Slonica u Gorongosa Nacionalnom Parku u Mozambiku.
Slonovi u Mozambiku evoluiraju tako da prestaju da imaju kljove, a to izaziva pritisak koji na ovu populaciju stvaraju krivolovci već decenijama, pokazuju zabrinjavajući podaci dobijeni novim istraživanjem.Ovo istraživanje objavio je žurnal Science u petak, i to izveštaj od strane istraživača različitih departmana Univerziteta Prinston, kao i iz neprofitne organizacije ElephantVoices, ali i nacionalnog parka Gorongosa u Mozambiku, i Univerziteta u Ajdahu. Oni su analizirali prikupljene podatke, i zaključili da je prirodna selekcija išla u korist tome da ženke nemaju kljove - što je retka genetička osobina koja je postala dosta češća - i to zbog velikog broja uključenih u krivolov koji dovodi do opadanja brojnosti populacije ovih slonova.Istraživači su skenirali čitav genom slonova i locirali dva gena povezana sa razvojem zuba kod ovih sisara, a oba ova gena uključeni su u stvaranje materijala neophodnih za razvitak zuba i kljova. Jedan od ovih gena - AMELX, koji proizvodi instrukcije za stvaranje proteina amelogenina - verovatno je povezan sa time što krivolov dovodi do pritiska da dođe do selekcije.Ovaj tim sproveo je istraživanje gde su primetili sve veće stope ženki ove vrste bez kljova, ali i značajno umanjenje brojnosti ove populacije (2,542 slona živelo je 1972, dok ih je 2000. godine bilo samo 242) među oba pola u nacionalnom parku Gorongosa. Građanski rat u Mozambiku od 1977. do 1992. doveo je do uništenja gotovo 90 posto populacije slonova u ovoj državi, navodi se u ovom istraživanju, pošto su armije sa obe strane lovile ove životinje zbog slonovače. Iako se nedostatak kljova i dalje tretira kao retka genetička odlika kod ženki slonova u Africi, one su zbog ove odlike zaista manje privlačne krivolovcima. Slonovi bez kljova zbog toga imaju veće šanse da prežive i prenesu ovaj gen dalje potomstvu, koje ga onda prenosi svom potomstvu, i tako dalje. U ovom izveštaju navodi se da je populacija ovih slonova značajno umanjena, zbog čega je procenat ženki bez kljova u značajnom porastu. I dan danas krivolov donosi milijarde dolara širom sveta, a ujedno je i glavni razlog zbog koga je slonova sve manje, navode autori ovog istraživanja.“Intenzivni krivolov u Africi povezan je sa sve većom učestalošću slonova bez kljova”, navodi ovo istraživanje. “Naše istraživanje pokazuje koliko iznenadni događaji kao što je bio građanski rat mogu uticati na evolutivne promene kod ovih životinja, kao i da ekstremno umanje brojnost njihove populacije.”Ovaj tim koristio je matematičke modele da testiraju da li veći broj ženki bez kljova može biti posledica prirodne selekcije, i zaključili su da to nije verovatno. Takođe su otkrili da ženke bez kljova imaju pet puta veće šanse da požive period duži od 28 godina, u odnosu na jedinke sa kljovama. Ono što je zanimljivo je da tokom ovog istraživanja mužjaci bez kljova nisu primećeni. Istraživači veruju da bi ovo moglo biti povezano sa mutacijom na X hromozomu koji je fatalan po mužjake, a dominantan kod ženki.“Kada ga majke prenesu na potomstvo, sinovi obično uginu rano tokom razvića, što rezultira pobačajem”, rekao je za Associated Press Brajan Arnold, koautor ovog istraživanja i evolutivni biolog na Prinstonu.Ovo istraživanje treba da posluži kao upozorenje ekolozima i donosiocima odluka koji treba da spreče krivolov, rekao je za Nature Kris Darimont, naučnik koji se bavi konzervacijom pri Univerzitetu Viktorija u Britanskoj Kolumbiji, koji nije bio uključen u ovo istraživanje.“Oni su prikupili opširne podatke o genomu”, rekao je on. “Ovo je poziv za buđenje u smislu da je važno da shvatimo da ljudi imaju dominantnu ulogu u evolutivnoj sili na ovoj planeti.”Rasprostranjenost slonova bez kljova takođe može imati i dugoročne posledice na ekosisteme, navodi se u ovom istraživanju. Kljove su krucijalne za prikupljanje hrane i minerala iz zemljišta, kao i za rušenje drveća, kojim nastaje habitat i za druge vrste. Poremećaji u genetici slonova mogu dovesti do povezanih efekata kod drugih vrsta.“Sve veći broj jedinki bez kljova može uticati i na druge”, navodi se u ovom istraživanju.“Razumevanjem dinamike brze evolucije nije samo esencijalno, već je i jedini način na koji se biološki uticaji koje na prirodu ima savremeni čovek mogu razotkriti”, piše u nastavku, “kao i da se dizajniraju strategije koje bi dovele do usporavanja ovih trendova.”
Reklame
Reklame
