Zapanjujuće svemirske fotografije teleskopa Džejms Veb otkrivaju ‘strukture koje ne znamo šta su'

NASA je objavila pet zapanjujućih slika sa Džejms Veb svemirskog teleskopa-najmoćnijeg teleskopa ikada lansiranog u svemir koji je trenutno od Zemlje udaljen million milja.

Ovaj teleskop predstavlja najbolji i najnoviji pokušaj čovečanstva dosad da pogleda duboko u kosmos, sve do perioda neposredno nakon Velikog praska. Sto puta je jači od Habla i u mogućnosti je da uhvati duže infracrvene talasne dužine, zbog čega će moći da vidi galaksije koje su udaljenije ili one sa velikim crvenim pomakom. Svemir je interesantan za posmatranje jer gledanje u daljinu znači da gledamo i u prošlost, pa tako u porazi za najstarijim zvezdama i galaksijama, ovaj teleskop zapravo gleda i ka početku vremena i prostora.

“Ovo je naša mašina za put kroz vreme” rekao je dr Džon Meter, senior naučnik projekta za ovaj teleskop tokom obraćanja u ime agencije NASA u utorak prošle nedelje. Naravno, Džejms Veb će takođe biti korišćen za dobijanje bolje slike o objektima koji su nam bliži, što je sposobnost koja se u potpunosti vidi sa prvim slikama teleskopa.

Prva slika: Duboko polje

Svetlost zvezda i galaksija na ovoj slici potiče od pre više od 13 milijardi godina, a Veliki prasak se odigrao pre 13,8 milijardi godina, što znači da ova slika prikazuje trenutak nedugo nakon početka vremena. Gravitacija klastera iskrivljuje ono što je iza njih, što predstavlja efekat koji se naziva “socivanje”, tako da neki objekti deluju zamrljano zbog uvećavanja. Zumirajte da vidite nestvarne detalje.

Druga slika: Egzoplaneta

Ovo je “indirektna” slika; vizuelne slike iz svemira se često rekonstruišu iz svetlosnih podataka, tako da je ovo nekako sirov set. Iako nije toliko vizuelno privlačna kao Duboko polje, sadrži gomilu informacija za naučnike. Ovo je spektar egzoplanete WASP-96 b, gasovitog giganta koji je udaljen od Zemlje 1.120 svetlosnih godina. Zakrivljenja ukazuju na vodednu paru u atmosferi. U budućnosti će biti mnogo više ovakvih podataka sa drugih planeta i asteroida.

Treća slika: Smrt zvezde

Ova je prava lepotica. U pitanju je detaljna infracrvena slika magline zvane Južni prsten, koju je izazvala umiruća zvezda udaljena 2.500 svetlosnih godina. “Penasti” prsten oko magline nastaje molekularnim vodonikom koji se stvara masivnom eksplozijom. “Zraci” su zaprvo rupe u unutrašnjoj maglini koje omogućavaju svetlosti zvezde da sija. U samom centru magline su dve zvezde- naučnici su znali da je Južni prsten binarni zvezdani sistem, ali sada možemo jasno videti kako zapravo izgleda.

Četvrta slika: Galaksije

Ovo je slika Stefanovog kvinteta, zbijene grupe galaksija koju je prvi otkrio Eduard Stefan 1877. Na fotografiji se vidi pet galaksija, ali u pitanju je optička varka. Jedna od galaksija je udaljena oko 40 miliona svetlosnih godina od Zemlje a preostale četiri su, zaprvo, kompaktna grupa koja se nalazi na između 210 i 340 miliona svetlosnih godina od nas. U neku ruku, ovo je slika koja nas vodi od obližnjeg, modernog sve do drevnog univerzuma.

Peta slika: Rađanje zvezde

Ovo je slika “zvezdanog porodilišta”, regiona gde se rađaju nove zvezde i gde vidimo bebe zvezde, koje ranije nismo mogli da vidimo. Fokus je na maglini Karina, oblasti u kojoj se formiraju zvezde u okviru našeg Mlečnog puta. Pored toga, ova fotografija otkriva stotine novih zvezda i kosmičkih “struktura koje, iskreno, ni ne znamo šta su”, izjavila je Amber Straun, zamenica naučnika projekta za Džejms Veb svemirski teleskop, koja je predstavila ovu fotografiju.