Romi bez dokumenata susreću se sa diskriminacijom dok beže iz Ukrajine

ČIŠNAU, Moldavija - Ljudi sa pasošima i izvodima iz matičnih knjiga u rukama trče ka volonterima koji stoje u sportskom stadionu, dok jedna žena viče kroz megafon da će ih autobus odvesti u Nemačku. Ipak, Maria Todorovič ostala je da sedi na svom krevetu, znajući da nema nade da će ona moći da napusti ovaj centar za izbeglice.

Kroz Manejul centar, koji je bio smeštaj za preko 10,000 izbeglica od kad je počeo rat, prošlo je mnogo članova romske zajednice koji nisu imali gde, baš kao i Todorovič. Ovaj centar zatvoren je samo dan nakon što ga je VICE World News posetio. Izbeglice su sada smeštene na drugim mestima, ali su zdravstveni standardi i tretman ljudi u ovom centru ukazali na diskriminaciju, koja se možda dešava i na drugim mestima u Moldaviji.

Todorovič, koja je iz Donjetska, bila je među brojnim nedokumentovanim izbeglicama iz Ukrajine koji su bili smešteni u ovom centru u prestonici Moldavije.

Baš kao i Todorovič, većina izbeglica u ovom centru došli su iz Ukrajine, i pripadnici su romske zajednice koja u ovoj državi broji oko 400,000 osoba, a oni su, kao što je dobro poznato, etnička manjina koja je rutinski diskriminisana širom Evrope. Mali broj ljudi ovde imao je biometrijske pasoše koji su potrebni za put dalje; mnogi su poskočili kada su čuli da postoji autobus, ali kada su im tražili pasoš, morali su da se vrate u Manejul i da se raspakuju. Zbog toga su mnogi nedelje proveli na sportskim stadionima, bez sanitarnih uslova i bez grejanja ili hrane koja nije pokvarena. Osoblje koje im pomaže veruje da su njima dati lošiji uslovi nego drugima koji beže iz Ukrajine, baš jer su pripadnici romske populacije.

Todorovič je nekoliko puta pokušavala da dobije Ukrajinski pasoš, sa kojim bi sa svojih četvoro dece mogla da napusti Moldaviju. Jedini dokaz o njenom ukrajinskom identitetu su pocepana dokumenta koje na okupu drže samo njene ruke, a koje prikazuju njenu fotografiju i imena sve njene dece. Jedan jedini moldavski volonter koji je bio u ovoj zgradi, čovek po imenu Vlad, očigledno premoren, pitao je šta može da učini za nju; ona je već pet dana provela u ukrajinskoj ambasadi pokušavajući da dobije pasoš, ali na kraju ponovo nije uspela u svojoj nameri. Provela je tri nedelje u Manejulu. Njenih četvoro dece koja su sa njom ne idu u školu od kako su napustili svoj dom, dok su dvoje, sin i ćerka, ostali u Ukrajini. Ovde je situacija toliko loša, da Todorovič razmišlja da se vrati u Donjetsk.  

Vlad – koji nije želeo da kaže svoje prezime - promukao je u toku prethonih hladnih nedelja volontiranja na ovom ogromnom stadionu s lošim grejanjem. Nekoliko medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji su trčkarali između humanitarnih punktova iz Švajcarske i Izraela reklo je da su se mnogi ljudi ovde otrovali hranom. U kuhinji, kutija jabuka koje trule i donirane hrane koja nije u frižideru pokazuju zašto bi to moglo biti tako. Martina Paletova, češka medicinska sestra, rekla je da je prošle nedelje svedočila situaciji gde ljudi otvaraju jogurt, koji je već izgledao pokvareno.

U pitanju je scena koja se značajno razlikuje od drugih vladinih centara, kao što je na primer Moldexpo, koji je prvo bio sajamski centar, onda kovid centar, a sada je centar za izbeglice za žene i decu. Volonteri su svuda, u pozadini se čuju zvuci mašina za pranje veša, i po svim zidovima se mogu videti informacije o opcijama transporta koje su dostupne izbeglicama. Ovde, svako ima malu sobu, što je ozbiljan kontrast u odnosu na Manejul centar gde su dušeci naređani tako da daju iluziju privatnosti. U toku druge posete VICE World News ovom mestu, u čitavoj zgradi bio je samo jedan volonter.

“Mnogi monitoring izveštaji od strane romskog civilnog društva s moldavske strane ukazuju na jasno drugačiji tretman i pristup od strane graničara i drugih organa vlasti prema ukrajinskim romskim i drugim manjinama”, rekla je Isabela Mihaleče iz ERGO Brussels, koji posmatraju situaciju romskih izbeglica iz Ukrajine. Nju su već nekoliko puta kontaktirali zbog loših standarda u Manejulu.

“Zabrinjavajuće je. U Ukrajini je pre nego što je rat počeo živelo 400,000 Roma, od kojih je, mislim, 35,000 bez državljanstva i bez dokumenata. Ne samo izvoda iz matičnih knjiga - bez ičega. I to jer je postojala nespremnost lokalnih vlasti da legalizuju Rome. Zbog toga mnogi Romi bez identifikacionih dokimenata koji su prešli granicu pod rizikom su da postanu osobe bez domovine, za koje je mnogo teže da dobiju internacionalnu zaštitu.”

Sve češće, humanitarni koridori deluju da se otvaraju, a neke NVO prijavljuju da Romi bez dokumenata uspevaju da pređu u druge države. Ipak, kako nedelje prolaze, hiljade Roma koji su pristigli nisu pod nadzorom ovih NVO i ne dobijaju potrebne smernice i pomoć.

Dana kada je VICE World News posetio ovaj centar, on je zatvoren, što je onima koji pokušavaju da pomognu Romima dodatno otežalo posao i stvorilo nesigurnost. Neprofitna organizacija Khalsa Aid donirala je hranu, ali im je rečeno da obustave donacije prošle nedelje jer se centar zatvarao, uprkos tome što je tamo i dalje bilo smešteno više porodica. Preostalih 80 izbeglica u ovom kampuprebačeni su privremeno u druge centre, objavile su vlasti u sredu.

Hope4, NVO koju vode Kris i Zoe Lomas, koji su se iz UK doselili u Moldaviju kako bi pomagali siročićima i zaustavili trgovinu ljudima, sada odgovaraju na trenutnu izbegličku krizu tako što prikupljaju donacije, od kojih kupuju potrepštine za ove centre, kao što su frižideri. Kada je Kris Lomas video da se hrana ostavlja napolju, otvorio je frižider i video da je jedva popunjen.

“Posetio sam ovaj centar nekoliko puta, i video da je hladno, prljavo i loše opremljeno”, rekao je on.

“Šta je potrebno da bi neko mesto bilo centar za izbeglice? Prisistvo kreceta ili okruženje koje obezbeđuje da su ispunjene sve osnovne potrebe onih koji su u njemu smešteni. To gde ćete biti smešteni u Moldaviji odrediće da li će vam biti udobno ili neudobno. Centar Manejul je možda jedan od najlošijih, možda nenamerno, ali je jasno da jedna etnička manjina najčešće završava tamo.”

Mihalače dodaje da su oni improvizovali monitoring na granicama, kao i da pokušavaju da dovedu još romskih NVO da rade u ovom području. To će mnogo značiti ženamam poput Todorovič, koje beže iz ratne zone u potrazi za zaštitom, nezavisno od toga šta njen pasoš kaže.