FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Kako ono u šta veruješ utiče na to kako ćeš da se uradiš

Kad se radi o raspoloženju i rekreativnoj upotrebi droga, dokazi nam govore da su očekivanja ljudi prilično važna.
7.8.15

Flickr user Heath Alseike

Ljubitelji psihodeličnih iskustava obično dobro poznaju "set i seting", ili ideju da i vaše raspoloženje, verovanja i očekivanja (set), kao i vaše društveno i fizičko okruženje (seting), određuju da li će vaš trip biti nebeski ili će vas poslati pravo u pakao . Ovaj koncept bio je kamen temeljac psihodelične prakse otkad ga je esid guru Timoti Liri prvi put predstavio šezdesetih i sedamdesetih.

Ali istraživanja danas pokazuju da su ovi uticaji koji nemaju veze s drogama još jači nego što se prvobitno mislilo — i mogu da utiču na sve, od toga koliko ćete biti agresivni kad popijete do toga koliki je rizik da postanete zavisnik, kako ćete doživeti bol, pa čak i da li ćete se overdozirati. Očekivanja i okruženje mogu pooštriti vaš "lagani rad" ili pojačati vašu "urađenost" — i za to vreme promeniti način na koji vaš mozak obrađuje informacije.

Reklame

Prema rečima Teda Keptčaka, vodećeg istraživača placebo efekata i profesora medicine na Harvardu: "Zavisi od predmeta vašeg istraživanja, ali kad se radi o raspoloženju i rekreativnoj upotrebi droga, dokazi nam govore da su očekivanja ljudi prilično važna."

Pod jedan, verovanje da li uzimate drogu može direktno da utiče na to kako ćete je doživeti i kako će vaš mozak reagovati. Nedavna studija o pušenju pokazala je koliko temeljiti ti efekti mogu da budu.

Kad su pušači dobili cigarete sa nikotinom — a rečeno im je da ga u njima nema — to je dramatično smanjilo fizičku reakciju njihovog mozga na tu drogu. Zato su i svakako manje uživali u pušenju, jer se smanjila aktivnost u delovima mozga koji sadrže dopamin, neurotransmiter povezan sa osećanjem žudnje i zadovoljstva.

Štaviše, lažno uverenje da u cigaretama nema nikotina zapravo je promenilo način na koji su pušači donosili odluke u vezi s rizičnim investiranjem, jer su počeli drugačije da cene svoje uspehe. Ne samo da su njihova uverenja uticala na to kako se osećaju dok puše, već su promenila i potonje ponašanje u vezi sa nagradom i motivacijom.

"To je zgodno malo otkriće", kaže Tor Vejdžer, direktor Laboratorije za kognitivnu i afektivnu neurologiju na Univerzitetu u Koloradu, koji nije učestvovao u ovom istraživanju.

_________________________________________________________________________

Pogledajte: Zaustaviti HIV? Revolucija Truvada

_________________________________________________________________________

Autori studije tvrde da su ovi podaci od velike važnosti za razumevanje zavisnosti: konkretno, da vaša uverenja o drogi mogu u velikoj meri uticati na dopamin baš kao i sama droga, zbog čega je psihologija ovog stanja ključna. Oni kažu da smanjenje "urađenosti", koje je poteklo od lažne informacije o primljenoj drogi, ukazuje na to da, "iako ona može da objasni fizičku zavisnost, abnormalnost nivoa dopamina sama po sebi nije dovoljna da objasni čitav niz drugih simptoma zavisnosti."

"Bilo da kultura doživljava pijanstvo kao nešto sramotno ili kao znak muškosti, to takođe utiče na ono što antropolozi nazivaju 'pijanim ponašanjem'."

