režira italijanski filmski stvaralac Paolo Sorentino. U njemu igraju velike zvezde kao što su Džud Lo, Dajana Kiton i Džejms Kromvel. Za protagonistu ima anti-heroja i dovoljno korupcije i opscenosti da vas Vatikan podseti na Kuću od karata. Štaviše, velika je to i skupa serija, lepa na oko, pored svega impresivno otkačena. Poseduje sva obeležja prestižne televizije, ali Sorentino ne staje samo na tome. Uz apsurdnu prirodu vatikanskih intriga dobijate i Sorentinov apsurdni stil. Sam naslov — Mladi papa! — zvuči kao vic, ali Sorentino je toga svestan i potencira to na neočekivane načine.

Serija počinje sa Džudom Louom, u papinskoj odeždi, dok ispuzava ispod bukvalne piramide od beba. Sledi scena za scenom u kojoj je Džud Lo, čvrsto rešen da pleni i zasija punim glumačkim sjajem, urnebesno grub prema kardinalima i sveštenicima koji ga okružuju. Imate potpuno nepovezane scene, bizarne sekvence snova, neočekivano neobičan saundtrek i uvrnute teološke monologe koji su onoliko dugi koliko su otkačeni. Imate čitave scene posvećene koka-koli zero i duge razgovore o marketinškoj strategiji komemorativnih ploča. Oh da, i kengura za kućnog ljubimca. Sorentino, iako forsira humor, veruje da nam sa svim tim govori nešto duboko o apsurdnoj ispraznosti Katoličke crkve kao sredstvu za istinsku dubinu religije. Ali kao što ova nazovi kritika počinje sama sebi da grize rep, isto se dešava i sa serijom i njenim odnosom prema sopstvenom prestižnom formatu.

Ako vam je tokom sve te pompe pred premijeru Mladi papa delovao kao zajebancija, sama serija je toga i te kako svesna. Samo što serija još više potpiruje tu sprdnju, uživajući u svom osećaju veličine i važnosti do tačke potpunog apsurda. Ona  nije ništa drugo do produhovljeno — mada ne nešto naročito duhovito — podsmevanje vatikanskim strukturama koje se usput pretvara u podsmevanje našim predstavama o kvalitetnoj televiziji.

Mladi papa ne bi postojao bez svog velikog budžeta, velikih zvezda, velikog režisera i velike platforme. Sve se to gubi u šali na račun sopstvenog postojanja: "Snimili su seriju o mladom papi? Na HBO-u?? Sa Džudom Louom u glavnoj ulozi???" To je pretenciozna prestižna televizijska serija kao cirkuska tačka hodanja po žici, sa namerom da skrene pažnju na sebe i zapodene ozbiljne razgovore. Ali to neće biti razgovor o ozbiljnim idejama ili čak bazičnim intrigama zapleta. Biće to dugi razgovori nedeljom za nedeljom o apsurdnoj činjenici da takva serija uopšte postoji. Mladi papa je vrhunska prestižna televizijska serija, u najboljem i u najgorem smislu tog izraza.

Pratite Corey-a na Tviteru