Bio sam na korak od toga da postanem član BTS

Kad je bio tinejdžer, sve što je Kim Dži-han radio bilo je ples, pevanje i repovanje. On je to radio skoro svakog dana, čitavih godinu dana, dok je vežbao sa momcima koji su kasnije postali članovi K-pop grupe BTS.

“Lagao bih kad bih rekao da im ne zavidim. Ipak, nisam ljubomoran na novac koji imaju, niti na slavu koju su stekli. Zavidim im na tome što su ostali zajedno”, kaže za VICE Kim, koji sada ima 27 godina i radi kao pripravnik u jednoj kancelariji vlade. “Žalim zbog toga što ne mogu da budem sa njima.”

Od kada su se pojavili na sceni 2013. godine, BTS su doživeli neslućenu popularnost. Ova grupa oborila je mnoge svetske rekorde, njihovi glasovi čuli su se na događajima Ujedinjenih Nacija, a i osvojili su mnoge prestižne muzičke nagrade. Međutim, pre svega ovoga, svih sedam momaka bili su u procesu treninga, baš kao i Kim.

Prošla je decenija od kada je Kim bio u procesu treninga da postane član BTS.

Kada je bio tinejdžer, Kim je zavoleo brejkdens. Nakon toga se prijavio za audiciju u Big Hit Entertainment (sada HYBE), tada relativno nepoznatu kompaniju, koja je kasnije producirala BTS, sada najpopularniji K-pop bojbend na svetu.

Kaže da je ta zgrada izgledala jadno kada je bio na prvoj audiciji 2011. godine, ali njemu to tada nije bilo važno. Čim je pred njim bio ugovor o tome da postane deo treninga, spakovao je svoje stvari i preselio se u Seul iz svog rodnog grada Vondžu, koji je bio udaljen oko 100 kilometara.

On se priseća kako mu je prvog dana treninga reper Suga pomogao da prenese svoj prtljag u spavaonicu. Tamo se upoznao sa ostalim polaznicima treninga, momcima koji su dve godine kasnije debitovali kao BTS.

“Shvatio sam da sam na lepom mestu, okružen finim ljudima. Nisam više bio zabrinut. Mislio sam da samo moram da dam sve od sebe”, rekao je Kim.

On je u još od detinjstva dobro poznavao K-pop; Rain i Seven su mu bili među omljenim umetnicima.

“Tada su mi se dopadali muški solo umetnici. To je bilo jako kul. Njihovi plesni pokreti bili su jako kul”, priča on. “Bili su mi uzori.”

Tokom treninga, Kim je učio nekoliko stilova plesa, i išao je na časove pevanja i repovanja, sve kako bi se ova grupa pripremila. Pored toga što je često dobijao kritike da njegovo pevanje nije dovoljno dobro, Kim se seća i kako su mu svi drugi delovali sjajno.

“Mislio sam da su ovi talentovani ljudi bili sjajni, i stideo sam se svojih sposobnosti”, rekao je on.

Ovaj pritisak kulminirao je tokom mesečnih evaluacija, kada su ovi momci prikazikvali ono na čemu su radili pred nekoliko sudija. Uprkos tome što je odrastao tako da voli da je u centru pažnje, Kim je znao da su ovi nastupi drukčiji. Bili su borba na sve ili ništa za jednu K-pop zvezdu u nastanku kao što je to tada bio on.

“Razmišljao sam, ‘Ne smem pogrešiti. Moram uspeti. Sve mora proći dobro’, i ovaj psihološki pritisak bio je prevelik. Izašao sam na scenu uz osmeh, a onda sam se zamrzao”, prepričava on svoju prvu mesečnu evaluaciju. “To je bio prvi put da sam plakao od kada je trening počeo.”

Opaka kompeticija u K-pop industriji je javna tajna. Put do uspeha je pun teškog rada i neizbežnog mentalnog stresa. Ponekad, ovo može biti previše za mlade koji žele da postanu zvezde, pa čak i za one koji su odrastali uz ljubav prema K-popu.

Kim nije to tada uspeo da shvati, ali kako je godina prolazila, polako je počeo da gubi nadu. Koliko god da se trudio, vežbao svaki dan, pa čak i noću, nije postajao bolji dovoljno brzo.

“Mislio sam da se trud isplati, ali bilo je stvari koje ne možeš postići radom”, rekao je on. U jednom trenutku se olsetio izostavljeno, jer je mislio da je najgori od svih polaznika.

I onda, kada je Kim saznao da je ispao iz tima, nije bio ni ljut ni šokiran. Pre svega, bio je razočaran jer više ne može da bleji sa ovim momcima, koji su mu postali najbolji prijatelji.

“Bio sam tužan jer više nisam mogao da bude u timu sa ovim prijateljima. Krivio sam sebe što nisam uspeo da postanem deo tima”, rekao je Kim. “RM i J-Hope bili su tamo i nisu mogli da me pogledaju u oči. Jedino što su uspeli da izgovore bilo je ‘Jesi li dobro?’ Nisam bio dobro, ali šta drugo su mogli da kažu?”

“Rekao sam da sam dobro.”

Kada je Kimova majka saznala da je izbačen iz grupe, pozvala ga je uplakana. On je u to vreme i dalje bio srednjoškolac, i ona se brinula da neće uspeti da započne karijeru nakon što je plan da uspe u muzici propao. Budućnost je tada delovala uznemirujuće nesigurna.

“Osobi su potrebni nada i snovi kako bi živeo, a ja sam sve izgubio”, priča on. “To je bilo prvo što sam naučio o porazu - jako je strašno.”

Čak i nakon što je iza sebe ostavio snove o K-popu, Kim je nastavio da ima posledice ovog treninga tokom godina koje su usledile. “Živeo sam u depresiji i očaju do svojih dvadesetih, uvek sam mislio da neću uspeti i da ne mogu ništa”, rekao je on.

Proveo je godine krpeći svoje samopouzdanje, i sada je spreman da ponovo pokuša. Njegova želja da zabavlja je i dalje tu, a sada je na Jutjubu poznat kao Bitoon. 

Ipak, uprkos preprekama koje je morao da prevaziđe tokom godina nakon treninga, Kim se i dalje ove faze života seća sa puno lepih emocija. Kaže da mu posebno nedostaju lepi trenuci prijateljstva s ovim momcima, kao i snovi koje su delili o stupanju na K-pop scenu.

“Moj najveći cilj je da organizujem ogromnu žurku sa ljudima koje sam upoznao na tom treningu. Da ih dovedem sve. Ipak su to bile najsrećnije uspomene mog života”, rekao je Kim. “Nedostaju mi ta vremena.”

Tekst nastao reportažom Keunhjung Park.