Džejson Statam je za batice ono što je Leonardo Dikaprio bio za frizure u devedesetim: inspiracija, spasitelj, neko ko se nenajavljen ušunjao u pop kulturu u pravom trenutku, kao da je hteo da kaže: „Ja sam ono što vam je sve vreme bilo potrebno, ali to niste shvatali.”
Poznat uglavnom po svojim ulogama u ultra-nasilnim „trep, trep, hej, hej” akcionim trilerima kao što su Sneč, Dve čađave dvocevke, Italijanski posao i u gomilama filmova koji su isti kao Italijanski posao, ali nisu Italijanski posao, Džejson Statam je verovatno najvoljeniji britanski grubijan. Da, izgleda da ćelavi još od rođenja, ali da li ga to sprečava da bude stvarno, stvarno dobar u zabavljanju sa manekenkama? Apsolutno ne. On sam izvodi sve svoje vratolomije, vrat mu je debeo kao tri spojene gume za kola, i neprekidno izgleda kao da ga samo dve sekunde dele od toga da ti smrska glavu o pločnik zbog toga što si pojeo njegov snikers iz frižidera.
Videos by VICE
U prošlosti je sebe opisivao kao „proleterskog Džejmsa Bonda – Bonda koji pije Hajneken, a ne Dom Perinjon“. U suštini, Džejson Statam ne igra likove, on likove savija dok jednostavno ne postanu Džejson Statam. Biblija za batice verovatno na zidovima svoje kancelarije drži uramljene slike njegovih naslovnih stranica. On je arhetip britanske muževnosti zbog koga su muškarci širom nacije emotivno rastrzani između toga što žele da budu kao on, i toga što žele im on bude ćale.
Zbog čega je, po mom mišljenju, još neverovatnije to što se kalio kao nauljeni goli go-go plesač u muzičkim spotovima iz devedesetih.
DOKAZ A: COMIN’ ON, THE SHAMEN, 1993.
Mislim da mi kod ovog spota nije omiljeno to što Džejson Statam na sebi ima samo par gaćica koje su pozajmljene iz garderobe porno verzije Džordža iz džungle; ni to što izgleda da je potpuno depiliran i premazan uljem, kao mačka bez dlake koju si oprao u lavabou; pa čak ni to što je neko morao da nabavi otprilike 5 flašica ulja za bebe da bi izgledao tako kako izgleda. Ne, zapravo, omiljeno mi je to koliko je Džejson Statam DOBAR u tome što pretpostavljam da je bio nekoreografisani, „samo navali, druže”, klupski ples.
Neću vam tačno reći kada se pojavljuje, jer mislim da je nagrada mnogo veća kada se iznenadiš. Izlišno je reći: morate da budete spremni. Nikada nećete biti spremni. Ima ljudi koji u ovom trenutku leže u bolnicama zbog toga što su drastično precenili svoju spremnost. Hajde da ovde napravimo pauzu, dok upijate ono što se događa, i nastavićemo posle ove objave:
U redu, pratite li me? Jeste li VIDELI kako trese? Kako se uvija? Seriju udaraca u vazduh, tako iskrenih, toliko prepunih emocija, da svaki od njih pojedinačno zaslužuje Oskara? Ovaj video je možda najgluplja stvar koja je ikada napravljena po konceptu tripa na esidu, što je već samo po sebi priznanje, ali Džejson Statam je svejedno profesionalac. Niko nikada ni na šta nije toliko žestoko navalio kao Džejson Statam na ovu koreografiju. Stvarno bi trebalo da osavremenimo onu staru izreku, i govorimo: „Ako želiš da nešto bude urađeno kako treba, zovi Džejsona Statama.”
DOKAZ B: RUN TO THE SUN, ERASURE, 1994
Nakon što sam prvi spot pogledala mnogo više puta nego što sam voljna da priznam, plašila sam se da me više ništa na sličan način neće šokirati, zadiviti ili uzbuditi. Ali to je bilo pre nego što sam saznala da se Džejson Statam pojavljuje i u video spotu Irejžra za „Run to the Sun”, u ulozi nekakvog futurističkog plesača u kavezu.
Gledajte kako Statam zuji po ekranu, kao Srebrni letač na žurci u skladištu u Pekamu. Evo momka iz radničke klase, odgojenog na uličnim pijacama i ručkovima u pabovima, koji se proslavio ulogama bokserskog promotera, robijaša u zatvoru sa maksimalnim merama bezbednosti, i „vrhunskog šofera”, između ostalih – u suštini, on je tip koji bi te patosirao kada mu pogledaš devojku. Evo momka koji se u potaji dopada tvom tati. Momka koji je toliko blesavo žestok da je zapravo odbio ulogu Čarlsa Bronsona. I evo ga kako pozira u kožnom šortsu koji se slaže sa njegovim čizmicama u stilu Supermena, i u isti mah izmišlja pućenje usana u kameru.
I šta smo naučili iz svega ovoga?
Pa, za početak možemo da dodamo stavku „Adonis haus muzike” u kulturnu biografiju Džejsona Statama, i da počnemo na njega da gledamo kao na nekakvu prefarbanu statuu Davida koja je trebalo da bude postavljena u “Hacijendi”. Takođe možemo da ga slavimo i zbog egzistencijalne krize koju će u retrospektivi izazvati u britanskom mačo svetu. Mislim, ovo je kao kada bi mladi Amerikanci otkrili da je Brus Vilis izveo ples na šipki u spotu Sindi Loper. Ovo je kao kada bi vaš stariji brat saznao da je Lijam Nison igrao u Šougrls.
Da, dok grči mišiće i trza se sa jednakim žarom, pada mi na pamet da postoji neka neizreciva lepota u ideji da je „Gospodin Transporter” Džejson Statam u tišini razvalio (krvava) vrata estetike žestokih momaka i pre nego što je uopšte izumeo estetiku žestokih momaka. Bond koji se naliva Hajnekenom, svakako, ali u isti mah i najbolji neotkriveni britanski muški striper svih vremena.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu