Pitali smo stručnjaka da li jedna pilula može da ima trajne efekte na mozak


Ne kažemo da je ova ekipa uzela nešto – slikali smo ovo na žurci povodom „rupe u zakonu” o ekstaziju u Dablinu, u doba kada je Irska slučajno legalizovala eksere, tako da se ova gomila samo pravi da je urađena (Fotografija: Sara Elizabet Mejler).

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE France

Jedne večeri, jedan moj prijatelj i ja smo pili u jednom baru u Parizu, kada je neki nama nepoznati tip seo do nas – nije mnogo pričao, ali se često mrštio. Zvao se Aleksandar i poticao je iz Rusije. Aleksandar je izgleda dopešačio u Pariz iz Sibira kada je imao 10 ili 11 godina. Nismo se ni usudili da mu kažemo da njegova priča ne zvuči realno, zato što smo se malo uplašili. Manijakalno je tresao nogu i stalno se češao po glavi. Svaki put kada bi mu se jedan od nas obratio, desetak sekundi bi buljio u nas pre nego što bi nešto rekao. I onda, usred našeg privida razgovora – baš kada sam ga pitao da li mu je dobro – Aleksandar nam je saopštio da je pre 10 godina uzeo jednu pilulu i da se od tada nije „spustio”.

Videos by VICE

Prema francuskom Nadzornom odboru za droge i zavisnost (OFDT), upotreba pilula opada već desetak godina. Ali bez obzira na to, 2013. godine je u Francuskoj došlo do povećanja broja zaplenjenih pilula za 163 posto, kao i do porasta ukupne količine zaplenjenog ekstazija za 70 posto – sa 279 kilograma 2012. na 474 kilograma 2013. Situacija u UK je slična.

Pozvao sam dr Daniela Bailija – psihijatra i profesora u bolnici Sen Margarit u Marselju – da ga pitam da li bi ono što je moj novi prijatelj tvrdio uopšte moglo da bude istina.

Fotografija: Flickr, Matthew Gravelyn

VICE: Šta se tačno događa u našem mozgu kada uzmemo ekstazi?

Dr Daniel Baili: Ekstazi uništava serotoninske neurone. Serotonin je neurotransmiter koji igra ulogu u mnogim funkcijama kao što su raspoloženje, impulsivnost, san i regulacija. Ova droga takođe utiče na lučenje dopamina koji reguliše motivaciju.

Ekstazi je čudna droga. Često se koristila u psihoterapiji u danima Gordona Alesa – hemičara i farmakologa koji je izmislio amfetamin. Ta droga bi trebalo da nam poboljša empatiju. Takođe je i stimulativna – euforični smo od nje. Daje nam osećaj dobrobiti i osećanje da smo u zajednici i u skladu sa svojom okolinom.

Pre neki dan sam naišao na nekog tipa koji je nepovezano govorio i uopšte, čudno se ponašao. Rekao je da je urađen već 10 godina, kada je uzeo jedan jedini ekstazi. Ali naravno, to je urbana legenda. Da li je to uopšte moguće, po vašem mišljenju?

Tu je problem uzročnost. Može li ekstazi sam da izazove takve nevolje? Odgovor je, veoma verovatno ne. Ali može da posluži kao okidač. Takve posledice umnogome zavise od ličnosti osobe, ili od onoga što je radila pre nego što je uzela ekstazi.

Znači, to može da se dogodi nekome ko ima predispozicije za mentalnu nestabilnost?

Da, tako je. Na kraju efekti koje osećaš ne zavise toliko od doze ili učestalosti uzimanja, ali možeš da postaneš mentalno nestabilan posle samo jedne doze ekstazija. Imao sam pacijente koji su potpuno poludeli nakon što su samo jednom uzeli ekstazi.

Ali postoje mnoga nerešena pitanja koja se tiču prirode faktora koji utiču na posledice. Mislimo da postoje faktori koji se tiču genetske ranjivosti i ličnosti, i koji igraju ulogu u celom tom procesu.

Da li obavezno postajemo empatični kada progutamo pilulu?

Kao i kod svih drugih droga, to zavisi od osobe koja je uzima. Ekstazi može da ima i suprotan efekat. Može nekoga da učini tužnim ili depresivnim, ali generalno, ta droga je tražena zbog toga što stimuliše osećanja euforije i empatije. Zbog toga je tako često uzimaju mladi ljudi na žurkama.

Shvatam. Na koji način se mainfestuju dugoročni efekti?

Neki uživaoci govore o dugoročnim efektima koji se javljaju posle više meseci, pa čak i godina. Kod njih mogu da se jave simptomi depresije, fenomen depesonalizacije – ili efekti dolaze u obliku flešbeka, pa čak i halucinacija. To se ne dešava samo sa ekstazijem, već i kod drugih halucinogenih droga.

Znamo li koji faktori utiču na to da neko ima predispozicije za to da se „ne spusti”?

Ne, zato što je genetika veoma komplikovana. Problem sa svakom egzotičnom supstancom je to što svoju individualnu osetljivost na nju možeš da proceniš samo eksperimentišući sa datom supstancom. Problem sa ekstazijem je to što taj eksperiment može da postane dramatičan i nakon prve doze.

Kada neko jednom poludi, može li da se vrati na staro?

Ne.

Fotografija: Flickr, tanjila ahmed

Da se vratim na svoj susret sa onim neznancem, da li je zaista moguće da je urađen već 10 godina?

Sasvim. Ali da bismo to znali, morali bismo da ga poznajemo od ranije. Ne mogu da budem siguran šta je sa tim čovekom, ali po onome što si mi ispričao, zvuči psihotično.

Da li treba da budemo zabrinuti za ljude koji uzimaju ekstazi?

Ja lično mislim da je za supstanca nalik arseniku. To je veoma toksična supstanca koja ima nepredvidljive efekte. Slična je ruskom ruletu. Mnogi će reći, „Uzeo sam malo i ništa se nije dogodilo”. Naravno. Ali ako se nešto dogodi i poludiš, možda nema povratka nazad.

Uopšte nisam zabrinut zbog porasta konzumacije kanabisa, ali mislim da je konzumiranje ekstazija zaista opasno, zato što je u pitanju otrov: neurotoksičan je, uništava neurone. Tako da bilo kakav problem koji izazove može da ima dugoročne posledice. Kako starimo, smanjuje nam se zaliha neurona. Ako počneš sa zalihom koja je već načeta neurotoksičnim supstancama, sa 40 ili 50 godina bi mogao da počneš da imaš problema sa demencijom.

Kada bih vam rekao, „Uzeo sam malo i ništa se nije dogodilo”, šta biste vi rekli?

Da ćeš možda sledećeg puta biti potpuno spržen.

U redu, hvala.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu