Duvači nam pričaju a najluđim provalama apetita koje su doživeli naduvani

Dobra stara trava čini mnogo stvari vašem telu. Često vam se, na primer, oči zacrvene, a usta se osuše. Ali nijedan od silnih efekata konzumiranja voljene biljke nije toliko prijatan kao glad poznata i kao mančiz.

Ako ste ikada duvali travu, velike su šanse da već znate o čemu govorimo. Ali samo u slučaju da vas iz nekog, ko zna kog, razloga sećanje ne služi – mančiz je neodoljiv i intenzivan osećaj gladi koji ljudi imaju kada su navareni. Tada obično osećaju naročitu želju za hranom koja je slana, slatka ili masna.

Za većinu ljudi nije toliko važno zašto se to dešava (nauka ukazuje na brojne razloge) koliko je divna činjenica da se tako nešto uopšte dešava.

Mančiz, kada su nisu preterano nerazumni, su jebeno fantastični. Za usamljenog hašišara, oni mogu biti hedonistički vrhunac dana koji je inače bez događaja. Za ekipu koja se nađe da cirkuliše buksne, mančiz može biti ukusan način za čvršće povezivanje i stvaranje novih uspomena.

Na ovaj sveti duvački datum, 20. april, zamolili smo ljude da nam pričaju o svojim najluđim, najukusnijim i najupečatljivijim mančizima. Imena su promenjena da bi ih zaštitili od pravnih posledica korišćenja trave tamo gde žive.

„Moje broj jedan najekstremnije mančiz iskustvo bi verovatno trebalo da bude ono na 20. april moje poslednje godine na univerzitetu. Bilo nas je oko 20 do 30 ljudi, svi smo se nagurali u mali kabinet, samo da bismo mogli da pušimo tačno u 16:20. Zatim smo otišli ​​u mongolski bife gde smo rezervisali ceo kafić. Prilično sam siguran da smo tog dana uništili ceo bife. Takođe smo rekli da mi je rođendan da bih dobio besplatnu tortu. – Rajan, 25

„Moja najbolja priča o mančizima je moja prva. Najbolja stvar koju sam jeo u životu: hot-dog od govedine. Ništa se nikada nije približilo tom prvom visceralnom iskustvu." – David, 27

„Moji prijatelji i ja smo odmah posle posla popušili dve buksne i otišli ​​pravo u piceriju, gde smo uzeli po jednu picu i pastu. Bili smo toliko ogladneli dok je hrana stigla, i bili smo toliko nestripljivi da jedemo, da smo na kraju samo zagrabili pastu, stavili je na picu i poklopili je drugom picom, kao sendvič od pice i testenine. Bilo je tako nesofisticirano, ali definitivno jedan od najboljih obroka koje sam jeo.” – Isa, 31

„Ja sam vegan. Jednom sam se jako, jako naduvala kasno uveče. Nisam mogala da se cimam da sama pravim hranu ali jedini otvoreni restorani bili su lanci brze hrane. Razmišljala sam o pomfritu, ali sam znala da to možda nije negansko. Pa sam pomislila jebeš to i naručila pomfrit, desetak pilećih nageta, špagete i veliki sok. Bilo je veličanstveno.” – Sara, 29 godina

„Na dan školskog izleta, odlučio sam da popušim buksnu u stanu mog ortaka. Tako sam se naduvao da sam se onesvestio. Kada sam se probudio, osećao sam se kao čudovište i morao sam da jedem, pa sam kupio ogromnu kantu pomfrita sa ukusom roštilja i sendvič, kao i ledenu kafu jer sam takođe morao da se otreznim za taj školski izlet. Bio sam toliko navaren, da sam sve to pojeo. Kada smo stigli na lokaciju izleta, strašno mi se kenjalo. Svi toaleti su bili tako prljavi - bez vode, bez vode, čak ni svetla. Ali stvarno sam morao da serem, pa jesam. I dalje sam bio navaren kao cepelin.” – Den, 26

„Shvatio sam da većina stvari koje jedem kada me dohvati mančiz nije neobična. Ali kada si naveren kao zmaj, uživanje u svemu se pojačava.” – Džejms, 26

„Na odmoru, moj prijatelj i ja smo rezervisali turu obilaska restorana motorom. Ali mnogo smo se napušili pre nego što smo krenuli na turu, da bismo bili sigurni da nam je apetit pripremljen za sva ta mesta za klopu. Tura je bila super zabavna i na kraju smo ždrali cele noći, počistilo smo sve što je servirano na svakom mestu na turi. Osećala sam se kao da smo njihovi omiljeni turisti, stenjali smo od uživanja na svaki zalogaj koji smo uzeli. Bilo je i za pamćenje jer sam tada prvi put jela puževe i žablje batake. Iz nekog čudnog razloga, izgledali su ukusno.” – Ema, 29 godina

„Jedno od mojih omiljenih iskustava sa mančizima bi verovatno bilo ono na plaži 2019. godine, kada smo išli od ostrva do ostrva. Bilo nas je oko osmoro u našoj grupi. Pušili smo i džointi su kružili unaokolo, i kunem se da nam je to davalo sve dobre vibracije, ali je izazvalo i dosta snažne mančije. Kada smo sleteli na jedno od ostrva, bog nas je blagoslovio jer su nam poslužili neki namaz koji je bukvalno imao sve što možete da zamislite za mančiz. Imao je svinjski perklet, pirinač, gomilu morskih plodova i svežeg voća. Ono što ga je učinilo još jačim iskustvom je to što smo ga morali jesti rukama.” – Karlo, 26

„Jedne noći smo se moj tadašnji dečko i ja super naduvali. Pokušavao je da bude romantičan – znao je da volim italijansku i japansku hranu – pa je mislio da će napraviti testeninu sa italijanskim sosom od paradajza, a zatim umešati mnogo soja sosa i azijskog povrća. Nepotrebno je reći da je bilo apsolutno odvratno, ali je bilo tako divno da je mislio da može da kombinuje to dvoje da sam sve pojeo.” – Gas, 34

„Moj uobičajeni odabir je pica sa punjenom korom — moja lokalna piceija ima kombinaciju kupi-jedan-dobij-jedan—i uz to uvek kupim kantu piletine. Pušim buksnu i možda čak i neka ulja ili koncentrate pre toga i samo jedem i jedem. – Monika, 27 godina

„Moji prijatelji i ja smo bili tako odvaljeni da smo otišli ​​u japanski restoran i naručili toliko hrane - kao, kelneru smo diktirali sve što je zvučalo dobro. Toliko smo čekali da nam hrana stigne. Onda smo shvatili da niko nije primio našu porudžbinu kada nam je prišao neko od osoblja da kaže da kuhinja zove za poslednje narudžbine. Ispostavilo se da smo samo glasno rekli šta bismo poručeli misleći da kelner sve to zapisuje.” – Bjanka, 30