Ovaj članak preuzet je sa VICE Poljska.
Posle opštih izbora u Poljskoj 2011. godine, Ana Grodzka je postala prva otvoreno transrodna poslanica u istoriji ove zemlje. Kao što se dalo očekivati od konzervativne države kao što je Poljska, njen izbor izazvao je popriličnu pometnju, dok su se lokalni mediji kao i njeni politički protivnici više bavili njenim rodnim identitetom nego političkim ciljevima.
Videos by VICE
Ali to ni na koji nači nije umanjilo njenu ambiciju. Naprotiv, u januaru ove godine, Grodzka je saopštila da će se tokom godine kandidovati za predsednika Poljske. Međutim, postoji šansa da se njeni snovi danas završavaju. Ova političarka imala je problema da sakupi 100.000 potpisa neophodnih da bi Poljska izborna komisija odobrila kandidaturu, a rok za predaju ističe danas u ponoć.
Imao sam to zadovoljstvo da sednem i intervjuišem Anu Grodzku koja je i dalje puna optimizma.
VICE: Šta vas je tačno nagnalo da se kandidujete za predsednika?
Ana Grodzka: Mediji su se bavili mojim transrodnim identitetom otkako sam prvi put počela da se bavim politikom. Razumem ja to, ali sam i čvrsto rešena da pokažem ljudima kako moje političke sposobnosti nemaju nikakve veze sa mojim polom. Predsednička kampanja bila bi za mene sjajna platforma za to — to bi proširilo domet mog delovanja i više ljudi bi imalo priliku da čuju moje stavove i uverenja.
Jeste li spremni da budete predsednica Poljske? Jeste li voljni da predstavljate sve Poljake — čak i momke koji imaju tetovaže kukastih krstova?
Nema šanse da jedan predsednik predstavlja čitavu naciju — to prosto nije moguće. Predsednici imaju sledbenike i neprijatelje. Po mom mišljenju, najvažnija stvar za predsednika je da objektivno prepozna potrebe građana njegove zemlje. Meni se čini da su se prethodni predsednici uglavnom bavili sopstvenim ciljevima i da su suočeni sa pitanjima koja se tiču kontroverznih tema davali sve od sebe da zauzmu neutralan stav.
Smatram da upravo treba da je obrnuto — predsednik bi trebalo da je taj koji pokreće raspravu. Da bude ambasador njihovih ideala.
Kakvi ideali u ovom trenutku najviše nedostaju Poljskoj?
Najvažniji problem sa kojim se Poljska trenutno suočava jeste naglašena nejednakost. Ali da budem iskrena, to nije samo naš problem. Čitav Zapadni svet mora da izađe na kraj s tim problemom. Jedan procenat čovečanstva poseduje sve nas ostale.
U Poljskoj ljudi imaju posao ali ne mogu da se izdržavaju od plate. Ekonomske poteškoće stvaraju društvene fobije i radikalizuju poglede na svet većeg dela društva. Na tome ću graditi svoj predsednički program.
Na vašu adresu se upućuju silne neprijatnosti. Kako se nosite sa tim?
Ne mogu stvarno da se izborim s tim, ali dajem sve od sebe. Ne čitam komentare na netu — trudim se sve da ih ignorišem — zato što imam utisak da nisu ni od kakve koristi. S druge strane, konstruktivna kritika je dobrodošla. Kritičko mišljenje mojih reči ili mojih dela — njega rado prihvatam.
Je li vas nekad neki komentar posebno povredio?
Sećam se da me je zatekao govor mržnje koleginice poslanice Kristine Pavlovic. Izjavila je da izgledam kao profesionalni bokser i da neko kao ja nema šta da traži u javnom prostoru. Ona je te stvari izgovorila na sastanku u Minsku Mazovjeckom. To je bilo u vreme kada smo u skupštini raspravljali o pitanju građanskih partnerstava i istopolnih građanskih zajednica.
Kako je sva ta mržnja povezana sa slobodom govora? Treba li da ohrabrujemo što slobodniji govor ili da ga kontrolišemo?
Ako pretpostavljate da imamo slobodu govora u Poljskoj, moram tu odmah da vas zaustavim. Nemamo slobodu govora u Poljskoj. Naravno, možemo da kažemo skoro sve što nam padne na pamet, ali u privatnom okruženju. Nemoguće je za pojedinca da uzme učešće u civilizovanoj debati. Očigledno je na delu cenzura.
Stanje je gotovo gore nego u vreme komunizma. Ja sam u to vreme bila izdavač knjiga i mogu vam reći da smo imali više opcija. Bar ste bili u prilici da se posvađate sa cenzorom licem u lice. Da ga naterate da porazmisli o tome da spasemo delove neke knjige ili skinemo nekog autora sa crne liste.
Danas su neke osobe, događaji i mišljenja naprosto proterani iz javne sfere. U Poljskoj su za to uglavnom zaslužni i određeni mediji.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, podržava vas svega jedan odsto glasača. Šta mislite zbog čega je, prema procenama, vaša pozicija na izborima tako niska?
Pogledajte samo koliko vremena glavnotokovski mediji posvećuju meni, a koliko dobijaju drugi kandidati. Mogu da sednem za sto sa bilo kojim od mojih protivnika — razgovaram o bilo kom problemu i izložim svoje stavove — ali nikad ne dobijem tu priliku. Čak i kad me neka stanica konačno pozove, ne zanima ih moja politička platforma, oni samo žele da razgovaraju o mojoj tranziciji.
Istraživanja su nešto sasvim drugo i ona veoma retko pogode pravo stanje. Na poslednjim izborima, ankete su dale Zelenima 0,1 odsto a dobili smo 10 odsto. Dakle, ne brinem mnogo za ankete i borba se nastavlja.
Hvala vam lepo na vremenu koje ste izdvojili za nas, gđice Grodzka.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu