‘Spremila sam opremu’, mladi Ukrajinci o pretnji rata sa Rusijom

Oči sveta su uprte u Ukrajinu, i dok se više od 100.000 ruskih vojnika okuplja na granici, izdaju se upozorenja o predstojećoj velikoj invaziji.

Kada su Ukrajinci zbacili proruskog predsednika 2014. godine, Rusija Vladimira Putina je preuzela kontrolu na Krimu i podržala proruske separatiste u istočnoj Ukrajini, u sukobu koji je odneo više od 14.000 života i koji traje i do danas.

Za mnoge mlade Ukrajince rođene oko pada Sovjetskog Saveza ili odmah nakon toga, koraci Rusije da spreči pridruživanje zemlje institucijama poput NATO-a predstavljaju direktan napad na nezavisnost države u kojoj su odrasli. Iako se život za mnoge u Ukrajini nastavlja po starom, živeti na ivici invazije nije lako. Razgovarali smo sa mladim Ukrajincima o tome kako izgleda život u zemlji koja je možda na ivici rata.

Jana Borodina, 25, instruktorka joge, Kijev

„Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu 2014, i od tada je naša zemlja destabilizovana. [Hiljade] Ukrajinaca je već poginulo u ratu, a broj stalno raste.

„U poslednje vreme ima još više negativnih [i] uznemirujućih informacija. Vesti nisu pozitivne i inspirativne, tako da je sada planiranje bilo čega gotovo nemoguće.

„Znam da mnogi ljudi pokušavaju da dobiju državljanstvo drugih zemalja ili kupe karte da bi otišli iz Ukrajine. Ali većina će ostati ovde, a oni koji ostanu su spremni da zaštite svoju zemlju i porodice jer je to sve što imaju.

„Sada sam promenila rutinu tako da pažljivo pratim vesti o sukobu i detaljnije proveravam izvore informacija. Takođe, spremila sam opremu i zalihe da ponesem sa sobom u slučaju napada na Kijev, ali ne želim da verujem da će se napad dogoditi.

„Ako Rusija vidi Ukrajince kao braću, zašto mi je tako teško da dođem do Krima i vidim majku, kao i mnogim mojim prijateljima? Najviše se plašim da će Krim postati Rusija. Krim je Ukrajina, moje detinjstvo je u Krimu. Samo Rusi imaju mogućnost da razgovaraju direktno sa svojom vladom i zahtevaju da prestane sa invazijom drugih zemalja, šireći pseudo-istorijsku propagandu poput [negiranja] da je Ukrajina nezavisna država. Rusija mora da prestane da se pretvara da je blagoslovena pomoćnica i zaštitnica.

„Budućnost neće biti laka za Ukrajinu. Naš zadatak je da ne izgubimo položaj nezavisne države, moramo govoriti o svojim pravima i širiti istinu. U Ukrajini smemo da govorimo o svojoj vladi i problemima, pa treba da iskoristimo ovo dragoceno pravo koje ne postoji, na primer, u Rusiji ili Belorusiji. Ako ćutiš, to je isto kao da se slažeš sa zločinom i postaješ deo njega.”

Julia Romanets, 28, lični stilista i radnica u IT podršci, Luck

„Za mene pritisak iz Rusije nije ništa novo. Rat na istoku Ukrajine traje već 8 godina. Ali u poslednje vreme čitam o novim pretnjama i trupama koje su poslali na granice. Tenzije rastu, ali ja ipak ne paničim i želim da verujem da neće izbiti rat punih razmera. Nisam se još nikako pripremila, ali možda bi trebalo. Ne znam.

„Ja sam pozitivna osoba i verujem u srećan kraj. Ukrajinci su ljudi velikog srca i snažnog duha. Osetila sam tu energiju tokom revolucije 2014. Želim da Krim ponovo bude ukrajinski i da prestanu sva vojna dejstva na našoj teritoriji. Ali situacija je toliko nestabilna da je nemoguće predvideti bilo šta.

„Ruske vlasti ne mogu da prihvate da smo nezavisna država. Stalno se mešaju u našu međunarodnu i unutrašnju politiku. Žele da ponovo uspostave Sovjetski Savez, što je, po mom mišljenju, strašno.“

„Mislim da je sloboda jedna od najvažnijih vrednosti koja pripada ljudima. Ne želim da je izgubim. Ne želim da osetim uticaj zemlje u kojoj se ljudska prava i slobode ne poštuju.”

