FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Slovenačka čovečja ribica nam je upravo dala lekciju o životu

Beličasti slepi potomak zmajeva iz Slovenije je znatno izdržljiviji nego što izgleda.
2.3.16
FOTO: Flickr / SanShoot

Duboko u slovenačkoj Postojnskoj jami endemski vodozemac čovečja ribica, za koju je lokalno stanovništvo nekada mislilo da je mladunac pećinskih zmajeva, ovih dana je položila oko 60 jaja.

Evo jednog podatka koji nikako ne mogu da svarim. Čovečja ribica, koja inače živi i preko sto godina, može da preživi bez hrane – 10 godina. Deset godina!?

Pa ja sam jutros u pola devet doručkovao dva sendviča, a sada u 2 sata popodne mi creva poje tibetanska dvoglasja dok odbrojavam minute kada će mi stići poručeni čizburger za ručak.

Reklame

Dakle, postoji realna mogućnost da je ovo slepo beličasto stvorenje poslednji put klopalo kada je NASA 2006. lansirala "New Horizon" svemirsku letelicu koja je u međuvremenu stigla do Plutona i poslala nam prve slike usamljenog patuljka. E pa tamo negde tokom 2014, dok je "New Horizon" prolazio pored Neptuna, slikao njegovu površinu i slao fotografije u Hjuston nekom batici koji tokom noćne smene sabija pohovana pileća krilca, čovečjoj ribici su počela da krče creva kao meni sada.

ART: Flickr / Kevin Gill

Nema šta, neke životinje prosto nemaju nameru da odustanu od prilično mizernih života koji su im dodeljeni.

I napokon kada je naša čovečja ribica ove godine napunila stomak, valjda je skapirala da je dosta zajebavanja sa dijetama pa je odlučila da napravi potomstvo.

Međutim, zakazati dejt u Postojnskoj jami nije toliko lako za jednog slepog vodozemca. Pokušavam da zamislim kako se dva ovakva beličasta stvorenja suprotnih polova uopšte pronađu u nekoj pećini punoj vode pod zemljom u koju stiže tačno nula zrakova sunčeve svetlosti ikada. S druge strane, nakon noći divljeg seksa, čovečja ribica ne mora da brine da će se sledeći dan probuditi pored nekoga ko na jutarnjem svetlu deluje samo kao još jedna loša odluka. Jer, kako smo naučili, naša pećinska čovečja ribica živi u potpunom mraku. A i potpuno je slepa. I gladna. I to traje. Sto godina.

Pročitajte: "Zašto volim asteroide koji zamalo promaše Zemlju"

Međutim, s obzirom na to da su ova stvorenja poslednjih 20 miliona godina evoluirala u neizmenjenom okruženju duboko pod zemljom, izuzetno su osetljiva na moderne klimatske promene (čitaj ljudske govnarije) , a ovo pogotovo važi za njihova jajašca.

Sa ovakvim životnim stilom nije ni čudo da je čovečja ribica na granici da postane ugrožena vrsta, a naučnici su otkrivanje oplođenih jaja propratili oduševljenjem i strepnjom: "Ovo je veoma kul – prilično je neverovatno", rekao je BBC-u Primož Gnezda, biolog sa rečnikom skejtera iz 90-ih koji radi u Postojnskoj jami. "Ali smo takođe veoma zabrinuti da nešto ne pođe po zlu jer su jajašca veoma osetljiva."

Čak i prejako svetlo, blage promene u temperaturi i kvalitetu vode mogu da ugroze potencijalne potomke naše umetnice u gladovanju pa su naučnici ženku i njena jaja odvojili u zaseban kanister sa kontrolisanom vodom.

Buduća majka pak ima i nešto bizarniju stranu, što i ne treba posebno da nas čudi s obzirom da je svojim životnim stilom i izgledom nešto najpribližnije Golumu što ovaj naš svet ima da ponudi. Zbog nedostatka vida, čovečja ribica je, logično, morala da razvije druga čula pa se najviše oslanja na miris. Pomoću njega ženka može da namirišeš razliku između jaja koja se pravilno razvijaju i mućaka. A kao neko ko dobar deo svog života provodi gladan, možete da pretpostavite šta čovečja ribica radi sa ovim nerazvijenim jajima. Tako je - napravi omlet.

Još 2013. je poslednji put zabeleženo da je jedna čovečja ribica položila jaja u Postojnskoj jami, ali se nijedno nažalost nije izleglo, a i nekima su druge čovečje ribice utolile svoju decenijsku glad. Iako jajašca za sada nikako nisu svesna u kakvu nepravednu borbu sa prirodom se upuštaju ako se izlegnu, ja iskreno navijam za njihov uspeh dok otpakujem čizburger koji je upravo stigao. Prijatno!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu