Pored strahova od armagedona izazvanog klimatskim promenama ili virusom koji ljude pretvara u zombije, najveći strah čovečanstva je od buduće tehnologije koja će stvoriti mašine sposobne da nam svima otmu poslove.
Automatizacija menja izgled našeg rada, od fabrika do kancelarija, i normalno je da se pitamo da li će kroz par decenija posao izgledati iole slično ovome kako izgleda danas.
Videos by VICE
Vlasnici male picerije Pazzi u Parizu ne mogu to da dočekaju pa su rešili da otkriju sami, angažujući kao svog pica-majstora mehaničku ruku koja izgleda kao da je pobegla sa montažne trake fabrike automobila
Postavljen iza prozirnog zida tako da ga svi vide, kuvar-robot može da napravi do tri pice odjednom. Koreografija je dobro uigrana – robot podiže kuglu testa i poravnava je crvenim cilindrom, prekriva sosom i prelivima i stavlja u pećnicu. Nakon nekoliko minuta, picu stavlja u kutiju, a zatim je provlači kroz otvor za kupce. Porudžbine se takođe mogu poslati digitalno putem samouslužnog terminala. Sve je automatizovano, ali pod stalnim nadzorom zaposlenih ljudi.
Veštine ovog robota ne prestaju samo u pravljenju pice – dok radi na testu, može da izvede i razrađene koreografije u ritmu muzike koja se čuje iz zvučnika restorana.
„Pokupili smo fore iz emisija o kuvanju i otišli par koraka dalje“, kaže Sebastijen Roverso, jedan od osnivača Pazzija, misleći na restorane poput američko-japanske franšize Benihana, gde kuvari kuvaju pred kupcima na spektakularan način. “Prilično smo transparentni – poenta je da bude zabavno gledati”, kaže Roverso.
Žulijet Lansoa, inženjerka IProject-a zadužena za softver mašine, objasnila je kako robot radi. „Unutar ruke nalazi se 120 pokretnih delova i 200 senzora“, kaže ona. „Ogromno je. Postoji praktično beskrajno mnogo kombinacija stvari koje mogu poći po zlu. I sa ovakvim modelom, kada jedna stvar ne funkcioniše, sve se pokvari”.
Pazzijev pica-masjtor nije jedini robot kreiran za ugostiteljsku industriju. 2018. godine, Miso Robotics – kompanija specijalizovana za ovu oblast – stvorio je Flippy, robota koji trenutno vrti 150 hamburgera na sat u franšizi brze hrane CaliBurger u Pasadeni u Kaliforniji. Ranije ove godine, prvi svetski robot za pravljenje paelje izazvao je pometnju u Španiji, a protivnici su kritikovali upotrebu robotike za pravljenje tradicionalnog jela.
Restorani bez kuhinjskih timova takođe su se pojavili u Guangžou u Kini i u Berlinu. Ali najistaknutiji primer dolazi iz restorana Spyce u Bostonu, gde, pod nadzorom kuvara sa Michelinovom zvezdicom Daniela Boluda, robot Spice pravi zdrave obroke od nule za pet minuta ili manje. Ovog robota su izmislila četiri gladna i obesparena studenta MIT-a, a u početku je bio zaposlen u univerzitetskoj kafeteriji i stvoren da pojednostavi zdravu ishranu za one koji ne znaju da kuvaju.
Ranije ove godine, naš kolega Andrea Strafile iz VICE Italija testirala je picu koju je napravio gospodin Go, prvi automatizovani automat za prodaju pizza u Rimu. Recimo samo da nije bio impresioniran.
Još jedan manje uspešan eksperiment sa robotima za pice izveden je preko američke proizvodne kompanije Zume, koja je još 2018. godine pokušala da preplavi SAD flotom automatizovanih kamiona za picu, ali se u međuvremenu eksperiment ugasio.
Tehnologija je možda deo našeg svakodnevnog života, ali često povezujemo mašine u restoranima sa nekvalitetnom hranom i motivima visokog profita. Ali Roverso tvrdi da se njegova pica razlikuje od prethodnih pokušaja jer koristi sveže sastojke, i kaže da je recept usavršen uz pomoć pica kuvara Tijerija Grafanjina. „Mogli smo da idemo mnogo brže da nismo pokušali da napravimo odlične pice“, objašnjava Roverso.
Ispitala sam svoje pretpostavke i naručila jednu krišku Margarite i jednu Kvatro stađone. Sve u svemu, rekla bih Pazzijeva pizza nije loša. Tanka, hrskava podloga pružala je dobar kontrast napuljskom trendu pice koji je Pariz zauzeo na blic – ali i podsetila me na teksturu smrznute pice pečene u mojoj kuhinjskoj pećnici.
„Nije nam nameravamo da zamenimo piceriju iz komšiluke“, kaže Roverso. „Želeli smo da budemo prvi u ovoj niši.” Iako će majstor za pice uvek pobediti u borbi za najboljoj picu, roboti će se verovatno sve više koristiti u lancima brze hrane poput Pazzija, jer čine pripremu hrane bržom i jeftinijom, dva kamena temeljca industrije hrane “za poneti”. Pazzijeva pizza je dobar primer te poslednje tačke – u jednoj od najskupljih oblasti francuske prestonice, ovde može da se jede po veoma konkurentnoj ceni.
Zagovornici ugostiteljskih robota skloni su verovanju da ti roboti nikada neće zameniti ljudsku kreativnost, samo će voditi računa o radno intenzivnim delovima procesa. „Na kraju dana, to je pomoćnik“, kaže Enrike Lilo iz br5, kompanije koja stoji iza prvog robota za pravljenje paelje, u intervjuu za The Guardian. „To je pomalo poput mašina za ceđenje pomorandže. I ona robot, ali ljudi to jednostavno ne shvataju tako, pa tako ni automat za prodaju kafe. Niko ih ne gleda i kaže: „Majku mu! Otima poslove ljudima!“
Ako ste i dalje ugroženi pojavom automatizacije, ne brinite – prvih nekoliko nedelja rada nije bilo lako čak ni za Pazzijevog robota, koji je s vremena na vreme ipak morao da napravi pauzu za održavanje. U međuvremenu, Pazzijev proklamovani cilj mnogo je skromniji od svetske dominacije. Nadaju se samo da će trajati duže od Zumea.