Najveći pobednik američkih izbora je droga

Arizona, Montana, Nju Džersi, Misisipi i Južna Dakota su glasali za legalizaciju vutre, dok je Oregon izglasao dekriminalizaciju svih droga, uključujući i kokain i kristal met. Ovo je veliki udarac ratu protiv droge.
Manisha Krishnan
Toronto, CA
4.11.20
trava vutra izbori
Foto: Bruce Bennett/Getty Image

Uprkos neizvesnosti oko ishoda američke predsedničke trke u sredu ujutro, borkinja za legalizaciju kanabisa u Misisipiju Natali Džouns Boner je jutros osećala „apsolutnu radost“.

Džouns Boner, 59, slavi usvajanje Inicijative 65, kojom će biti ustanovljen program medicinske marihunae u ovoj državi.

Misisipi je jedna od nekoliko država koje su sinoć usvojile reforme vezane za drogu.

Oregon je doneo revolucionarnu odluku da podrži Meru 10, kojom će biti dekriminalizovane sve droge, uključujući kokain i heroin. Oregon je takođe glasao za legalizaciju psihodeličnih pečuraka za medicinske svrhe.

Reklame

Arizona, Montana, Nju Džersi i Južna Dakota su glasali za legalizaciju kanabisa u rekreativne svrhe. Južna Dakota je pored toga glasala za osnivanje programa medicinske marihuane.

Glasači u distriktu Kolumbija su izlasali meru kojom se dekriminalizuju čurke.

Ishodi su sjajni za zagovornike reforme vezane za droge i industriju kanabisa, i vliki su korak ka mogućnosti da vutra bude dekriminalizovana na saveznom nivou. Trenutno 33 države dozvoljavaju medicinski kanabis, a 11 ih ima rekreativni režim.

Nekoliko država koje su sinoć donele mere su do skoro bile pristalice rata protiv droge, a crno stanovništvo je nesrazmerno hapšeno zbog prestupa vezanih za droge.

Džones Boner, koja je tamnoputa i poseduje firmu koja proizvodi konoplju, kaže da su zakoni oko upotrebe droge ostavili velike posledice na njenu porodicu i da je to deo razloga zbog kojih se angažovala oko prikupljanja potpisa za Inicijativu 65.

„Obojeni ljudi su nesrazmerno demonizovani i strpavani u zazvor zbog ove biljke. U ovoj eri, beli ljudi kapitalizuju ekonomske koristi od ovog plana, a još uvek imamo ljude koji služe sumanute kazne zbog posedovanja”, kaže Boner, dodajući da mnogi poljoprivrednici u njenoj matičnoj državi žive u siromaštvu.

„Ali imaju zemlju. Mogu da upotrebe tu zemlju da stvore bogatstvo za svoju porodicu”.

Met Saton, predstavnik Drug Policy Alliance, kaže da je podrška reformi propisa vezanih za drogu od presudne važnosti u kontekstu šire slike o policijskoj burtalnosti i nedostacima pravosudnog sistema.

Reklame

On tvrdi da bi u Oregonu mera dekriminalizacije mogla dovesti do smanjenja rasnih razlika u hapšenjima za 95 odsto, prema Oregonskoj komisiji za krivično pravosuđe. Saton kaže i da je „izuzetno" to što će legalizacija vutre proći u državama poput Montane, koja ima najveću stopu rasnih razlika u hapšenju zbog vutre, kao i Južne Dakote, gde je 10 posto svih hapšenja vezano za kanabis.

Ekonomske prednosti, posebno s obzirom na to da pandemija crpi državne resurse, su delom odgovorne za ovakvu obostranu podršku reformi.

Saton kaže da očekuje da će odluka Nju Džersija o legalizaciji kanabisa zapaliti vatru pod Njujorkom, koji je zastao u procesu omogućavanja legalnog rekreativnog duvanja.

„Ako oni neće, sav prihod od poreza će ići pravo preko reke do Nju Džersija. To definitivno nije nešto što Njujork želi “, kaže Saton.

Dejvid Kalver, potpredsednik kanadskog proizvođača marihuna Canopy Growth, kaže da je najvažnija posledica još jači zamah za normalizaciju kanabisa na saveznom nivou.

„Ove je prosto istorijski trenutak i tačka, mi vodimo ovaj razgovor“, rekao je, misleći na promene u Misisipiju i Južnoj Dakoti.

Canopy Growth trenutno ne prodaje kanabis u SAD-u, jer je to ilegalno na saveznom nivou, iako je Kalver rekao da ima mogućnost kupovine Acreage Holdings, međudržavnog operatera u SAD, kada se za to ukaže prilika.

On smatra da bi najbolja varijanta za vutru bila da demokrate preuzmu i Belu kuću i Senat. Predsednički kandidat Džo Bajden je natuknuo da podržava dekriminalizaciju trave, dok je njegov potpredsednički kandidat, senator Kamala Haris, bila sponzor u senatua Zakona o mogućnostima marihuane, ponovnom ulaganju i brisanju, kojim bi se kanabis uklonio iz Zakona o kontrolisanim supstancama.

Ovaj zakon doneo je kongresni komitet za pravosuđe 2019. godine, ali malo je verovatno da će on proći Senat ako republikanci zadrže kontrolu.