Pozirala sam među ruševinama drevnih Maja na poluostrvu Jukatan, baškarila se na belom pesku plaža u Kvinslendu i balansirala u praskozorje na stenama kristalno čistog Irskog jezera. Izvijala sam se na pramcu nasukanog broda u Kaliforniji kao da sam statua na brodskom kljunu i pozirala naga na konju u pustinjama savezne države Juta. Ovo su samo neki primeri neverovatnih mesta na koja me je u poslednje dve i po godine odveo moj posao. Sa 24 godine, imala sam privilegiju da posetim 32 zemlje na pet kontinenata — što nikad ne bih uspela da postignem bez poziranja za umetničke fotografije kao model slobodnjak.
Foto: Dan Van Winkle
Videos by VICE
Za mene je sve počelo još 2011, kad sam imala 18 godina i živela nadomak Toronta. Jedna od mojih prijateljica radila je foto-sesije “trade for print” (TFP), gde ne dolazi do razmene novca, za fotografe koji rade isključivo iz hobija. Postojala je jedna konkretna fotografija među svim tim i odmah sam se u nju zaljubila. Fotografije su bile golišave s ukusom, snimljene uz pomoć prirodnog svetla i u crno-beloj tehnici. Posao modela izgledao mi je kao nešto što bi bilo zabavno raditi vikendom, tako da sam otvorila nalog na stranici Model Mayhem i ugovorila nekoliko TFP sesija u svom kraju.
Prvih nekoliko desetina mojih fotografija bilo je snimljeno u odeći. I pravo da vam kažem, bile su prilično krute. Nisam bila nimalo prirodna, a nisam uspevala da provalim ni kako da poziram ili dočaram emociju. Uprkos tome, rezultati su mi se dopali. Stvarno su mi pomogli da poradim na svom samopouzdanju. Kad se danas osvrnem na taj period, od većine slika me je sramota, ali sa 18 godina sam mislila da su sjajne.
Foto: Adrian Holmes
Posle nekog vremena, fotograf sa kojim sam već sarađivala pozvao me je da uradimo foto-sesiju obnaženih umetničkih fotografija na setu koji je sam izgradio. Imao je u svom studiju ogromnu drvenu kutiju ispunjenu rasvetom. Želeo je da poziram u toj kutiji za slike pune senki. Obnaženost mi nikad istinski nije predstavljala problem, a njegova ideja mi se dopala, tako da sam odlučila da se odazovem na poziv. Iznenadila sam se kad sam shvatila da sam opuštenija dok poziram gola nego što sam bila dok nosim odeću na sebi. Počela sam da zakazujem obnaženo fotografisanje vikendima posle svih obaveza koje sam imala na fakultetu. To je brzo postao moj jedini izvor prihoda. Kad sam diplomirala sociologiju, većinu vremena provodila sam radeći kao model dok sam redovno slala prijave za radna mesta u svojoj stručnoj oblasti.
Foto: Alex Images
Na svoju prvu “modelsku turneju” od dve i po nedelje otišla sam tokom leta 2015. godine. Na turneji sam proputovala čitavu zapadnu Kanadu i ona mi je pružila prvi uvid u to kako izgleda raditi kao model puno radno vreme. Dopalo mi se iskustvo rada sa različitim grupama fotografa u toliko kratkom vremenskom periodu. Njihova kreativnost me je inspirisala.
Tokom te turneje prvi put sam počela ozbiljno da razmišljam o tome da sve vreme radim kao model. Rezonovala sam da ako ne budem uspela, uvek ću imati diplomu na koju mogu da se pozovem, tako da sam odlučila da okušam sreću.
Nije mi trebalo mnogo da shvatim da, da bih mogla dobro da zaradim, moram da putujem što je češće moguće. Kad ostanete na samo jednom mestu, vaša baza klijenata je ograničena i imate manje prilika za slikanje. Ali ako putujete u više gradova zaredom u kratkom vremenskom roku, potražnja je veća i onda možete da radite po ceo dan svaki dan tokom čitavog vašeg putovanja. Ovih dana provodim najmanje pola godine na putu. Moja tarifa se pouzdano kreće oko 125 dolara po satu i 800 dolara po danu, što mi daje finansijsku slobodu da godišnje izdvojim dodatna dva meseca na privatna putovanja (uz sav svoj poslovni raspored). Sasvim novi foto model, s druge strane, obično može da očekuje da zaradi 50 dolara na sat ili 300 dolara na dan, dok najtraženiji modeli mogu da zarade više od 150 dolara na sat ili 1.000 dolara na dan.
Foto: Andrew Balfour
Većina ljudi pretpostavlja da je foto turneja “glamurozna”, ali najveći deo vremena to nije baš tako. Jedna od najvećih zabluda jeste da na sva ta neverovatna mesta stižem klijentovim privatnim avionom — ali to se zapravo dešava veoma retko. Pošto nemam agenciju, obično sama donosim odluke gde bih volela da radim. Kao i mnogi drugi modeli u ovom poslu, troškove putovanja plaćam iz svog džepa. Potom obaveštavam fotografe da ću boraviti u njihovom kraju objavljujući to na različitim platformama društvenih mreža ili šaljući im privatne poruke. Tako uspevam da ispunim svoj dnevni raspored i ostvarim zaradu.
