Kako biti malo manje studentska sirotinja i možda uštekati pare za more

(Ne)redovni posao veoma često nije dovoljan za život, već jedva za neko preživljavanje. Ako rešiš da se od bedne plate počastiš džemperom, knjigom ili nedajbože poručivanjem hrane iz nekog restorana, spremi se da poslednje dve nedelje meseca živiš na instant nudlama. 

Kako ne bi dolazio/la u ovu situaciju, ili u situaciju da se uzajmljuješ ili, još gore, da se odrekneš ekspres doza dopamina koje te jedine drže u životu, evo malog kursa iz studentske sirotinjske ekonomije u kom ću s tobom podeliti zapažanja i principe štednje studenata iz nekoliko studentskih grupa na Fejsu, kao i svoje višegodišnje iskustvo samostalnog života i finansiranja. 

Hajde, za početak, da se fokusiramo na prihode, jer bez njih ne možemo ni da pričamo o samostalnom rešavanju rashoda, a pošto samo zaposlenje i potreba za istim zavisi od slučaja do slučaja, to je tema za neki drugi put. Za sad ćemo uzeti to da imaš neki osnovni izvor prihoda u vidu posla/pomoći roditelja/pomoći države itd.

U ekonomiji posotoji nešto što se zove pravilo 50/30/20, a odnosi se na raspodelu novca koji zarađuješ i kaže: 50% novca trošiš na potrebe, 30% na želje i 20% štediš. 

U studentskom životu, osnovni prihodi često pokrivaju samo ovih prvih 50% i to je, nažalost, postalo normalno. Znači: kirija, računi, hrana, oprema za učenje, autobuske karte. Eto, to su potrebe - ono bez čega ne možeš, a sve ostalo su želje.

E sad, ako imamo para samo za te osnovne potrebe, kako da rodimo pare za želje i možda čak da uštedimo neki dinar? Imamo dve opcije, a najbolje je iskoristiti obe: 1. dodatni prihodi, 2. smanjenje troškova osnovnih potreba.

Što se dodatnih prihoda tiče, mogućnosti su beskrajne - što bi se reklo, ima posla ko hoće da radi. Najbolja varijanta za dodatnu zaradu jeste neki spoj lepog i korisnog, odnosno - radi nešto što voliš i nauči kako da od toga zaradiš. Sav prihod koji ostvariš od svog posla sa strane kanališi u želje i/ili štednju. 

Fotografisanje, čuvanje dece ili ljubimaca, kreativno pisanje, crtanje, držanje časova matematike ili nešto deseto - sigurno imaš neki talenat, svi ga imamo, ali talenat sam po sebi nije dovoljan. Moraš da naučiš kako da taj talenat unovčiš, odnosno da skapiraš kako funkcionišu principi ponude i potražnje, a naročito marketinga. Nećemo se lagati, potrebno je uložiti vremena i truda kako bi se od hobija zarađivalo, ali nije nemoguće i zapravo će ti to biti možda i najlakše zarađene pare ikad. 

S druge strane, ako misliš da nisi dorastao/la tom zadatku, nije smak sveta, uvek možeš smanjiti osnovne troškove i na taj način imati novca za stvari koje želiš.

Bojler uključi u ponoć i isključi ga čim se probudiš. Nema bahaćenja, naročito ne na ovim glupostima. Bojler napuniš noću (kad je jeftina struja) i imaš vode za ceo dan sutra. Ako koristiš teretanu, tušiuraš se tamo, bojler kod kuće ne moraš ni da pališ;

Veš, takođe, pereš samo posle ponoći i nauči šta se pere na kojoj temperaturi, ne mora sve na 60-90 stepeni;

Rernu ne koristi nikad, zaboravi da postoji, naročito ako imaš neki šporet od pre Hrista;

Na osovu veličine tiganja/šerpe biraš na kojoj ćeš ringli pripremati hranu;

Laptop ne drži konstantno na punjaču, ako ne moraš;

BONUS TIP: Ako imaš šporet na struju - čim nešto spremiš, odmah nakon toga, na tu ringlu, na kojoj si spremao/la hranu, stavi šerpicu sa 1L vode i isključi ringlu. Dok ti klopaš, ta voda će se na isključenoj ringli zagrejati taman da možeš lepo sudove da opereš toplom vodom. Dobro za tvoje jadne šake, sudovi se bolje operu, znaš da te kasnije ne čeka puna sudopera i to je jedna briga manje, a i generalno ako ti neko dođe u posetu, sve ti je lepo i čisto, odmah ostavljaš drugačiji utisak.

Pošto sad znaš da se odeća pere isključivo posle ponoći, ne misli da je tu kraj uštedi. 

