​Računajte da vas nadgledaju, jer to verovatno rade - budućnost poslovnog nadzora

Nadzor na radnom mestu se nekad sprovodio amaterski. U rano doba Majkrosofta, Bil Gejts bi lično pamtio registarske tablice zaposlenih da bi znao ko kasni a ko odlazi ranije. Deluje možda malo opsesivno, ali simpatično starinski – plan protiv kog bi se jedan Džordž Konstanca borio tako što bi kola držao trajno parkirana pred firmom da niko ne bi znao da nije na poslu.

Ovih dana nije tako lako zabušavati. Hladno efikasan digitalni monitoring preplavio je ofise – svaki pritisak tastera se beleži, nasumično se snima sadržaj prikazan na monitoru, čak se i san meri da bi se uspostavio optimalan performans.

Novinari u „Dejli Telegrafu" su nedavno za radnim stolovima zatekli OccupEye senzore osetljive na pokret. Obavešteni su da ti mehanizmi služe da bi firma utvrdila „periode niže upotrebe" i tako uštedela na računu za struju. Novinari su digli dreku, ubeđeni da je prava namena odrediti ko treba da dobije otkaz, pa su senzori uklonjeni. Buzzfeedprenosi do koje mere je narasla paranoja posle ove epizode: „Kad odem da serem u toku radnog vremena, osećam se kao pobunjenik," rekao im je jedan od reportera.

Ipak, radničke pobune ovog tipa su retke, a digitalni nadzor radnih mesta je sve češća pojava. Ranije su učinak zaposlenih konstantno nadzirali samo u kol-centrima; danas se to radi gotovo svugde u poslovnom svetu.

„Stvarno nije ostalo mnogo privatnosti na radnom mestu," kaže Luis Molbi, direktor Američkog instituta za radnička prava. „Nadgledaju te znao ti to ili ne; poslodavci to često ni ne otkriju zaposlenima."

Možda Evropljani misle da su njihova prava na privatnost manje ugrožena nego američka, ali prošlog meseca je zastrašujuća presuda ECHR (Evropskog suda za ljudska prava) uspostavila presedan za poslodavce koji im omogućava da pregledaju privatne poruke zaposlenih ako sumnjaju da ovi ne rade punom parom.

Slučaj se bavio rumunskim inženjerom koga je firma otpustila pošto je utvrđeno da je koristio Yahoo Messenger da bi kontaktirao sa verenicom sa posla. ECHR je presudio da poslodavac nije prekoračio ovlašćenja kada je „ispitao da li zaposleni ispunjavaju svoje profesionalne obaveze tokom radnog vremena."

Čak i ako ste dobri sa šefom, nemojte računati na to da vam firma veruje i poštuje vašu privatnost. Softver kao što je Worksnaps omogućava poslodavcu da nadgleda onlajn aktivnosti zaposlenih, prebrojava unos preko tastature, čak i da ih snima veb kamerom. Zadovoljni korisnici Worksnaps programa su menadžeri koji „uspešno prate vreme" i „ne dozvoljavaju nikome da se provlači". Jedan Američki poslodavac priznaje da je koristeći ovaj softver „eliminisao sve one koji se igraju ili ćaskaju na Fejsbuku".

Druge firme eksperimentišu sa mikrofonima i analitičkim alatkama da bi nadzirali ličnu interakciju između zaposlenih licem-u-lice. Amazon ima svoj interni sistem koji nalaže radnicima da jedan drugom dele komentare pozitivne i negativne prirode. Zaposleni od milja zovu sebe amabotovima. „Kompanija konstantno primenjuje svoj algoritam za optimizaciju učinka na svom osoblju," kaže Ejmi Majkls, nekada zaposlena u odseku Amazona za Kindl marketing.

Čak ni poslovni put ne pruža priliku za opuštanje. Bivša direktorka prodaje iz Kalifornije trenutno tuži svoju bivšu kompaniju; tvrdi da su je otpustili zato što je isključila GPS aplikaciju na poslovnom telefonu kojom je firma pratila njeno kretanje 24 časa dnevno.

Kuda sve ovo vodi? Ako su kompanije sve više opsednute produktivnošću, da li to znači da nema više mesta zabušavanju? Da li na kraju radnog dana smemo da pretpostavimo da firma više ne prati, beleži, i analizira sve što radimo?

„Mene brine to što su i ljudi koji rade od kuće – ulogovani na poslovni sistem sa ličnog računara – izloženi monitoringu i statističkoj analizi baš kao da su na poslu," kaže Luis Molbi. „To samo otežava podelu komunikacije na privatnu i poslovnu."

Granica između profesionalnog i ličnog je danas toliko nejasna da više niko ne zna gde jedno počinje a drugo prestaje. „Što se tiče ravnoteže na relaciji posao-porodica, to je stvar prošlosti," kaže Džejkob Morgan, autor knjige The Future of Work. „Teži se integraciji privatnog i poslovnog života, ideja je da se posao nosi kući, i privatni život na posao."

Nemojte se iznenaditi ako vas poslodavac pita koliko često vežbate, ili još gore, koliko dobro spavate.

Velike firme kao što su BP America već daju zaposlenima fitbit uređaje da bi smanjile troškove zdravstvenog osiguranja. Dr Kris Brauer, direktor inovacije u Goldsmits koledža na Univerzitetu Londona veruje da ima još prostora za nosive uređaje na radnom mestu, ne samo da bi se nadgledalo zdravstveno stanje već i da bi se „razvili sadržajni profili ponašanja i življenja".

„Radi se o korišćenju prethodno nedostupnih podataka," kaže on. „Firma koja se bavi berzanskim transakcijama želi ljude koji dobro funkcionišu pod stresom. Da li onda treba da se zadovolji standardnim psiho-testovima? Ili je bolje da izanalizira podatke o učinku zaposlenog u svakoj datoj situaciji? Ovo drugo biometrijski određuje da li je određena osoba prigodna za određeno radno mesto."

Pa ipak, ima mesta i za emotivnu interakciju među ovim živim botovima. Dejv Koplin iz Majkrosofta predviđa da će hologrami i druga vizualna pomagala omogućiti da simuliramo „empatsko prisustvo" kad nismo u mogućnosti da se sretnemo licem u lice.

Ako vam se ne dopada ideja da vas neko svede na niz statističkih podataka, niste jedini. „Mislim da je to suludo jer, na kraju krajeva, ipak nismo mašine," kaže Luis Molbi. „Poslodavci danas jako vole da premeravaju stvari. Ali ponešto, ono što stvarno određuje koliko dobro osoba radi svoj posao, ipak je nemoguće izmeriti."

„Mnoge kompanije koriste invazivne sisteme za monitoring, to nema smisla," dodaje on. „Autonomija posla polako nestaje, kao što je pravo na privatnost već nestalo. Računajte da vas već nadgledaju, jer to verovatno i rade."