Ljudi su retko spremni da javno priznaju za čim žale. Sama priroda kajanja čini ga jednim od najbolnijih i najneprijatnijih sećanja. Kajemo se vremena u kom smo bili najgora verzija sebe, kajemo se neuspeha za koji smo sami krivi. Ali u tim trenucima, često se desi da naučimo nešto važno, ili bar preispitamo svoje izbore. Dakle, zašto oklevamo da priznamo pokajništvo? Bar bismo mogli da učimo na tuđim greškama.
Pitali smo ljude po ulicama Kolingvuda u Melburnu: za čim ste i zašto najviše zažalili?
Videos by VICE
Maks, 19
VICE: Zdravo Maks, zbog čega si u životu najviše zažalio?
Maks: Spavao sam sa jednom devojkom a nije trebalo. Sviđala se mom dobrom drugu. Krio sam to od njega.
Da li vam je to pokvarilo prijateljstvo?
Više mi ne zamera, ali ranije je bilo baš nezgodno, ozbiljno smo se zakačili kad sam mu priznao. Bio sam prilično iskren, izvinio sam mu se, znaš, od svog srca. Mislim, tehnički nisam ništa pogrešio, nije on polagao prava na nju, ali ipak sam mu radio iza leđa.
Jesi li izvukao neku pouku iz toga?
Apsolutno, ortak je važniji od svake ribe.
Elsje, 28
VICE: Zdravo Elsje, čega se u životu najviše kaješ?
Elsje: Nedavno sam na skijanju slomila nogu, i to mi je bio izgovor da ponovo počnem da pušim. Sad moram da nađem način da opet ostavim cigare.
Zašto si opet počela da pušiš?
Pa ja sam bila prilično aktivna i kreativna, ali to mi nije najbolje išlo posle operacije. Postala sam depresivna, a depresija mi je bila odličan izgovor. Dugo sam želela da zapalim cigaretu, prethodno sam godinama pušila i nekako uspela da prestanem, ali posle loma noge sam rekla jebiga, počeću ponovo. A ovo vam sve pričam sa cigaretom u ruci.
Da li se kaješ zbog te cigarete?
Pa pušim vogue menthol slims, 20 komada za 35 dolara, znači popriličan trošak.
Ako bi ponovo ostavila cigarete, šta bi ti bio povod?
Zdravlje i ušteda – ređe bih se razboljevala, manje bih zabušavala na poslu. Ne bih morala da se krijem od roditelja. Ali manjak raka pluća je ipak najveća beneficija.
Da li planiraš da uskoro ostaviš duvan?
Planiram put u Japan za rođendan sledećeg aprila, htela bih da prestanem da pušim do tada. Da ne budem pušač u 29. godini života.
Aleksandar, 27
Zdravo Aleksandre, za čim u životu najviše žališ?
Žalim što nisam sebi dao više vremena da ostvarim sve ciljeve koje sam sebi zacrtao. Previše sam se zaleteo. Hteo sam previše stvari odjednom.
Kad si i kako to shvatio?
Uspeo sam da malo usporim zahvaljujući supruzi. Sad živim dan za danom, prioritet mi je duševno zdravlje, ne jurim za raznim projektima koji će mi samo iskomplikovati stvari.
Mirnije živiš?
Život mi je u fazi preokreta. Osećam se pozitivnije, ali biće potrebno mnogo vremena, a vreme moram da cenim. Tek sam počeo, ali rezultati su već vidljivi.
Šta si naučio iz tog kajanja?
Da cilj neću ostvariti ako ga ne budem dočekao, odnosno da zdravlje mora da bude važnije od svega drugog.
Šantel, 26
Zdravo Šantel, reci nam zbog čega se u životu najviše kaješ?
Kajem se zbog tetovaže na ruci koju sam upravo laserski uklonila, evo pre deset minuta.
Šta si imala tetovirano?
Cvet.
Zašto si je uklonila?
Podsećala me je na jedan loš životni period, u kom sam donosila pogrešne odluke.
Imaš li još tetovaža, planiraš li a uradiš još koju?
Imam ih još par, ali one nisu bile tako nepromišljene. Radila sam ih u boljim trenucima.
Alfred, 31
Za čim u životu najviše žališ?
Žalim što nisam završio školu u Gani, nego sam se preselio u Ameriku.
Zašto misliš da bi ti u Gani bilo bolje nego u Americi?
Bio bih bliže korenima, imao vih drugačiji životni put. U Americi je bilo više prilika, ali mislim da sam ovakav život mogao da imam i u Gani. Samo bi mi tamo više prijao, ako me razumeš.
Jesi li se vraćao u Ganu od kako si stigao u Australiju?
Ne, nisam još. Iz Amerike sam putovao kući, iz Australije ne ali planiram sledeće godine. Već tri godine nisam bio tamo, što je predugo. U Gani mi je cela porodica, ja sam ovde jedini.
Pratite Mirjanu preko Instagrama.