Stres je sranje. OK, u malim dozama nije loš – pomaže nam da se izborimo sa obavezama – ali kad vas posao zatrpa do te mere da ne stižete ni mami da se javite (javite se mami!), sasvim je moguće.
Ipak, ne vredi gubiti živce oko stresa. Evo šta stručnjaci preporučuju.
Videos by VICE
PSIHOTERAPEUT
Kao što zna svako kome se desilo da jednog dana živi sasvim normalno a drugog se sklupča na kauču i samo gleda TV, stres se sa vremenom akumulira. „Obično ga prati stanje psihofizičke iscrpljenosti i osećaj da nam ništa ne polazi za rukom”, kaže za VICE psihoterapeut Bred Meklin.
„Kad nema dovoljno stresa, nismo motivisani. Kad ga ima previše, dešava se da izgorimo. I jedno i drugo negativno utiče na naše telesno i duševno zdravlje.”
Kako održati ravnotežu? Potrebno je shvatiti kako stres deluje.
Stres sam po sebi i nije toliko loš. U pitanju je prirodni motivacioni mehanizam koji nas pokreće impulsom borbe ili bega. „Pomaže nam da se koncentrišemo, da brzo mislimo i još brže obrađujemo podatke”, kaže Meklin.
Pre nego što stres odvede čoveka u depresiju, glavobolje, loš san, i ostale divne stvari, treba ga se rešiti na sledeće načine.
„Generalno, svako bi trebalo da ima plan za borbu protiv stresa. Redovne vežbe, meditacija, kontakt sa prirodom, kreativnost, zdravo društveno okruženje, zdrava ishrana, i pre svega kvalitetan san, sve je to izuzetno važno.”
STRUČNJAK ZA VELNES
U doba informacija, granicu između posla i života nije lako odrediti. Kora Žeru je joga instruktorka i lajf kouč koja je i sama imala problema sa stresom – previše je uživala u svom poslu i nije htela da se odmara. „Dozvolila sam da me obuzme”, seća se Žeru. „Došla sam do te tačke da me je preko vikenda hvatala nervoza jer nisam bila na poslu.”
Ona preporučuje održavanje prijateljstava i hobija nevezanih za posao, i planiranje redovnih perioda za odmor. „Pokušajte da se sasvim odvojite od posla bar jednog dana u nedelji, da ne biste svakog ponedeljka imali osećaj da se stvari nikad ne menjaju.”
„Ne zaboravite, odmor nas čini produktivnijim.”
Otkačiti se sa mreže – makar na samo 20 minuta – je brzo rešenje. „Nije neophodna meditacija, samo izađeš u prirodu, prošetaš, udaljiš se od tehnologije. To čoveku pomaže da se osveži i pročisti, da napuni baterije.”
Žeru takođe preporučuje vežbu za postizanje koncentracije: promenite ritam disanja. Pritisnite desnu nozdrvu palcem i dišite samo na levu. „To smiruje nervni sistem. Nije potrebna stručna pomoć, samo promeni ritam disanja i izmenićeš rad nervnog sistema.”
SAVETNIK ZA RAZVOJ KARIJERE
Džon Takori pomaže kod profesionalnog razvoja već dvadeset godina, i smatra da se stres najbolje izbegava pravim izborom zanimanja.
Kod ljudi koji rade ono što vole a ne ono što im deluje dobro na papiru stres se sporije akumulira. „Često nailazim na vrlo ekspresivne ljude koji se bave naukom, dođu kod mene jer su nečim nezadovoljni. Obično kažu da su oduvek imali osećaj da bi trebalo da se bave nečim drugim, iako su imali razloge zbog kojih su se opredelili za nešto drugo.”
Ako razmišljate o promeni posla ali vas plaši pomisao na budućnost, Takori kaže da ne treba brinuti. „Danas tehnologija sve poslove menja. Ne treba planirati na po pedeset godina, razvijajte karijeru najviše po osam, deset godina unapred.”
Posao je tu bitan deo, ali ne treba zaboraviti da nas i drugi faktori često dovode do ivice nervnog sloma. Veze, porodica, i sve ostalo što se dešava u ljudskom životu mogu da nas preplave.
„Milenijalsi moraju da budu svestrani, da se snalaze u raznim životnim situacijama.”
Za početak, popričajte sa objektivnom osobom koja će vam pomoći da identifikujete sve izvore stresa.
MULTI-TASKER
Brodi Lankaster radi kao pisac, urednica, i ponekad di džej. Često po raznim panelima priča o svojim zanimanjima.
„Etsy citat koji kaže da svako od nas raspolaže istim brojem sati kao i Bjonsi, ali od kako sam počela da se njim motivišem, osećala sam se iscrpljeno.”
Tu se dolazi do instinkta samoodržanja. Na ivici ste sloma ako počnete da prihvatate dodatne obaveze iako znate da to ne želite. „Kad odbiješ posao, to ne znači da tu priliku nikad više nećeš imati. Neće te staviti na spisak. Budi dobra prema kolegama pa će oni poželeti da opet sarađuju sa tobom.”
Od ključnog je značaja odvojiti vreme samo za sebe, posebno ako posao zahteva društvenu aktivnost. Baterije se moraju napuniti. „Otkrijte u sebi ono što vas čini ljudskim bićem – bilo to plivanje, hrana, ili gledanje televizije – i odvojite vreme samo za tu aktivnost.”
Još na VICE.com:
Svi treba da menjamo poslove što češće
Čega se mladi u Srbiji najviše plaše
Prežderavao sam se zbog stresa