LSD

Evo šta se desi kada uzmeš 550 puta veću dozu LSD-a

Slučajno overavanje od LSD-a nije zabavno. Ali kod nekih ljudi, na neki bizaran način, može da ima korisne posledice.
27 Februar 2020, 10:45am
psychedelic image of a woman
Hejden Vilijams/Stocksy 

Oko 10 uveče na žurci povodom letnje ravnodnevnice negde u Kanadi, 20. juna 2000, oko 20 ljudi je popilo po čašu vode u kojoj je bio razumćen moćni psihodelik LSD. https://www.vice.com/rs/article/pkeqd8/evo-sta-se-desi-kada-uzmes-550-puta-vecu-dozu-lsd-a

Gledano po tome koliko ti je potrebno grama da se uradiš, LSD je snažniji od većine rekreativnih droga. Iako su mnoge supstance kao što su MDMA ili kokain aktivne u miligramskim dozama, efekti lisergične dietilamidne kiseline se javljaju na mikrogramskom nivou – u pitanju je milioniti deo grama. Uobičajena doza LSD-a je 100 mikrograma.

Trip ponekad može da potraje 12 sati ili više, ubrzavajući puls, intenzivirajući boje i zvuke i menjajući percepciju vremena. Zbog toga što molekul LSD-a, koji podražava serotonin ima „poklopac“ koji blokira receptore serotonina, on se tu zadržava satima. Zbog toga toliko mala koncentracija ove droge može da bude toliko potentna.

Zbog ove osetljivosti, lako se može uzeti prekomerna doza LSD-a. Ali šta se događa kada neko uzme ekstremno veliku količinu LSD-a? Ovo je predmet novog izveštaja čiji je koautor Mark Hejden, izvršni direktor MAPS Kanada i vanredni profesor Univerziteta Britanske Kolumbije, u kome su ispitani ekstremni slučajevi konzumacije LSD-a, i koji nam otkriva neke bizarne posledice po zdravlje.

Jedan od slučajeva obrađenih u Hejdenovoj studiji je slučaj petnaestogodišnje devojčice sa bipolarnim poremećajem. Ona je jedna od 20 ljudi koji su nehotice overili od esida na žurci povodom letnje ravnodnevice u Kanadi. Ona je uzela neverovatnih 1100 mikrograma. Tokom narednih šest sati, njeno ponašanje je postalo manijakalno. Ležala je na podu u fetalnom položaju, čvrsto se držeći rukama. Njeni prijatelji su mislili da ima napad i pozvali su hitnu pomoć, iako niko nije bio siguran da li stvarno ima napad, da li se onesvestila, ili se jednostavno izgubila u preopterećujućem doživljaju.

Narednog jutra, njen otac ju je posetio u bolnici. Ona mu je rekla: „Gotovo je“, a on je mislio da govori o esid tripu. Ona mu je pojasnila da nije to u pitanju, već da je njena bipolarna bolest, zbog koje je na dnevnom nivou imala manične epizode, izgleda izlečena. Nedelju dana kasnije, simptomi joj se još uvek nisu vratili. Lekari su pratili njen napredak tokom godinu dana i skoro dve decenije kasnije ona i dalje ne doživljava epizode depresije ili manije, a jedino je patila od postporođajne depresije. Kada se seti te prekomerne doze, pomisli da je osetila kao da se hemijska ravnoteža u njenom mozgu nekako „resetovala“.

Hejden je rekao da ne samo da je bio zadivljen time što su kod nje simptomi nestali, već i time što toliko velika doza na kraju može da bude pozitivno iskustvo. U svoj izveštaj, objavljen u Časopisu za istraživanje alkohola i droge, Hejden je takođe uključio i priču o još jednoj osobi sa čuvene žurke povodom ravnodnevice, dvadesetšestogodišnjoj ženi koja je popila samo pola čaše (otprilike 500 mikrograma) LSD-a. Neznano njoj, već dve nedelje je bila trudna. Ali ipak, nije imala nikakvih komplikacija tokom trudnoće, a njen sin, koji sada ima 18 godina, je savršeno zdrav i bistar mladi student.

Najizuzetnija studija o nekom slučaju uključenom u ovaj izveštaj je priča iz 2015. o jednoj četrdesetšestogodišnjoj ženi, koju Hejden zove C.B, koja je patila od hroničnih bolova izazvanih Lajmskom bolešću. C.B. je ušmrkala liniju belog praška za koji je mislila da je kokain. Petnaest minuta kasnije, shvatila je da nešto nije u redu i pozvala je svog cimera, koji joj je rekao šta se dogodilo: ušmrkala je deo njegovog šteka LSD-a.

Iako LSD obično dolazi u „štampanom“ obliku – u papirićima natopljenim bistrim, tečnim esidom bez ukusa i mirisa – ova droga može da ima i oblik potentnog belog praha i nije ju teško pobrkati sa drugim moćnim drogama. C.B.-in cimer je izmerio ostatak praška i procenio je da je ušmrkala oko 55 miligrama – 550 puta više od prosečne doze, dovoljno esida za celu školu ljudi. Bio je to toboganski mega-trip koji je trajao 34 sata.

Prvih 12 sati je bilo pakleno. Uglavnom je gubila svest i često je povraćala, dok ju je cimer pazio. Narednih 12 sati posle toga, C.B. se osećala „prijatno urađeno“, uglavnom je sedela u fotelji, dok joj je „na usta išla pena i povremeno je verbalizovala po koju reč i često povraćala“, prema Hejdenovom izveštaju.

Kada je dejstvo droge konačno iščilelo još 10 sati kasnije, CB se osećala normalno i njen hronični bol je potpuno nestao. Sedam godina je svakodnevno uzimala morfijum da bi lečila simptome Lajmske bolesti. Nakon overavanja od LSD-a, ne samo da je nestao bol, već nije doživela ni bilo kakve simptome apstinentske krize od opioida koje je uzimala.

CB je na pet dana prestala da uzima morfijum, ali se onda bol ponovo javio. Tada je smanjila dozu opioida i počela da uzima mikrodoze LSD-a (uzimajući oko četvrtinu od tipične doze, ili 25 mikrograma) na svaka tri dana, nekoliko godina, pre nego što je u januaru 2018. potpuno prestala da uzima morfijum, ponovo bez simptoma apstinentske krize.

Ima nekih dokaza da psihodelici kao što je LSD mogu da leče bol, zato što umiruju upale, ali Hejden je bio iznenađen time što mogu da pomognu kod simptoma apstinentske krize usled zavisnosti od opioida. „Čuo sam da je neko rekao da misli da bi LSD bio dobar kod apstinentskih kriza, ali nikada nisam video dokaze za to“, rekao je. Gotovo da nema dokaza da LSD može da pomogne kod bipolarnog poremećaja, a kamoli da može da ga „izleči“. Ajelet Voldmen, autorka knjige Stvarno dobar dan, tvrdi da joj je mikrodoziranje LSD-om pomoglo kod poremećaja raspoloženja. Trenutno se u Švajcarskoj regrutuju ljudi za kliničko ispitivanje za lečenje manične depresije LSD-om. Osim toga, nema mnogo drugih.

C.B.-in trip nije najintenzivnija prekomerna doza LSD-a koja je zabeležena, a to čak i nije bio prvi put da je neko od LSD-a pogrešno pomislio da je kokain. U izveštaju iz 1972. objavljenom u Western Journal of Medicine, četiri muškarca i četiri žene su pošmrkali po dve linije belog praška koji je bio esid, a ne koks. Teško je proceniti koliko su uzeli, ali u uzorcima krvi im je pronađeno između 1000 i 7000 mikrograma po mililitru. To je između 260 i 2100 doza LSD-a.

Deset minuta kasnije, svi su završili na intenzivnoj nezi. Petoro njih su bili komatozni, dok su ostali bili „ekstremno hiperaktivni, sa teškim vizuelnim i zvučnim halucinacijama“, prema izveštaju. Tri pacijenta su prestala da dišu, i morali su da budu priključeni na aparate. Ostali simptomi su uključivali proliv, povraćanje, krvarenje, krvne ugruške i groznicu (kokain, koji su takođe uzeli, je prouzrokovao krvarenje).

Svih osam pacijenata je preživelo i potpuno se oporavilo manje od 12 sati kasnije, uglavnom bez sećanja da su primljeni u bolnicu. Autori studije su naveli da „nisu primećeni očigledni psihički ili fizički efekti, u toku od narednih godinu dana pregledanja pet pacijenata. Većina pacijenata je nastavila da povremeno uzima LSD“.

Iako nema zabeleženih smrtnih slučajeva koji bi bili direktna posledica uzimanja LSD-a, autori procenjuju da bi smrtonosna doza LSD-a bila oko 14.000 mikrograma.

Uglavnom se dešava da ljudi uzmu preveliku dozu psihodelika i stradaju u saobraćaju ili padnu kroz prozor. Takođe je moguće umreti od prekomerne doze droga kao što je 25INBOMe, koji često izgleda kao papirić sa esidom, ali može da bude smrtonosan, što naglašava koliko je važno znati koju drogu uzimaš.

Sve u svemu, ovo ukazuje na neverovatnu relativnu bezopasnost LSD-a, koja se redovno potvrđuje kliničkim ispitivanjima.

„To je izuzetno bezbedan proizvod. Što je neobično“, kaže Hejden. Albert Hofman [naučnik koji je prvi sintetizovao LSD 1938. godine] je rekao da je u pitanju jedna od najmanje otrovnih droga na planeti a to je na neki način u skladu sa podacima o toksičnosti Dejvida Nata. To je samo još jedan razlog zašto ne bi trebalo da bude kriminizovan – neverovatno je netoksičan“.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.