Uzrok današnjeg sumanutog zagađenja vazduha u Srbiji je najverovatnije pustinjski pesak

Danas smo se probudili sa dodatnom mukom na svu muku koja nas je ovih dana opsela sa svih strana - ne samo da je Đorđe David (tvrdi da je, ništa mu više ne verujemo) pozitivan na korona virus, nego je i zagađenje u Beogradu dostiglo nivo koji do sada nismo nikada videli - bukvalno, jer vazduh je izgledao žućkasto zamućeno. Horor je išao dotle da je naš glavni grad jutros bio i zvanično (ponovo) najzagađaniji u svetu, prema podacima koji su stigli sa više strana, specijalizovanih sajtova i aplikacija.

Indeks čestica PM10 (prečnika 10 mikrometara, najčešće se vezuju za prašinu, dim i čađ) je bio u ljubičastom, što je "hvataj se za glavu i seri u gaće" vrednost - i to ne samo u Beogradu, kako nam pokazuje sajt Agencije za Zaštitu životne sredine, koji prati i objedinjuje podatke sa mernih stanica širom srcije. Ljubičasti su i Novi Sad, Beočin, Obrnovac, Valjevo…

Prvo što smo shvatili je da ovo očigledno nije od automobila jer sada je saobraćaj opao na ispod 20% onoga što inače trpimo na ulicama Beograda. Sledeći dežurni krivac (bar ako bismo pitali vlast koja i inače jedva čeka da za nešto okrivi građane i tako ih okrene jedne protiv drugih) jesu oni što se greju na čvrsto gorivo, što smo svi mi, jer i ko se greje na struju greje se u stvari na ugalj. Jedino ovih fazon četrnaestoro u Beogradu što se greju na gas mogu kao da se izvuku.

Naravno, slobodnomisleći i svesni ljudi Beograda su sledeće požurili da upere prst ka Vinči, što je inače staro latinsko ime koje znači "predvorje kužnog pakla", gde zaista skoro svakodnevno gori smeće i odakle se, ruku na srce, juče i danas mogao osetiti smrad dotičnog najenekološkijeg mogućeg metoda pročišćavanja. Drugi su pak usmeravali svoj gnev uz Bulevar Revol… pardon Kralja Aleksandra, ka Smederevu i nisu zaboravili da pomenu kineske investitore, koji takođe, ruku na srce, nisu baš pokazali zavidan nivo ekološke brige od kada su preuzeli topionice i postrojenja.

Sad, tačno je da treba da pričamo o ovome problemu mnogo više i inače, ali nekada je ipak najbolje da se napravimo malo gluplji nego što jesmo i da poslušamo stručnjake - kao što je ekipa okupljena oko stranice SerbianMeteo, sačinjena od meteorologa, mastera i studenata meteorologije, ukratko, ljudi koji se lože na ovakve stvari 365 dana u godini, a ne samo kada im se zaljubičasti aplikacija.

Oni kažu da znaju šta je razlog, jer jedino to ima smisla u danu kada košava duva ko besna i kada je industrijska i saobraćajna aktivnost daleko manja nego inače. Razlog je, kako kažu, pustinjski pesak, i to ne iz Sahare, nego iz dalekog i bratskog nam Karakuma.

Zašto su sigurni da ovo ne može da bude neka ujdurma vlasti i Kineza, i da izvor sigurno nije lokalni, objasnio mi je preko četa Miloš Vujović, diplomirani meteorolog.

"Prvi razlog je zato što je prisutno zamućenje atmosfere i visoka koncentracija aerosola na mnogo većoj oblasti nego što je to uopšte teoretski moguće da bude od deponije u Vinči ili železare u Smederevu", objasnio mi je Miloš. Ali otkud onda smrad iz Vinče u Beogradu?

"Ljude je bunilo to što se u delovima Beograda zaista osećao miris dima sinoć i jutros, pa su to povezivali sa požarom na deponiji u Vinči. I moguće je da je to dodatno doprinelo da u delovima Beograda budu još za nijansu veće koncentracije aerosola nego u drugim gradovima". Ipak, to ne može da bude uzrok ovolike koncentracije PM10 čestica, siguran je Miloš, a košava je njegov najbolji dokaz.

"Pri ovako jakom vetru, nemoguće je da se zagađenje iz tačkastih izvora (fabrike, elektrane, itd, misli se na "proizvođače" PM10 čestica) duže zadrži u atmosferi, jer se zbog turbulentnog kretanja jako brzo "rasprši" na sve strane. Isto važi i za automobile i druge zagađivače."

Miloš kaže da je, prema podacima sa sajta Air Visual, povećana koncentracija aerosola u većem delu Panonske nizije, sve do Slovenije. Trenutno je najveća koncentracija u Novom Sadu, dok su Beograd i Zagreb izjednačeni. "Postoje varijacije i normalno je da ne može svuda biti koncentracija ujednačena," kaže Miloš na moju konstataciju da npr. u Sremskoj Mitrovici sve stoji u zelenom. "Sigurno je da se i u Sremskoj Mitrovici može uočiti zamućenost vazduha".

S ovime što Miloš kaže saglasan je i profesor i meteorolog Marko Čubrilo, mada kaže da izvor peska može biti i Sahara, a ne samo Karakum. "Nemam dovoljno podataka da kažem konkretno šta se desilo, ali kad god je jaka topla košava, kao što je bila juče, ona nam iz saharskih dela Afrike gde je izvorišno područje tog vazduha donose mikroskopski sitne čestice prašine, peska i saharskog depozita, te vazduh bude zamućen. Ja ne znam konkretno za juče ali vremenska situacija jako liči na one kad se ta pojava dešava", kaže mi Marko. "Sutra će se sa skretanjem vetra na zapadni u potpunosti očistiti atmosfera", dodaje.

Eto, možda ćemo sada makar malo mirnije provesti vikend, znajući da nas makar ne truju dok čamimo u izolaciji ili idemo na posao u strahu od smrtonosne zaraze. S druge strane, određena istraživanja tvrde da zagađenje vazduha doprinosi mogućnosti proširenja zaraze korona virusom. Tako da je možda najbolje da mi za svaki slučaj ovih dana ni ne dišemo.