Zapanjujuće fotografije prikazuju scene mučnog 'odvikavanja' heroinskih zavisnika koje sprovode Talibani

Nakon što su objavili rat moćnoj industriji opijuma, Talibani su svoju pažnju posvetili korisnicima droga, kojih u ovoj državi ima mnoštvo.

Naoružani puškama i bičevima, oni su prošle nedelje upali u jednu od zona u Kabulu koja je poznata po velikom broju korisnika droga, ispod jednog mosta u distriktu Guzargah, i pokupili oko 150 ljudi, od kojih su mnogi beskućnici i zavisnici od heroina i metamfetamina.

Ova akcija hvatanja ovekovečena je na ovim zapanjujućim fotografijama, a novinari koji rade za Associated Press takođe su razgovarali sa njima. “To su naši sunarodnici, naša porodica, i u njima i dalje postoje dobri ljudi”, rekao je jedan talibanski borac. “Po volji božjoj, ljudi u bolnici će biti dobri prema njima i izlečiti ih.”

Stvari koje su pripadale ovim ljudima spaljene su pre nego što su oni odvedeni u najveći centar za odvikavanje od droga u ovom gradu, gde ih skidaju, kupaju i briju im glave.

“Ovo je samo početak; posle ćemo pronaći one koji uzgajaju, farmere i kazniti ih po šeriatskom zakonu”, rekao je vođa ove patrole Kari Gafur.

Prema rečima radnika na terenu sa korisnicima droga, samo u Kabulu procenjuje se da heroinskih korisnika ima između 100,00 i 150,000, od kojih su mnogi zavisni i od pušenja i injektiranja metamfetamina, droge koja se sada lokalno proizvodi u planinskim regijama i, baš kao i heroin, izvozi širom sveta.

Ova bolnica je nekadašnja vojna baza SAD-a, a otvorena je 2016. godine. Oni poseduju program u trajanju od 45 dana i imaju kapacitet za 1,000 pacijenata. Ipak, terapija buprenorfinom i metadonom, koji služe kao zamena za heroin, više nije dostupna, a zaposleni nisu primili platu od jula.

Met Sautvel, britanski stručnjak u oblasti umanjenja štete koji radi sa nevladinim organizacijama u Avganistanu, posetio je ovu bolnicu 2018. godine, dok je bila pod kontrolom prethodne vlade, i izjavio je sledeće za VICE World News: “Ovi ljudi su zapravo kidnapovani na tri meseca i zaključani. Ne primaju medicinsku terapiju i njihove potrebe nisu ispunjene. Kada budu pušteni, oni se vraćaju upotrebi droga.”

“To je brutalno mesto gde ste okruženi naoružanim čuvarima. Izgleda kao koncentracioni kamp, jer ljudima briju glave i teraju ih da nose pidžame. Kada sam bio tamo, razgovarao sam sa jednim vojnikom iz vojske Avganistana, koji je pokupljen dok je kupovao drogu. Bio je uplašen da će biti kažnjen zbog dezertiranja.”

Sautvel kaže da borci režima vode rat protiv narko kartela i spaljuju mesta u gradu gde se odvija kupoprodaja, kako bi pokušali da umanje količinu droge na tržištu. Ipak, on dodaje da Talibani i dalje dozvoljavaju programe metadonom, gde se korisnicima obezbeđuje bezbedna zamena za heroin od strane lekara, a ovi programi postoje u još dva grada i u Kabulu. On se nada da će ovaj režim pomoći korisnicima. “Treba da strupimo u kontakt sa Talibanima vezano za najbolji način da se nose sa drogama. Da li žele da budu poznati po tome što uništavaju one na marginama, ili žele da postanu vlada koja će najranjivijim građanima obezbediti odgovarajuću terapiju za njihovu zavisnost od droga?”