Umesto omekšivača možeš da koristiš sirće,a pored tog svojstva, sirće takođe uklanja sve neprijatne mirise, čak i ako ti je odeću uhvatila vlaga i oseti se na buđ. U deo mašine za omekšivač sipaš jednu rakijsku čašicu sirćeta za punu mašinu veša. 

Umesto praška ili kao dodatak prašku za pranje veša možeš koristiti sodu bikarbonu, ili još bolje - kalcinisanu sodu. (Ako koristite ovaj trik, bitno je da koristite i sirće kao omekšivač jer će sirće poboljšati kvalitet pranja) 

Kako to sve treba da izgleda, možeš pogledati ovde.

Peglaš samo veš “za grad”, a onaj za “po kući” baš i ne moraš, i takođe, pravilo je isto kao i za bojler i mašinu za veš, peglaš nakon ponoći.

Što se same kupovine odeće tiče, postoji više načina za uštedu: Kupuješ van sezone, u autletima, preko sajtova za prodaju ili second hand radnjama.
BONUS TIP: Ako ti nešto od odeće/obuće dosadi ili ti prosto više ne treba, uvek možeš da okačiš oglas na neki od sajtova za prodaju i uz pomoć dobre fotke i lepog opisa će se lako prodati.

Nije baš da sam neki ekspert iz oblasti statistike, ali otkako sam počeo da kupujem u tri radnje umesto u jednoj, smanjio sam troškove hrane bar za 3000 dinara svakog meseca. Sad, nije to neka cifra, ali okej, meni je to dovoljno dobar razlog da se malo više iscimam u istraživanju cena i mesečno prošetam koji kilometar više. Ako imaš negde u blizini carinsku radnju, savetujem ti da je posećuješ kad god možeš. Stvari za ličnu higijenu i kuću hemiju kupuj na pijaci. Nisu loše ni ove aplikacije i kartice sad što marketi nude, a možeš i Cenoteku da koristiš, ako ti je tako lakše.

BONUS TIP: Ne kupuj kese u radnjama, već uvek u nekom džepu imaj ceger. Čuvaš i životnu sredinu i novčanik.

Ne kupuješ novu hranu dok ne potrošiš ono što već imaš u frižideru. Ako si kupio/la tri kile krompira, ima da se jede krompir dok se ne pojede. Znači danas prženi, sutra restovani, prekosutra pire, nakosutra baren u ljusci - ne zanima me, ima da se pojede (musaka ne može jer rernu ne pališ, tako smo se dogovorili). Ako ti se jede slatko, a baka je poslala lenju pitu od višanja, ne ideš da kupiš Bueno i čokoladno mleko, nego ima pita da se poruča i samo da puca. 

Gotovo sve iz frižidera što je pred istekom roka može, na ovaj ili onaj način, da se iskoristi za pravljenje nekog improvizovanog pasta jela. Baš sam pre neki dan napravio sosić od pasta-vode, trećine humusa, dve zdenke, dva izmrvljena barena jajeta od katoličkog Usrksa, pola kesice ljutih semenki suncokreta i malo soja sosa. Nije bilo loše, iskreno. 

Iznenadio/la bi se kad bi shvatio/la koliko ćeš uštedeti ako naučiš da kuvaš. Ne moraš sad baš da znaš da spremiš Bif Velington, ali da znaš šta se koliko dugo i na koji način sprema od osnovnih namirnica i šta se dobro kombinuje sa čim i ti si na konju. Vrlo brzo ćeš početi da nosiš hranu na posao/faks i prestaćeš da ostavljaš pare u pekarama. Instagram je pun stranica koje se bave kuvanjem. Nađi nekoliko njih koje ti se dopadaju i zaprati ih. Ideje za 80% stvari koje spremam, ja sam pronašao na taj način. 

Pošto si sad naučio/la da kuvaš nekoliko pristojnih jela, eto prilike da dragu osobu (ili samo sebe, što da ne), počastiš dobrom klopicom i nekim ekstra filmom. Za ove prilike ti je dozvoljeno čak i rernu da koristiš, samo nemoj da ti zagori to što spremaš, molim te, gledaj u tu rernu kao da je u njoj koncert tvog omiljenog benda. 

Uzevši u obzir moje nedavno iskustvo sa bioskopom i drugim delom Avatara u 3D-u za dvoje, nekako mislim da neću skoro prolaziti pored bioskopa. Živa bila piraterija, a ako baš želiš da impresioniraš nekoga, eto, Netflix košta nekih desetak evra mesečno (april 2023), a ako još imaš i pristojan net, ti si car, a tek ako je ona klopica koju si spremio/la ukusna, pa ti si najjači car ikada.