Foto: Foto Kammer
Što se tiče klijenata, moji su prilično raznoliki, ali obično spadaju u jednu od četiri kategorije. Ubedljivo najčešći od svih su oni koji se fotografijom bave iz hobija. Foto Kammer je, na primer, inženjer softvera. Prvi put smo radili zajedno u Kanadi, ali smo oboje emigrirali u Kaliforniju, tako da smo tamo ostvarili najveći deo naše saradnje. Sve naše sesije bile su umetnička golotinja i gotovo su uvek snimane u prelepim pejzažima na otvorenom. Generalno gledano, većina fotografa koji rade iz hobija a sa kojima sam sarađivala ne trudi se da objavi svoje fotografije, pošto uglavnom snima iz ličnog zadovoljstva.
Foto: Foto Kammer
Druga grupa ljudi koji me obično angažuju su profesionalci s punim radnim vremenom koji za život zarađuju u nekom drugom žanru fotografije. Kad sam upoznala fotografa iz Toronta Adrijana Holmsa, njegovi prihodi najviše su stizali od slikanja događaja, enterijera i korporativnih/ličnih portreta. Radili smo zajedno nekoliko puta na njegovim ličnim projektima, a gotovo svi su podrazumevali gole umetničke fotografije na jedinstvenim lokacijama na zatvorenom, kao što su, na primer, grandiozna vila, napušteni bunker ili stara istorijska kuća. Neki od naših zajedničkih radova izloženi su u umetničkoj galeriji u Torontu.
Foto: Adrian Holmes
Nekoliko puta godišnje dobijam priliku da radim i sa profesionalnim umetničkim fotografima kao što je Stiv Ričard. Stiv me je angažovao kao modela za jednu od njegovih dvodnevnih radionica u Hamiltonu, u Ontariju. Na toj radionici on je predavao fotografiju i tehnike osvetljavanja u studiju učesnicima željnim novih znanja. To je najčešći scenario kako dobijem priliku da radim sa profesionalnim umetničkim fotografima, mada me ponekad angažuju i za dugoročne projekte na kojima u tom trenutku rade.
Povremeno radim i sa tradicionalnijim tipovima umetnika, kao što su slikari ili ilustratori. U martu ove godine imala sam to zadovoljstvo da radim sa Serđom Lopezom u njegovom studiju u Santa Rozi za seriju fotografija za pripremnu građu. Potom je te slike iskoristio da ih pretvori u nova nadrealistička ulja na platnu, koja su nedavno izložena u Rehs savremenim galerijama u Njujorku.
Zaljubljivanje, 2017. Ulje na lanenom slikarskom platnu: Sergio Lopez
Iako su većina mojih klijenata dobri ljudi, ponekad se zadesi i neka trula jabuka. Uvek preporučujem da unapred proveravate preporuke fotografa, ali moram da priznam da kad radim ovoliko — trenutno otprilike 250 fotografskih sesija godišnje — prosto nemam uvek vremena da detaljno istražim svaku osobu sa kojom sarađujem. Stoga su mi najvažniji alati koje imam na raspolaganju za očuvanje sopstvene bezbednosti moja intuicija i zdrav razum. Ljudi koji mi previše udeljuju komplimente na mojim atributima, šalju mi poruke “samo da bi četovali” u neprimereno doba dana, traže “dodatne usluge” ili koji izgledaju kao da koriste lažni portfolio, uvek kod mene aktiviraju zvono za uzbunu. Naprosto izbegavam da radim s takvim ljudima, a sigurna sam da me je to poštedelo mnogih negativnih susreta.
Iako se trudim da rasuđujem najbolje što umem, ponekad se ipak zateknem u neprijatnoj situaciji. Do sada su me već pljesnuli po stražnjici, naslađivački odmeravali od glave do pete, a neki fotografi su pokušali svesno krišom da uslikaju više nego što smo se prethodno dogovorili. Jednom prilikom u Los Anđelesu, jedan fotograf je želeo da potpišem izjavu u kojoj se kaže da me nije naterao ni na šta protiv moje volje pre nego što je fotografska sesija uopšte počela. Kad sam to odbila, rekao mi je da je bivši vojnik i da, ako želi da me povredi, može lako da blokira sve izlaze iz prostorije. Na sreću, samo je blefirao. U poređenju sa mnogim drugim modelima, moja iskustva bila su prilično blaga. Uprkos rizicima koje sa sobom nosi, ja volim svoj posao i ne bih ga menjala ni za jedan drugi na svetu.
Foto: Foto Kammer
Nažalost, savršeno sam svesna da moja karijera u ovom poslu ima ograničeni rok trajanja. Iako posao modela slobodnjaka podrazumeva širi dijapazon tipova izgleda i tela od posla agencijskog modela, generalno je uvek važno da delujete mladoliko. Iz tog razloga, shvatila sam da je razborito izraditi plan za povlačenje. Donedavno sam mislila da ću se vratiti socijalnom radu, ali sam se suviše navikla na slobodu koju uživate kad radite samo za sebe. Na sreću, roditelji su me naučili da odgovorno rukujem novcem, tako da se trenutno nalazim veoma blizu svog prvog investicionog ulaganja. Moj plan je da kupim još dve ili tri nekretnine i da zarađujem od iznajmljivanja tih prostora do trenutka kad se budem potpuno povukla iz ovog posla. U međuvremenu, planiram da izvučem maksimum iz godina koje su mi preostale stvarajući najbolju umetnost koju mogu u što više kutaka sveta.
Posetite Sienu Hejz na njenoj internet stranici, Instagramu, Patreonu, i na Model Mayhem.
Još na VICE:
Pitala sam sve moje momke šta rade sa mojim golim slikama
Više
od VICE
-
Screenshots: Bethesda Softworks, Raw Fury -
Screenshot: Shaun Cichacki -
Screenshot: Electronic Arts -
Screenshot: Bethesda
