Posetili smo Međunarodni salon stripa u Beogradu i svakom ga preporučujemo

Berza stripa, izložbe, bogat program u vidu prezentacija izdavača, razgovori o savremenim izdanjima, kao i opservacije stripa kao umetničke forme - ljubitelji stripa opet imaju čemu da se raduju krajem septembra, jer Međunarodni salon stripa je konačno ponovo u Beogradu.

Kako kažu organizatori festivala: “Prethodne dve godine, zbog pandemije, festival nije održavan, a ove godine se vraćamo u punom zamahu.” Na pitanje da li je ovo zaista pun zamah možda odgovara činjenica da ove godine nema konkursa za najbolji strip u različitim kategorijama, koji je ranijih godina festivala uvek privlačio dobar deo autora i publike. Organizatori ističu da: “Ove godine, iz “objektivnih okolnosti”, nije bilo konkursa, ali sledeće godine se vraćamo u punom formatu.”

Salon stripa tradicionalno daje priznanja za izdavaštvo, a ove godine priznanja idu izdavačkoj kući Čarobna knjiga - za inostrana izdanja na srpskom jeziku - i izdavačkoj kući Forma B - za domaća strip ostvarenja. Organizatori festivala naglašavaju da, pošto prethodne dve godine nije bilo festivala, a samim tim ni priznanja, ove godine, dotična priznanja su  “za rad u prethnodne tri godine”. Takođe, specijalno priznanje za doprinos srpskom stripu dobio je ugledni srpski teoretičar, strip-kritičar i istoričar Slobodan Ivkov.

“Gosti festivala predstavljaju svojevrsni presek regionalne strip scene, a oni su: Veljko Krulčić, autor i strip-teoretičar iz Hrvatske - autor retrospektivne izložbe o Andreji Mauroviću, koju su posetioci mogli da vide u galeriji SKC-a; Iztok Sitar, koga često zovu “najkontroverznijim strip-umetnikom iz Slovenije”, ja bih svakako rekao i najpoznatijim na Ex Yu prostoru; kao i mlada nada italijanskog stripa Danijele Meuči, autor stripa o Nikoli Tesli koji je publici predstavljen na salonu.” - istakao je jedan od organizatora festivala.

Jedan od najvažnijih gostiju ovogodišnjeg salona je italijanski autor Danijele Meuči, koji je došao da predstavi svoj novi grafički roman “Nikola Tesla - čovek koji je oblikovao budućnost” u izdanju izdavačke kuće Komshe. Meuči je bio ljubazan da u razgovoru odgovori na neka goruća pitanja koja smo imali za njega.

“Glavno pitanje je - Zašto smo se odlučili za ovaj projekat”, kaže Meuči. “Moj glavni cilj je bio da nekako otkrijem Teslu prvenstveno Italijanima, jer ga u italijanskim knjigama iz istorije nema, prosto se ne spominje tamo gde bi morao biti spomenut. Drugi razlog objavljivanja je bio predstavljanje Tesle kao čoveka od krvi i mesa, za razliku od ustaljenih klišea, naročito na američkoj strip-sceni, gde je Tesla prikazivan kao super-heroj. 

Prilikom svog istraživanja, posetio sam većinu mesta na kojima je Tesla boravio, naravno, bio sam i u Smiljanu i jedina želja mi je bila da osetim prostor u kom je on obitavao. 

Tesla je živeo u vremenskom periodu koji je meni omiljen - kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka - industrijska revolucija i veliki napredak nauke i tehnike, gde su živeli neverovatni ljudi čiji su se životi ukrštali. 

Kao školovani arhitekta, obožavam secesiju i ar deko i zato sam izabrao akvarel tehniku kako bih prikazao svetlost Teslinog postojanja. 

Kada sam započeo svoje istraživanje, pronalazio sam detalje iz njegovog privatnog života, on je bio zaista veliki čovek. Mnogo puta se suočavao sa veoma teškim situacijama, bolešću, siromaštvom, ali uvek je uspeo da ustane, ispravi se i nastavi sa svojim delovanjem, naukom i istraživanjem. To je na mene ostavilo ogroman utisak i pokazalo mi je zašto je on zaista super-heroj. Hteo sam široj javnosti da prikažem ko je zapravo čovek koji stoji iza genija. Njegova pojava je fantastična poruka za sve ljude danas.” - rekao je autor.

Autor se ponosi svojim poreklom, te nas je zamolio da istaknemo da je rođen u okolini Udina, u malenom selu po imenu Tezis, koje ima oko 300 stanovnika i, kako Danijele kaže, “svi su super”. Odrastao je u Toskani, u gradu Luka, poznatom po najvećem sajmu stripa na svetu, pa je praktično odrastao orkužen stripovima i grafičkim romanima. 

