'Hoću da ga vidim iz prve ruke' – upoznajte 'mračne turiste' koji putuju u Vuhan

Svi smo nekada bili “mračni turisti”. Kontoverzni trend putovanja, takozvani “mračni turizam” odnosi se na putovanja na mesta koja su povezana sa smrću i drugim mračnim aspektima istorije. Takva su putovanja na mesta kao što su Aušvic-Birkenau ili Černobilj, a može se reći i da su neke od ekskurzija na kojima se posećuju spomen-mesta iz Drugog svetskog rata ili Berlinski zid takođe deo “mračnog turizma”.

Vuhan, nekadašnji epicentar gde se pojavio COVID-19, najnovija je destinacija ove vrste, kada govorimo o “mračnom turizmu”. Nakon što se karantin dug 76 dana završio u aprilu, stanovnici ovog grada pokušavaju da svoj život vrate u normalu, a najnovija istraživanja ukazuju na to da bi Kina mogla biti prva velika ekonomija koja se oporavila od pandemije. A kako se ekonomsko stanje u ovoj državi popravlja, tako se popravlja i sektor turizma u Vuhanu, koji privlači turiste upravo zbog toga što je u ovom gradu otpočela pandemija.

U junu, The Telegraph je izveštavao da bi Vuhan mogao postati “popularna destinacija mračnog turizma”: Vuhan je ranije svakako bio u senci Pekinga ili Šangaja, ali ovaj grad sada postaje sve popularniji. Prema nalazima istraživanja Istraživačkog centra za Turizam u Kini, Vuhan je sada najpopularnija destinacija u državi, a kako su granice otvorene, broj inostranih putnika će verovatno još rasti.

U februaru je travel vloger Anton Ljadov pokušao da otputuje u Vuhan iz Šangaja. Njegovo iskustvo zabeleženo je u jednom videu na njegovom YouTube kanalu, The People. Od tada je pregledan preko 3.5 miliona puta.

“Moja motivacija je radoznalost”, rekao je Ljadov za VICE News. “Ne bih rekao da sam koncentrisan na opasna mesta - već na drugačija. Zanima me način na koji ljudi žive, do detalja.”

Iako nije uspeo da uđe u grad, koji je u to vreme bio u blokadi, Ljadov je putovao sve do predgrađa, kada ga je zaustavila policija. Sada, kada se priseća ovog putovanja, on kaže da je u pitanju bilo jedinstveno iskustvo. “Bilo je to posebno putovanje. Kao da sam došao u zemlju koja živi holivudski film, kada nebo samo što ne padne na zemlju, sve je bilo tako napeto.”

Za Niu Čen, koja je rođena i odrasla u Pekingu, razlog što je posetila Vuhan u septembru bila je želja da posvedoči uticaju ovog virusa. “Želela sam da saznam više o onome što se dešava, i da sve vidim svojim očima”, rekla je ona. “Želela sam da shvatim kako stoje stvari i kako ljudi sada žive, ali i da istražim šta se to dogodilo.”

Razumljivo je da Vuhan privlači putnike koji žive u Kini, a od kojih su mnogi željni da pomognu da se ovaj grad vrati u normalu, ali i da bolje razumeju kontekst pandemije koja je pogodila njihovu državu. Ipak, ovaj grad je destinacija i za mnoge internacionalne putnike, kao što je Dominik, koji živi u američkoj državi Arizona, i koji se nada da će moći da otputuje tamo čim putovanja ponovo budu bezbedna.

“Već mi je bilo u planu da otputujem u Kinu kada je sve ovo počelo da se dešava”, objašnjava on. “Sada bih platio put konkretno do Vuhana, čim budem mogao da ponovo zakazujem putovanja. Mislim da mediji nude samo delić slike svega onoga što se dešavalo, tako da bih voleo da sam vidim sve to.”

Dominik mračni turizam vidi kao način da se uči i saznaje o savremenoj istoriji. Kada smo ga pitali o etici posete gradu gde su ljudi doskoro umirali, on je rekao: “Mislim da je edukovati se, u tom štirem kontekstu, osnovni plan kada govorim o mojoj poseti Kini, što je dobra stvar. Posećivao sam i Muzej smrti i to mi je pomoglo da bolje shvatim istoriju.”

Zašto volimo mesta na kojima su se dogodile tragedije? Anaklaudija Martini, sa Fakulteta prostornih nauka pri Univerzitetu u Groningenu, napominje da je moguće postići viši nivo razumevanja kada se posete lokacije povezane sa patnjom. Mnogi od nas su takođe fascinirani “onim čemu smo izloženi od strane medija”, stoga smo i privučeni k mestima kao što je Vuhan.

“Radila sam na tome da pokušam da saznam zbog čega su ljudi želeli da posete Fukušimu nakon nuklearne katastrofe, i sve se svodilo na taj neki osećaj da smo deo nečeg većeg nego što su naši individualni životi”, kaže Martini. “Ukoliko je Vuhan metafora za pandemiju, kineski turisti želeće da ga posete iz radoznalosti, ali većinom jer ‘žele da vide svojim očima’ i shvate šta se tamo desilo.”

Martini pretpostavlja da postoji nekoliko razloga zbog kojih putnici sada žele da posete Vuhan. “Postoji edukativna svrha ovih putovanja, a u nekim slučajevima i terapeutska, pošto se na taj način suočavamo sa traumom”, kaže ona. “Mnogi ljudi sa kojima sam razgovarala ukazuju na tu želju da budu svedoci - da zaista, potpuno, osete deo istorije koja nas inače čini da se osećamo kao posmatrači. U pitanju je moćan osećaj, čak i katarzičan, to da možeš da kažeš, ‘Bio sam tamo’.”

U toku godina koje su pred nama, Vuhan će verovatno učiniti isto što i mnoga druga mesta ovog tipa - verovatno će biti organizovani obilasci, možda će biti otvorene izložbe i muzeji. Ipak, za sada ovaj grad privlači sve veći broj turista kako iz edukativnih, tako i iz introspektivnih razloga.

“Ne smatram da je mračni turizam nužno neetički, kao što se to može predstaviti”, kaže Dominik. “Ipak, smatram da ja jesam mračni turista. Prirodno je da ljudi budu radoznali kada se radi o mestima sa kojima postoje mračnije asocijacije.”