Naučnici su u Africi otkrili najstariju do sada pronađenu grobnicu

Ostaci deteta koje je umrlo pre oko 78.000 godina, a koje je njegova zajednica pažljivo pokopala, otkriveni su u Keniji, i to je do sada najstarija poznati potvrđena sahrana u kolevci čovečanstva, Africi.

S obzirom na manjak znanja o sahranama u Africi tokom ovog vremenskog perioda, poznatog kao srednje kameno doba, ovo retko otkriće „baca svetlo na to kako su narodi tog doba komunicirale sa mrtvima“ i sugeriše da su ti rani ljudi „namerno čuvali leševe mladih članova njihovih grupa “, prema studiji objavljenoj u sredu u časopisu Nature.

Mališan je imao oko tri godine kada je umro, a nadimak mu je Mtoto prema svahili reči za „dete“. Njegov kostur pronađen je 2017. godine tokom iskopavanja u Panga ia Saidi, bogatom arheološkom pećinskom nalazišta u blizini jugoistočne kenijske obale. Mtotovi ostaci nalazili su se u jami oko 10 stopa ispod moderne površine pećine i bili su u tako osetljivom stanju da je čitav blok sedimenta uklonjen i prevezen u Nacionalni istraživački centar za evoluciju čoveka (CENIEH) u Burgosu, Španija.

Istraživači pod vodstvom Marije Martinon-Tores, direktorke CENIEH-a i počasne profesorke na Univerzitetskom koledžu u Londonu, upotrebili su napredne tehnike snimanja za ispitivanje uzorka. Rezultati ovih digitalnih skeniranja, zajedno sa pažljivim ručnim čišćenjem uzorka, postepeno su otkrivali delimični kostur Mtotoa, koji je identifikovan kao član Homo sapiensa, naše sopstvene vrste.

Ali nisu samo kosti deteta zaintrigirale Martinon-Tores i njen međunarodni tim, koji je uključivao istraživače iz Nacionalnih muzeja Kenije. Geohemijska analiza sedimenta koji okružuje skelet pokazala je da se ova prljavština razlikuje od slojeva jame. Ova razlika u sastavu sugeriše da je Mtotovo telo namerno položeno u grobnicu koja je iskopana od strane njegove zajednice, a zatim prekrivena zemljom koja potiče sa drugog mesta.

Pored toga, položaj kostiju deteta takođe je bio „tipičan za sahraju u čvrsto umotanom pokrovu“ u skladu sa postpukom gde se „gornji deo tela umota u tkaninu ili materijal ili se telo zbije unutar strukture jame“, piše u u studiji.

Istraživači su zaključili da bi najskromnije tumačenje svih ovih nalaza bilo da Mtotovi ostaci predstavljaju najraniji poznati dokaz o namernom sahranjivanju u Africi. Otkriće pomaže da se popuni trajne praznine u našem znanju o pogrebnim praksama na kontinentu, koje su u ovom periodu daleko ređe u poređenju sa brojnim sahranjivanjima otkrivenim u Evroaziji.

Zaista, razlog zbog kojeg se ovo otkriće smatra najstarijim ljudskim sahranjivanjem u Africi, a ne u svetu, jeste taj što su savremeni ljudi i njihovi rođaci, neandertalci, sahranjivali svoje mrtve oko 40.000 godina pre Mtotovog vremena. Sahranjivanje novorođenčadi i dece opisano je kao „sveprisutno“ u novoj studiji, koja je obradila oko polovine svih pogrebnih pokopa na Levantu i u Evropi.

Obilje sahrana u severnim regionima, u odnosu na one pronađene u Africi, ostaje neobjašnjivo. Afričko stanovništvo možda nije obavilo toliko sahrana ili je pratilo kulturne prakse koje su ostavile neuhvatljive tragove. Nedostatak arheološkog terenskog rada širom Afrike, u poređenju sa velikim naporima na iskopavanjima u Evroaziji, takođe može objasniti razlike.

To je ono što Mtotoa čini tako posebnim pronalaskom: telo ovog deteta koje je živelo tako davno predstavlja redak uvid u umove naših ranih predaka i njihovo poimanje života i smrti.

„Pokop [na lokaciji Panga ia Saidi] pokazuje da je inhumacija mrtvih zajednička praksa za narode koji su živeli u Africi i van nje tokom poslednjeg interglacijalnog perioda“, zaključuju Martinon-Tores i njene kolege.