Ilustracija Ben Thomson
Šetaš supermarketom, potpuno odrpan, kada iznenada naletiš na onu osobu koju si dodao na Snepčetu, dok si bio pijan na nekoj žurci. Ne sećaš se kako se zove, ali ona te prepozna – i prilazi ti. Sada moraš da se spremiš za najneprijatnije ćaskanje na svetu. Biće grozno.
Uprkos neprekidnoj evoluciji naših društvenih očekivanja, jedna stvar koja se nije promenila jeste neprijatnost ćaskanja. Društvene mreže možda jesu srušile barijere između svakog pojednica, ali uz sve veće samopouzdanje na internetu, i anksioznost od kontakta u stvarnom životu postaje sve veća. Možda potpuno opušteno nekome pišeš direktne poruke, ali šta bi bilo kada bi se sreo s tom osobom? Nisi tolika budala da tako nešto predložiš.
Videos by VICE
Suočeni s mogućnošću da celog života pravimo idiote od sebe, odlučili smo da pitamo par ozbiljnih stručnjaka – Mirjam Mejerhof, sociolingvistu sa Univerziteta Viktorija, i autora knjige Pričom dođi do sreće Berija Leslija – kako najbolje da vodimo neobavezne razgovore. Čak iako to može da znači da budemo usisani u obligatorni vrtlog da „ispričamo šta ima novo“. Evo njihovih najboljih saveta:
Neobavezno ćaskanje je toliko prokleto neobavezno zato što nam je potrebno da tako bude
Neobavezno ćaskanje je neobavezno zato što je prvi korak ka… „ozbiljnom razgovoru“. Postavljanjem pitanja bez neke želje da čuju odgovor („Kako si?“) oboje uključenih se opušta u interakciji i stvara se osnova za razvijanje prave povezanosti. „Psiholozi to upoređuju sa životinjama koje bište jedna druge“, objašnjava Mejerhof. „Time se stvara poverenje“.
I Lesli i Mejerhof kažu da je sav smisao razgovora sa drugima taj da od njih dobijemo ono što želimo, i ako ti je cilj da vodiš smisleniji razgovor, nesrećom ćeš prvo morati da istrpiš nebitne stvari. Ali nije lako prešaltovati se s jednog na drugo. Smesta možemo da uočimo kada je neko „ozbiljan“ ili „dubokouman“, zato što je to izvan okvira naših očekivanja, i istinski smislen razgovor s nekim se ne događa svaki dan.
Lesli opisuje ćaskanje kao vožnju u prvoj brzini. Krenućeš, ali tako nećeš stići od Oklanda do Velingtona.
Kontekst je ključan
U zavisnosti od naše okoline, neprijatnost ćaskanja može da bude veoma različita. Lakše je nositi se s njim na žurkama, zato što tamo dolaziš očekujući društvenu interakciju. A kada polumrtva i znojava izjuriš iz teretane baš i ne očekuješ da ćeš naleteti na nekog zgodnog tipa sa kojim si išla u školu. U takvim kontekstima osećaš pritisak da napustiš interakciju, zato što nisu prirodno društveni. Međutim, to su situacije kada će tvoje zadovoljstvo ako prevaziđeš površni razgovor biti veće.
Šta zapravo želiš od razgovora?
Kao što Lesli objašnjava, nema sigurnog načina da se započne razgovor. Dobar početak isključivo zavisi od tvog cilja – šta želiš od date osobe. Da li želiš bliži odnos? Onda više uspostavljaj kontakt očima i češće izgovaraj njeno ime. Prema Lesliju, većina ljudi će se gotovo smesta uključiti u razgovor, ako u rečenicu ubaciš njihovo ime. „Imitiranje“ njihovog govora tela je takođe od pomoći.
Ali može da dođe do sranja i da naletiš na nekoga koga si nekada često viđao (bivša ljubav/najbolji prijatelj), ali si se nadao da ih više nikada nećeš sresti. U tom slučaju možeš da okončaš vezu tako što ćeš izbegavati kontakt očima, imati hladniji ton glasa, i prelaziti rukama preko grudi – ili ih čak prekrstiti.
Lesli takođe savetuje da se držimo bezbedne teme koja neće uznemiriti ni jednog ni drugog. Najvažnije: NEKA BUDE KRATKO. „Istraživanja ukazuju na to da se muškarci češće predstavljaju kao uspešni i kriju svoju ranjivost, dok žene češće čine obrnuto“, kaže on. Tako da momci, ne pričajte o svom seksu utroje od prošlog vikenda, devojke, pokušajte da izbegnete da pomenete svoju nedavno propalu vezu sa onim seronjom iz teretane.
Neprijatni i neizbežni muk
Oba stručnjaka primećuju da su ljudi pod velikim iskušenjem da tišinu prekinu brbljanjem i monologom. Ako pokušavaš da uspostaviš dublju vezu s nekim, trudi se da postavljaš otvorenija pitanja, na koja ne može da se odgovori samo sa jednostavnim „da“ ili „ne“. Kako ti se dopao koncert? Odakle poznaješ domaćine žurke? Koja su tvoja razmišljanja o geopolitičkim implikacijama pada cena nafte? Ili šta god.
Iako su prema Lesliju žene sklonije tome da vode komunikaciju, postavljaju pitanja i smeju se šalama, savremene žene više traže jednakost, što podrazumeva važne kriterijume. Iz Leslijevog iskustva, mnoge žene veruju da je muškarac nezainteresovan ako ne postavlja pitanja, ili se ne smeje njenim šalama. A u slučaju da dođe do neprijatne tišine i želiš da se izvučeš, pročitaj ovo dole.
Izvući se živ
Ovde se Lesli i Mejerhofova ne slažu. Oboje predlažu da promeniš boju glasa i da nađeš izgovor da odeš, navodeći šta moraš da uradiš (da opereš kosu, vratiš se na posao, legneš ranije). Mejerhofova veruje da je nagoveštaj dalje interakcije („da se ispričamo“ neki drugi put) manje formalan nego da jednostavno šmugneš, i da se tako osoba oseća poštovano. „Ako predložiš nekome da neki drugi put nastavite svoju interakciju, bez obzira da li to želiš ili ne, očigledno je da uzimaš u obzir njegova osećanja“, kaže ona. Lesli se ne slaže, verujući da je izvlačenje samo izbegavanje neizbežnog. Tako sam trenutnu neprijatnost zamenjuješ neprijatnošću u budućnosti.
Kada kažu „Moramo da odemo na piće“, ali ti definitivno i apsolutno više nikada ne želiš da ih vidiš
Ako te pomisao da odeš s nekim na pićem „da se ispričate“ natera da poželiš da sebi iskopaš oči, Lesli kaže da treba da napraviš veliku pauzu. I da skreneš pogled. Čak i oni najistrajniji će u tom trenutku shvatiti da nećeš prihvatiti poziv.
Pauza dok „razmišljaš“ o tome će upozoriti onog koji te je pozvao da će biti ostavljen na cedilu. Onda brzo i (ključna reč) blago reci da si isuviše zauzet.
Prihvati neobičnost, možda nešto iz nje naučiš
Ako izabereš da dovoljno usporiš svoj dan da ga celog provedeš u interakciji s ljudima, oba stučnjaka se slažu da to može da bude veoma osvežavajuće. Mejerhofova kaže da upuštanje u neobavezne razgovore nije nešto što treba izbegavati, već nešto iz čega treba učiti. Ta veza, koliko god bila površna, može da učini da se osećaš kao da si nešto postigao. Međusobno povezivanje je ionako smisao postojanja ljudi, zar ne?
S toga, kada sledeći put ugledaš onu devojku sa kojom si jednom radio seminarski na prvoj godini fakulteta, prvi impuls će ti možda biti da se sakriješ iza prvog kartona sa slikom Džejmija Olivera u prirodnoj veličini, ali uzmi u obzir to da bi mogao i da proćaskaš s njom. Možda bi vredelo.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