Pre sedam godina je došao u Beograd, s namerom da ostane nekoliko nedelja, ali život ovde ga je inspirisao da ostane. Ovo mu je druga knjiga koju je objavio kod nas, a prva “Shades of Belgrade” je bojanka inspirisana Beogradom, gde je Danijele najpoznatije simbole Beograda ilustrovao s mogućnošću da ljudi te ilustracije oboje po svom ukusu.

Još jedna velika premijera koja je predstavljena na ovogodišnjem salonu bila je i ona željno iščekivane monografije “Grička vještica” Andrije Maurovića, izdavačke kuće iz Bosne i Hercegovine - Više od stripa. Strip je prošao kroz dva procesa digitalne restauracije, a na projektu su angažovana eminentna kritičarska imena sa studijskim tekstovima. 

“Razmišljanja o Gričkoj vještici su kao matrjoške. Gde god interpretacijski da krenemo, kroz Maurovićev naglašeno autorski stil, kroz roman, zagonetku zvanu Zagorka, kontekst progona i spaljivanja veštica... svuda nam se otvaraju novi slojevi za razumevanje njene poetike, a mogućnosti njenog čitanja i razumevanja se šire”, rekao je na tu temu Zoran Đukanović.

Ono što je domaća publika već neko vreme željno iščekivala jesu premijere domaćih izdavača Besna kobila i Komiko. U prvi plan se, naravno, ističu Berlin Džejsona Lutsa i Žuti taksi Kristofa Šabutea, oko koga je na neki način centriran čitav program izdavačke kuće Besna kobila još od njihovih početaka. Uz “šuškanje” da bi izdavačka kuća samog autora mogla da dovede na beogradski sajam knjiga 2023. godine, takođe se priča i o najavama za nova dva ili tri stripa autora Žutog taksija, gde bi Besna kobila objavila gotovo ceo Šabuteov opus, a kad smo kod opusa, iz izdavačke kuće su najavili željno iščekivani reprint Mobija Dika. Uz ove najave, Besna kobila je kupila prava za nastavak stripa Zec Saše Jovanovića, pod nazivom Trkač, za kog smatraju da će domaćoj publici biti izuzetno zanimljiv, budući da se radnja odvija u Nišu.

Što se Berlina tiče, glavni urednik izdavačke kuće Komiko Vuk Marković sa ponosom ističe ovo izdanje u kome se nalaze sve tri knjige u jednom integralu na preko 600 stranica, sa pregršt pratećih tekstova iz američkog i nemačkog izdanja, što bi se reklo - definitivno izdanje. Kako kaže Vuk Marković: “Ne verujem da će iko u Srbiji raditi ponovo Berlin posle ovoga.”, ističući da je publika odlično prihvatila izdanje i da se ono super prodaje. Uz Berlin, Komiko takođe predstavlja i drugu knjigu Zlatnog doba Sirila Pedrose i Roksan Morej, kojom je urednik tehnički izuzetno zadovoljan, s obzirom na uslove i stanje na tržištu usled kovida i rata u Ukrajini.

Relativno mlada izdavačka kuća Najkula radi punom parom i na ovogodišnjem salonu predstavlja svoju novu ediciju pod nazivom Vagabond. Na pitanje zašto baš taj naziv, iz izdavačke kuće odgovaraju: “Vagabond je lutalica između žanrova i meridijana, gde ćemo probati da afirmišemo dela nekih manje afirmisanih i manje poznatih autora.” 

U sklopu ovog prvog kola edicije objavljena su tri naslova pod nazivima: Crni Lokvanji (koji je adaptacija bestseler romana Mišela Bisija), Ne možeš da poljubiš koga hoćeš i Slika i prilika (adaptacija klasičnog romana Marsela Emea).

Do kraja godine, iz Najkule najavljuju i drugo kolo iste edicije, u kom će se naći delo fantastičnog autora Vilfreda Lupana Bibliomula iz Kordobe, kao i dva iznenađenja koja su za sad odlučili da zadrže za sebe.

Iz Makonda nam stižu prve tri knjige (od sedam) dugo očekivanog kultnog stripa Stena Sakaija - Usagija Jođimba, dve knjige U glavi Šerloka Holmsa, četvrta knjiga Sabranih dela Đorđa Lobačeva, u kojoj se nalaze sve priče objavljene u Čudesnom svetu Đorđa Lobačeva (Jugoslavija, 1976), samo ovoga puta u punom koloru i u novom ruhu, kao i Tarzan Stevana Subića i Kristofa Beka, kog na štandu nije bilo kada smo ga mi posetili, jer se odmah prve večeri festivala rasprodalo svih 50 primeraka koji su stigli iz štamparije. 

Za sajam knjiga se očekuju Čudovišta Berija Vindzora Smita i Avanture Blejka i Mortimera Edgara Žakoba.

Darkwood opasno “udara” po mangama, te nam na ovogodišnjem salonu predstavlja Berserka 2 Kentara Miure i Skrovište Masasumija Kakizakija.