Ivan Vasiljev, 30, radi u marketingu, Kijev

„Kada sam prvi put čuo informaciju o 100.000 ruskih vojnika blizu naših granica, zabrinuo sam se, kao i svi ovde. Ali ne zaboravite, Ukrajina već neko vreme živi u ratu, još od okupacije Krima. Ukrajinska vojska je sada jača nego ikada, od kad ja pamtim. Ali ipak, teško je živeti mirno kada znate da postoji rizik od invazije.

„Znate, mi smo na rubu oštrice. Niko ne zna kako će se situacija rešiti. Možda je neka politička partija šaha ili tako nešto. Ali ako nije, to je naravno zastrašujuće. Ko se ne plaši rata? Ali još uvek se nadam da rata neće biti.

„Razmišljao sam da se preselim u Evropu na nekoliko meseci, da vidim šta će se desiti. Neki izvori su nam rekli da će invazija biti 20. februara. Ali ko vam javlja datum invazije, ako ćete okupirati suseda? Trudim se da ne paničim. Ima mnogo dezinformacija na društvenim mrežama, u vestima itd. Kao što sam rekao, pokušavam da održim neki mir u glavi.

„Ne razumem kako Rusija može da se ponaša ovako u 21. veku. Ako ste velika moćna država, bilo bi bolje da izgradite snažnu ekonomiju, zaštitite ljudska prava, obratite pažnju na klimatske promene, LGBTK+ prava i druge civilizacijske stvari, ali jok. Putinova Rusija želi da osnuje drugi Sovjetski Savez.

„Nadam se da ću, kada budem džangrizavi starac, gunđati o golubovima, a ne o korupciji, sudovima, policiji ili nečemu drugom.“

Vlad Makhovik, 26, šanker i plesač, Kyiv

„Osećam se grozno zbog [političke situacije]. Osećam se kao da sav ovaj rat nema poentu i deluje mi neverovatno da se u 21. veku vodi fizički rat. Toliko je ludo da ljudi moraju da izgube život zbog političke igre.“

„Ukrajina se od 2014. bori sa štrajkovima i intenzivnim političkim odnosima sa Rusijom. Video sam kako je Kijev tada izgledao i bilo je grozno. I dalje čitamo mnogo članaka svakog dana i gledamo vesti o svemu što se dogodilo i nema predaha. Nema lude panike po ulicama, ali svi razmišljaju o tome šta treba da rade.

„Ljudi su već umorni i ne možemo ništa da uradimo povodom toga. Izgleda da nas čeka [nadolazeća] apokalipsa, ali još uvek moramo da idemo na posao! Naravno, u najgorem slučaju, vodim porodicu u drugi okrug kao izbeglica ako je moguće, jer ne želim da bilo ko u mojoj porodici ima ratno iskustvo.

„Mislim da se Rusija ponaša agresivno i glupo. Zaista ne razumem nasilje i kako ono može rešiti probleme. Naravno, ako neko izvrši invaziju i pokuša da napadne tvoj dom, moraš da ga zaštititiš, i razumem kako će biti kada Rusija počne da napada. Ali ja zaista ne želim da se to desi i nadam se da je sve što se dešava samo informacioni rat i da ćemo 2022. moći da se izborimo bez prolivanja ljudske krvi. Moj najveći strah je da će početi Treći svetski rat i da će neke od zemalja lidera upotrebiti atomske bombe.

„Iako volim Ukrajinu i ona je moj dom – ovde je sve teže živeti i sada sebe ne doživljavam kao budućeg stanovnika svoje domovine.“

Dmitrij Koloah, muzički producent i producent zvuka, 34, Kijev

“Ne osećam se baš dobro. Ali situacija je takva da, mi ljudi u Kijevu i Ukrajini volimo da živimo sa tim nekim osećanjem kada se nečega plašiš. Znaš, plašiš se nečega baš velikog, zaista ogromnog, što baš ne možeš da kontrolišeš. Toliko je veliko da ti kao ljudsko biće tu ne možeš ništa da uradiš.

„Znate, imali smo rat u Kijevu i imamo ovu pandemiju, tako da smo nekada živeli sa takvim osećajem. Ali sada je situacija malo ozbiljnija [iako] ne misle svi tako, jer nije prvi put [da Rusija preti invazijom].

„U Kijevu i dalje imamo velike žurke. barovi su i dalje pretrpani. Nema veze što u Ukrajini ima 5.000 slučajeva kovida – to je za nas sada rekordan broj. Ljudi žive svoj život, ali trenutno odeš u bar ne da bi blejao sa prijateljima već da bi razgovarao o svim sranjima koja se dešavaju. Dakle, za svakim stolom, u svakim baru, ljudi pričaju o [situaciji], sa drugima razgovaraju o tome šta će da urade. To je kao glavna tema."