Ovaj tekst je orignalno objavljen na VICE Canada.
Ah, sreća. To je jedna od onih egzistencijalnih misterija, pored smrti, sopstva, i toga kako smo dopustili da Kardašijanovi postanu slavni. To je nešto što često glumimo na društvenim mrežama, ili pred članovima šire porodice, ili drugovima iz srednje škole koje viđamo jednom godišnje. A zbog te nesigurnosti oko količine naše sreće, kolosalno klišeizirana industrija TED razgovora zarađuje ogromne pare govoreći nam kako da ovladamo svojom srećom.
Videos by VICE
Pre par meseci – takođe nasevši na ovu industriju – u avionu sam čitala Nacrt za sreću Pola Dolana, kada me je čovek koji je sedeo pored mene pitao o čemu ta knjiga govori. Kao što naziv i sugeriše, u pitanju je studija o tome kako i zašto osećamo sreću. Kada sam mu to objasnila, začuđeno me je pogledao. „Mislim da je samo na tebi da to odlučiš, zat ne“?
Bio je u pravu. Da ne pominjem to što sam se osećala kao prokleta budala što sam uopšte čitala tu knjigu na javnom mestu. Ali posle našeg razgovora koji je usledio, shvatila sam da ako ovaj ćale koji izgleda neverovatno obično može da prokljuvi misteriju sreće jednim jednostavnim pitanjem, onda bi svako mogao svima nama da pomogne da to razjasnimo.
Avaj, tu na scenu stupa Četrulet. Iako je ova arhaična platforma za video-čet doživela svoj *veoma* kratki vrhunac 2010, ljudi ga iz nekog razloga još uvek koriste. Na ovom sajtu verovatno nema mnogo ljubitelja romana Jedi, moli, voli, ali nošena instinktom da je ekonomija sreće prepuna sranja, pomislila sam da bih mogla da se obratim nasumičnim golim neznancima na internetu da mi pomognu da istinski shvatim smisao sreće.
S toga sam na jedan dan sela ispred Četruleta, nadajući se najboljem.
Isprva mi je bilo neprijatno. Preskakajući mnoge kite (i dalje treaj sa kitama, Četruletu, nemoj nikada da se promeniš), zastajala sam svaki put kada bi neko pokazao makar i tračak interesovanja da zaista razgovara sa mnom. Razgovori su obično počinjali baražom pitanja sa njihove strane, ili (i često kombinovano sa) seksualnim zahtevima.
Kako da usmerim razgovor na Četruletu ka ičemu smislenom? Bila sam u prednosti, jer sam verovatno bila jedna od svega 10 žena koje su tokom protekle godine posetile Četrulet, ali bilo mi je potrebno da se momci zadrže tu.
„Dakle, danas pitam ljude o smislu sreće“, rekla bih.
Oni bi me često preskočili pre nego što bih se udubila u razgovor, naročito one ukupno četiri žene koje sam videla. Ali mnogi su me iskreno iznenadili željom da mi udovolje.
Posle nekih pola dana na mreži, o sreći sam naučila više nego što sam ikada mislila da je moguće, i to od neznanaca sa svih strana sveta.
Evo mojih otkrića.
Do sreće se često dođe ostvarivanjem svojih ciljeva
U veoma ranoj fazi sam uspela da obavim opsežan razgovor sa jednim golim čovekom. Bio je student iz Britanije i pun entuzijazma za razgovor, a objasnio mi je da jednostavno voli da kulira go, zato što mu je tako udobnije.
Pitala sam ga da li je srećan.
„Na skali od 1 do 10, verovatno 8,5.“
„Zašto ne 10“, pitala sam ga.
„Trenutno još uvek studiram, a kada završim, konačno ću ostvariti svoj cilj. Kada se skrasim i postanem nezavisan i slobodniji u finansijskom pogledu, onda ću verovatno biti bliži desetki.“
Tinejdžer na Sešelima koji je pravio pauzu od godinu dana u školovanju je imao slično viđenje.
„Sreća je znati šta želiš. Moj cilj je da se vratim na ovo ostrvo, kupim kuću i svakog dana gledam zalazak sunca“. Doduše, kako će to da ostvari, „nema jebenog pojma“.
Novac život čini lakšim, ali ne i srećnijim
Pomislili biste da je novac očigledan odgovor, ali pojavljivao se mnogo ređe nego što sam očekivala. Jedan od posebno zanimljivih razgovora sam vodila sa nekim Majklom sa Džersija. Ako nikada niste čuli za Džersi, to je ostrvce u Lamanšu, koje je u suštini samo poreski raj za bogate belce. Izgleda da na svaki kvadratni kilometar ostrva dolazi 5 milijardi privatnog imetka. Tako da su u pitanju stvarno bogati belci.
Majkl mi je rekao da zarađuje 500 hiljada dolara godišnje, pa shvatite to kako hoćete. Četrulet koristi iz dosade, i ne privlače ga drugi belci. Šokirana time što se neko i dalje služi Četruletom u svoje slobodno vreme, pitala sam ga da li je srećan, a on mi je odgovorio, „Ne posebno“.
„Pre bih radio nešto drugo“, kaže on. „Radim ono što sam želeo da radim od svoje osamnaeste godine, a to je da mnogo zarađujem i idem na baš dugačke odmore, tako da lepo živim, ali da li sam zaista srećan? Radije bih bio vodič na safariju ili traper. Jebeno volim životinje“.
A to je bilo baš tužno, stvarno. Bez obzira da li je ovaj čovek zaista bogat kao što kaže, iz onoga što je opisao, njegov život deluje kao jedan luksuzni zatvor. Normalno, rekla sam mu da treba da se odseli i postane vodič na safariju, ali to je njemu bilo nezamislivo – nije mogao da ostavi svoj posao na Džersiju. Koliko god da bih volela da sam bogata kao oni sa Džersija, činjenica je da višak novca može još više da optereti nego njegov nedostatak, i zbog toga sam pomislila da u onoj staroj izreci da novac ne može da kupi sreću ima nešto istine.
Sreća je situaciona
Ne dugo posle Majkla, naišla sam na dva muškarca koji su pušili u kolima u Jordanu. Posle par šala i malo ćaskanja, pitala sam ih šta je sreća.
„Kao prvo, ne smeš da budeš u Jordanu da bi osetila sreću“, rekao je. „Mi smo ovde u paklu“. Tražio je da pogađam koliko njegov prijatelj koji sedi pored njega ima godina. Nagađala sam da ima 33.
„Ima 25“, obojica su se nasmejala. „To je ono što se događa. Ako dolaziš iz Jordana, brzo stariš“.
„Zašto je to tako“?
Rekao je da je Jordan skup. Rekao je da ne mogu da razmišljaju o preseljenju, zato što je to još skuplje. A ne veruje da bi dobili bilo koju vizu.
„Jesi li čula vest da je Tramp zabranio izdavanje viza za nove imigrante“, pitao je. „Oko 700 hiljada ljudi će biti poslato kući zbog Trampa. Svi“.
Onda je rekao da prijatelj koji sedi pored njega (a koji slabo govori engleski) ima mnogo rođaka u US, i da je jedan od njegovih rođaka morao da se oženi sestrom od strica da bi mogao da ostane tamo.
„Život je veoma težak ovde“, rekao je, povukao još jedan dim, i promenio temu.
Smejali smo se zbog apsurdno velike količine golih muškaraca koje sam videla na Četruletu, a kada sam ga pitala da li mnogo ljudi u Jordanu koristi ovaj sajt, on mi je rekao, „Zapravo ne. Svi su prešli na nove aplikacije“. Onda je počeo da okreće kameru da mi pokaže njihovu baštu, ali veza se prekinula.
Nisam imala predstavu zašto su ljudi toliko otvoreni prema meni. Ali isponova i isponova, odgovarali su na moja pitanja.
Veze su sjajne, ali život zbog njih takođe može da bude i bezveze (ma nemoj?)
Ovo se podrazumeva, bez obzira odakle si. Većina ljudi sa kojima sam razgovarala su svoju sreću pripisivali svojim devojkama, prijateljima i porodicama.
Ali kada sam naletela na jednog Meksikanca, on je oklevao da govori o ovoj temi, i dokazao mi je suprotno.
„Ovo možda nije najbolji trenutak u životu za mene. Imam nekih problema“, rekao mi je, kada sam ga pitala o sreći.
„Problemi“?
„Sa mojom porodicom. Ovo su teška vremena za mene“.
„Imaš li prijatelja sa kojima možeš da razgovaraš“?
„Da, ali oni su stalno zauzeti. Trenutno se nalazim u kući svog oca. Imao sam problema s devojkom i… ne znam. Teško je, ne mogu da objasnim“.
Želela sam da ga pritisnem da mi kaže još, ali sam se suzdržala. Bol u njegovom glasu je ukazivao na očiglednu činjenicu da većina ljudi koristi Četrulet da bi skrenula misli sa manje prijatnog stvarnog sveta.
Hiljadama kilometara odatle, čovek u mračnoj spavaćoj sobi u Francuskoj je na moje pitanje odreagovao sa istim oklevanjem.
Na kraju je na parčetu papira napisao: potrebna mi je sreća.
„Nisi srećan“, pitala sam ga, a on je rukom napravio talas na ekranu.
Bilo je i drugih, koji su sreću objašnjavali na jednostavnije načine; salsa, sviranje klavira, seks, mjuzikl Brilijantin. Jedan čovek mi je ispričao čitavu priču o tome kako je zaprosio svoju verenicu.
I ispostavilo se da su ljudi na Četruletu sposobni da izgovaraju neke legitimno realne stvari, koje nemaju veze sa seksom.
„Mislim da je deo puta svih nas da pravimo greške. Veća je verovatnoća da će ti život biti srećan ako prođeš kroz neka iskušenja i potrese“, rekao je Majkl sa Džersija. Svim srcem se slažem s njim.
„Mislim, ja nikada nisam imao probleme“, nastavio je. „Ali to je verovatno istina“.
Vreme provedeno na Četruletu me je naučilo da ako se dovoljno trudiš, možeš da nađeš dijamant u najgorem blatu. Baš kao što sam se i nadala, gomila nasumičnih ljudi na internetu je bila u stanju da mi pruži nepatvoreni uvid u realnost sreće – ili u češćem slučaju, nesreće.
Bilo da je u pitanju kuća pored okeana, ili bombonjera, ili dva seksualna partnera u isto vreme (prema Ijanu iz Francuske), dokle god imaš nešto zbog čega si zadovoljan svojim životom, to je možda sve što ti je potrebno da budeš srećan… barem na trenutak.
Što se mene tiče, spoznaja da više neću morati da gledam muškarce kako masturbiraju kao na košmarnoj pokretnoj traci me čini zadovoljnom, i s toga sam definitivno srećna.
Još na VICE.com:
Pokušala sam da iskusim sve moguće vrste orgazama
