Fudbal

Najbogatiji fudbalski klubovi Evrope osnivaju zasebnu ligu

Najava da će najbogatiji klubovi Evrope osnovati sopstveno takmičenje umnogome podna ono što se desilo sa
19.4.21
uefa logo
UEFA 

DODATAK 19. 4. 2021 u 16h: U članak je dodata reakcija UEFA i odgovor predsednika Aleksandra Čeferina.

Malo šta je potreslo Evropu ovih dana kao jučerašnje zajedničko saopštenje 12 velikih evropskih klubova, među kojima su i Mančester Junajted, Liverpul, Barselona, Real i Juventus, da planiraju osnivanje nove lige, čiji predsedavajući će biti Florentino Perez, uz blisku podršku gospodina Anjelija iz Juventusa, koji je, inače i predsednik ECA (Evropske asocijacije klubova).

Ovo saopštenje dolazi posle napetih pregovora između ECA i UEFA o promenama formata Lige šampiona, pre svega izazvanih željom bogatih klubova da im pripadne veći deo kolača.

Reklame

U petak je naizgled taman bio postignut dogovor, ali onda je 12 najvećih klubova Evrope - sa primetnim izuzetkom nemačkih velikana Bajerna i Borusije, koji se navode kao učesnici buduće lige, ali nisu i potpisnici saopštenja - dva dana kasnije izašlo sa ovim saopštenjem u kome se kaže da su spremni da napuste UEFA-ina takmičenja i započnu novu ligu već 2022.

Posledice i implikacije ovakve odluke su dalekosežne i utiču na štošta drugo osim direktnog priliva novca u UEFA. Naime, UEFA nije samo organizator takmičenja; ona je i organ čiji je posao redistribucija prihoda i razvoj igre širom kontinenta. Liga šampiona je njena najveća krava muzara, a ozbiljno oslabljena konkurencija imala bi ozbiljan uticaj na fudbal širom Evrope.

Detalji su još uvek nejasni, ali u nedelju uveče Super liga je konačno objavila saopštenje na svom novootvorenom sajtu. Osnovna ideja je sledeća: 15 klubova-osnivača garantovano učestvuje, a još ima pravo da se kvalifikuje svake godine „na osnovu dostignuću u prethodnoj sezoni”, što sve snažno podseća na Evroligu u basketu.

Format takmičenja će biti grupni, sa eliminacionim finalima. Postojale bi dve grupe od po 10 timova, gde svako igra sa svakim i kod kuće i u gostima. Prva tri kluba u svakoj grupi idu pravo u četvrtfinale, dok bi ekipe na četvrtom i petom mestu išle u plej-of za poslednja dva mesta. Dakle, ukupno bi svaki tim odigrao najmanje 18 utakmica, a maksimalno 25. (Trenutno je maksimum 13; prema novom formatu Lige šampiona o kome je naizgled postignut dogovor u petak, klub bi mogao da igra maksimalno 17 utakmica od početka do kraja sezone).

Reklame

U saopštenju takođe stoji i da će ovi klubpovi formirati žensku verziju Super lige „čim to bude moguće“, i kao najvažnije, piše i da planiraju da nastave da igraju u domaćim ligama, poput Premijer lige ili La Lige. Nije da je iko očekivao drugačije. Ali, tu nastaju potencijalni problemi za potpisnike.

Najvažniji novitet je da dotični klubovi više ne bi učestvovali u Ligi šampiona i da bi, umesto toga, prihode delili između sebe. To je ogromno odstupanje od osnovnog modela evropskih timskih takmičenja, u bilo kom sportu, i počinje neugodno da podseća na američki pristup koji neguju NBA i NFL.

Neosporno je da ovi klubovi imaju mnogo veće prihode od drugih. Neki misle da je opravdano zapitati se zašto bi prihode koje oni generišu trebalo preraspodeliti na manje klubove i fudbalske saveze, jer postoji realan problem toga da su ti manji veoma zavisni od priliva para iz UEFA i da zbog toga glasaju kako im se kaže u Nionu, baš kako bi održali ovakvo stanje. Samo se zapitajmo gde bi bio, na primer, FSS bez para od UEFA.

U principu se sve svodi na to da li na fudbalski klub gledate prvenstveno kao na posao koji treba razvijati i čiji prihodi treba da budu maksimizovani, ili ga doživljavate kao deo tradicije i organizaciju koja ima određenu ulogu, pa i obaveze prema društvu iz kojega je ponikla. Na kraju krajeva, većina tih klubova koji su danas u vlasništvu milijardera i stvaraju nove i nove milijarde su počeli kao sportska društva koja su osnovali radnici ili lokalni entuzijasti, ili čak država. Potpuno je validno osećati da se ovime fudbal još više pretvara u zabavu za višu srednju klasu i bogate, što je u nekim zemljama kao što je Engleska već odavno slučaj.

Reklame

U izjavi potpisnici kažu da su uvereni da će Super liga „obezbediti znatno veći ekonomski rast“ za fudbal i da će biti „neograničenih solidarnih uplata“ koje će biti „znatno veće“ od onih koje trenutno generiše evropsko takmičenje. U stvari, oni tvrde da očekuju da će to iznositi čak „10 milijardi evra tokom početnog perioda obaveze”, šta god to značilo, pošto ne kažu koliko je tačno traje taj „početni period obaveze“, pošto nije isto da li te pare stižu za sledeće dve godine ili sledećih dvadeset.

Sredstva koja je UEFA dodelila klubovima za ulaganje u mlade selekcije i razvoj lokalnih fudbalskih zajednica u periodu 2019-20 iznosila su 227 miliona evra. Pored toga, UEFA je rezervisala oko 160 miliona evra za ulaganje u „evropski fudbal“, a od ukupne novčane mase Lige šampiona koja iznosi nešto više od 2 milijarde evra, još oko 60 miliona evra ide za subvencionisanje Lige Evrope i klubova eliminisanih u Šampionima Liga kvalifikacije (to su te pare koje dobiju Zvezda ili Partizan).

S druge strane, uopšte nije jasno kako Super liga planira da deli taj novac "solidarnosti".

U međuvremenu je stigao i odgovor iz UEFA. Predsednik UEFA, slovenački advokat i fudbalski funkcioner Aleksander Čeferin je na konferenciji održanoj putem Zooma, opisao ovo kao “pljuvanje u lice ljubiteljima fudbala i čitavom društvu” i naglasio da su fudbalske lige zemlja iz kojih su klubovi-potpisnici saopštenja jednoglasno protiv ovakve ideje.

Poreed toga, Čeferin je upozorio igrače da će im biti zabranjeno da učestvuju na Mundijalu i Euru ako budu igrali na utakmicama zatvorene lige. “Neće moći da predstavljaju svoju državnu ni na jednom meču”, naglasio je Čeferin.