Za sajam knjiga najavljuju svoju novu ediciju Saskvač, u kojoj će prva dva naslova biti Sara i Nešto nam ubija decu. Pored nove edicije, najavljen je i Bestijarijus gorepomenutog autora Skrovišta Masasumija Kakizakija, kao i specijalno manga iznenađenje majstora horora Đunđija Ita.

Stalker nastavlja da se vodi “nepotcenjivanjem čitalačke inteligencije” i teži da daje šansu nekomercijalnim stripovima poetičnijeg narativa i “specifičnijeg” crteža.

Novina koju su nam, na ovogodišnjem salonu stripa, iz ove izdavačke kuće predstavili jeste grafički roman Vatre i šapat Lorenca Matotija i Džerija Kramskog. Kako kaže urednik izdanja “grafička i vrlo zanimljiva priča koja je namenjena malo profilisanijoj stripskoj publici.” 

Za sajam knjiga, Stalker planira da objavi integral epsko fantastičnog serijala Legenda o Arnu, francuskih velikana Žan-Pjer Dionea i Žan-Kloda Gala. Ovaj roman se smatra remek-delom, narolito zbog Galovog crno-belog grafizma, koji sve dodatno naglašava.

Takođe, do kraja godine bi trebalo da bude objavljena peta knjiga iz edicije Zona, a to će biti Sjenkjevičeva grafički spektakularna adaptacija Mobija Dika na 46 strana.

Izdavačka kuća Lokomotiva do sajma knjiga sprema još tri knjige Najamnika, nakon čega će ih biti devet, a početkom sledeće godine se planiraju i poslednje tri knjige, čime će biti upotpunjen ceo ciklus od dvanaest albuma. Uz Najamnika, u izradi je i jedna knjiga redovnog serijala Torgala, koja će nastaviti tamo gde je Darkwood stao, a kako kaže Igor Marković, dizajn korica će biti potpuno isti. Pored ovoga, sasvim je realno uskoro očekivati i novu knjigu Mladosti Torgala, kao i drugu knjigu Nikolasa Grisfota i drugu knjigu Maršala Basa.

System comics najavljuje drugi deo Prokletih, desetu knjigu Linija fronta, gde će stati sa serijalom, kao i drugi deo Crnih noći i dugih zastava, a u pripremi je i integral Konstantinovog raskršća.

Za salon stripa, Golconda donosi novi broj Lunov Magnus Stripa. Izdavačka kuća se u poslednje vreme najviše fokusira na ovu ediciju, čiji brojevi izlaze na svakih 20 dana, a u ovom broju se Julija premijerno pojavljuje u Lunov Magnus Stripu i ovo je baš ona epizoda koja je nedostajala u do sada objavljenom serijalu.

Do kraja godine izdavač najavljuje nastavke svih serijala koji se trenutno objavljuju, te možemo sa sigurnošću očekivati novi broj Magičnog Vetra, Nika Rajdera, Lunov Magnus Stripa, Nejtana Nevera, ali i dva nova naslova u ediciji Kist, kao i Kiladelfiju Rodnija Barnsa.

Iz 300 čuda najavljuju poslednji broj B.P.R.D.-a, gde će se završiti saga o žabama, a kad smo već kod Minjolinog univerzuma, izdavač najavljuje i objavljivanje sveščica serijala Helboja, koji su u Americi u toku ili su tek završeni, ali i poslednjeg omnibus Hellboja - Divlji lov.

Izdavač se uglavnom oslanja na američki strip, te najavljuje serijale poput Crne značke, Kraljeva trave, a ako sve bude kako treba, iz Minjolinog univerzuma bi uskoro na našem tržišu mogao da ugleda svetlost dana i Lobster Džonson, kao i Witchfinder.

Možda najiščekivaniji strip godine - triptih Ugovor s Bogom američkog velikana Vila Ajznera bi trebalo da ugleda svetlost dana uskoro, pod okriljem izdavačke kuće Čarobna knjiga. Ovo izdanje će objediniti sve tri knjige u jednom integralu na 512 strana, u klasičnom B5 formatu.  

Ugovor s Bogom, Ta životna sila i Komšiluk, naslovi su pojedinačnih knjiga koje će se naći u ovom integralu, a izdanje je od izuzetnog značaja iz razloga što je ovo prvo definitivno izdanje na srpskom jeziku. Do sada je na teritoriji Srbije objavljen samo prvi deo trilogije u izdanju Samizdata B92. Integral je u stadijumu odobrenja i ako vlasnici prava ne budu imali nikakvih zamerki, veruje se da ovo remek-delo možemo očekivati već za sajam knjiga.

Na salon Čarobna knjiga nije došla praznih ruku, te nam iz ove kuće predstavljaju dva završna dela Besmrtnog Hulka, treći deo Nesavladivog, Aristofaniju, kao i ličnog favorita urednika Nikole Dragomirovića - Mračnu.

Do kraja godine se, osim Ajznerovog “kapitalca”, planiraju  nastavci Iznoguda, Taličnog Toma i Spirua, kao i novi manga serijal koji stiže za sajam knjiga.