Smatra se da lično uverenje umnogome utiče na konzumiranje alkohola, jer kulturološke predstave o tome šta ljudi rade dok su pijani utiču na to kako se oni ponašaju dok su odvaljeni. "Očigledno postoje određene individualne razlike u onome kako se ljudi ponašaju kad su pijani, a očigledno je i da je to u dobroj meri uslovljeno kulturološkim očekivanjima", kaže Robin Rum, profesor istraživanja politike alkohola na Univerzitetu u Melburnu, u Australiji.

Na primer, studije pokazuju da verovanje da alkohol izaziva agresiju može da utiče na to da li ljudi zaista postanu agresivni kad piju. Drugi tipovi verovanja o konkretnim dejstvima upotrebe alkohola na osećanja kao što su opuštenost i opijenost takođe utiču na to koliko ćete se pijano osećati. Bilo da kultura doživljava pijanstvo kao nešto sramotno ili kao znak muškosti, to takođe utiče na ono što antropolozi nazivaju "pijanim ponašanjem".

Pročitajte još: Pitali smo lekare kako droge utiču na spermu

"Zavisi od situacije u određenoj kulturi i ko je taj koji pije", ističe Rum, navodeći pol kao jedan od ključnih faktora. Ulogu igraju još i biologija, kultura, okruženje i psihologija.

I urađenost određenim stimulantom menja se s očekivanjima. Na primer, kad se ljudima sa zavisnošću od kokaina (koji nisu tražili medicinsku pomoć) da ritalin, a rečeno im je da će dobiti nekakav stimulant, njihova ukupna moždana aktivnost je 50 odsto viša, otkucaji njihovog srca brži a zabeleženo je i 50 odsto porasta osećaja da im se droga "dopada" i osećanja "urađenosti", u odnosu na one koji su verovali da će dobiti placebo a zapravo su dobili istu količinu droge.

Reklame

A ponekad uticaj očekivanja prevazilazi samu svest. "Imate mnogo modifikacija efekata lekova i droga na koje utiče vaše iščekivanje, bilo ono svesno ili nesvesno", kaže profesor Keptčak.

U studiji koju su upravo objavili Keptčak i njegove kolege, 49 osoba naučilo je da povezuje slike određenih lica sa visokim ili niskim stepenom bola izazvanim vrelinom prinetom njihovim podlakticama. Čim se ova veza uspostavila, kad bi ljudi ugledali lica za koja su vezivala jači bol pogoršao bi se umereni bol — a prizor lica za koji se vezivalo manje bola doneo bi im olakšanje.

Ovaj rezultat sam po sebi nije predstavljao nikakvo iznenađenje; na kraju krajeva, ranije studije pokazale su da uticaji koji su se prethodno vezivali za nelagodu pojačavaju bol, dok oni koji se vezuju za prijatno iskustvo povećavaju zadovoljstvo. Ali ono što je bilo intrigantno u novoj studiji jeste da čak i kad učesnici nisu mogli dobro da vide lica — maskirana tako da slike ne mogu svesno da se prepoznaju — umereni bol bio je veći kod lica "jačeg bola" nego kod onih sa slabijim.

Mozak učesnika bio je nesvesno uslovljen tako da predviđa da li određeno lice znači jači ili slabiji bol. I tako, čak i kad nisu mogli svesno da ih prepoznaju, njihov mozak je reagovao na ova lica, pojačavajući bol onako kako su naučeni.

"Veća je verovatnoća da će pacovi koji su iznova dobijali drogu poput heroina u istom kavezu umreti od prekomerne doze ako je kasnije dobiju u drugom okruženju."

Ova vrsta nesvesnog uslovljavanja ne utiče samo na bol — ono menja i razne vrste reakcija na droge. Na primer, istraživanja vršena na pacovima i ljudima pokazala su da tolerancija na droge kao što su heroin i sedative koje možete dobiti u apotekama na recept u određenoj meri zavisi od uticaja okruženja. Veća je verovatnoća da će pacovi koji su iznova dobijali drogu poput heroina u istom kavezu umreti od prekomerne doze ako je kasnije dobiju u nekom drugom okruženju. Kod ljudi, ovaj efekat mogao bi da objasni inače misteriozne slučajeve smrti usled prekomerne doze koji se dešavaju kad ljudi uzmu svoju uobičajenu dozu na nekom novom mestu — i moglo bi da pokrene istraživanje prevencije overavanja u novom pravcu.

"To je jedan oblik uslovljavanja", kaže Vejdžer. "Nekih njegovih delova ste svesni, nekih niste." Dakle, tolerancija na drogu, kad vam treba sve više droge da biste osetili njeno dejstvo, nije samo farmakološka, već i psihološka. Vaš mozak se delom oslanja na nesvesne uticaje u vezi s tim gde, kako i sa kim obično uzimate drogu kako bi tolerancija delovala.

Reklame

Bizarno je, ali to znači da očekivanja mogu da uvećaju ili umanje dejstvo droga. U slučaju korisnika kokaina koji su dobili ritalin, očekivanje droge uvećalo je njihovo zadovoljstvo. Ali očekivanje da ćete dobiti drogu na mestu na kom je obično uzimate može i da vas učini tolerantnijim i umanji njeno dejstvo. I zaista, efekat je ponekad toliko jak da kada uzmete drogu u nekoj novoj situaciji, ona može da vas ubije.

"Neki placebo efekti podražavaju iskustvo uzimanja droge, dok vas čitava jedna druga klasa priprema na ono što sledi, te se suprotstavlja reakciji", kaže Vejdžer. I niko zapravo ne zna šta određuje koji tip dejstva će preovladati.

Pitanje ko će se navući na alkohol ili neku drugu drogu takođe je u velikoj meri uslovljeno setom i setingom. Niz eksperimenata vršenih sedamdesetih, u kojima su pacovi koji su smešteni na isto mesto sa drugim pacovima i dobili mnogo igračaka i stimulativno okruženje (" Pacovski park"), pokazali su da su ti pacovi uzimali mnogo manje morfijuma kad su dobili priliku od pacova koji su zatvoreni u kaveze sami. Usled boljeg društvenog i fizičkog okruženja glodari su bili otporniji na zavisnost — a čini se da isto važi i za ljude.

Štaviše, čak i kad su istraživači primorali pacove iz Pacovskog parka da postanu fizički zavisni i naučili ih da će ako piju vodu s morfijumom ublažiti simptome odvikavanja, oni su uzimali osam puta manje droge nego pacovi u kavezima, čiji se život praktično sveo na boravak u samici.

Studija objavljena u junu pokazala je iste efekte kod kokaina. Miševi koji su dobili dodatnu stimulaciju — kao kad su bili naučeni da pronađu nagradu u vidu pahuljica sa medom i lešnicima — bili su manje podložni razvijanju snažne sklonosti ka odaji u kojoj su bili izloženi kokainu. A druge studije pokazale su da variranje uslova eksperimenta — kao što su da li životinje imaju društvo, njihovi životni uslovi ili način na koji su odgojene — utiče na to da li pacovi više vole kokain ili slatkiše, što objašnjava zašto su novinski naslovi osamdesetih tvrdili da je krek supstanca od koje ste najviše zavisni a zašto naslovi 2010-ih anatemišu šećer kao podjednako štetan.

Možemo reći da su droge same po sebi tek deo priče — i ako želimo bolje da se pozabavimo problemima s drogom, odgovore moramo da potražimo mimo mozga. Postati zavisnik je mnogo više od običnog izlaganja mozga drogi; ono podrazumeva ponavljanje istih odluka u složenom okruženju i nesvesno privikavanje na to da drogu povezujete sa osećanjem olakšanja. Oporavak, isto tako, podrazumeva složeno učenje — i mnogo je lakše obaviti ga u okruženju koje nudi razumne opcije i tople ljudske odnose. Da bi se pobedila zavisnost i umanjila šteta od uzimanja droge, neophodno je osnovno razumevanje seta i setinga.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu