Zašto je Amerika još opsednuta O Džej Simpsonom

Zamućeni video snimak ručne kamere sa tajmerom u donjem levom uglu prikazuje crnog muškarca koga mlati grupa belih policajaca u blizini raskrsnice Bulevara Futhil i Ulice Ozborn u Los Anđelesu, 1991. godine. Zatim sledi odlomak iz vesti godinu dana kasnije, gde se objavljuje da su četiri policajca oslobođena optužbi za prekomerno korišćenje sile. Neredi izbijaju na jugu Los Anđelesa, demonstranti razbijaju izloge, pljačkaju radnje, pale zgrade, prevrću automobile i autobuse, sukobljavaju se sa policijom.

Ovi arhivski snimci su uvod u novu mini-seriju od deset epizoda u produkciji FX, pod naslovom „Narod protiv O Džej Simpsona: američka krimi-priča". Uz brojne druge zvezde, Kuba Guding Džunior tumači naslovnog lika u serijalu koji se bavi spektakularnim hapšenjem i suđenjem O Džej Simpsona za ubistvo supruge Nikol Braun Simpson i njenog prijatelja Ronalda Goldmana, počinjeno 1994. godine.

Ova dramatizovana verzija događaja privukla je pažnju miliona gledalaca, oborivši FX-ov rekord po gledanosti premijere. Očigledno je fascinacija javnosti ovom surovom pričom istrajala. Uprkos gomili dokaza u korist optužbe, uključujući tu krvavu rukavicu otkrivenu u njegovoj kući i otisak stopala na mestu zločina koji odgovara njegovom broju cipela, Simpsonova oslobađajuća presuda iz 1995. posledica je eksplozivnog doba kroz koju je policija Los Anđelesa prolazila.

„Uzeli su maha rat protiv kriminala i rat protiv droga", objašnjava Džo Domanik, autor knjige Blue: The LAPD and the Battle to Redeem American Policing. „Crnačka manjina doživela je oslobođenje O Džej Simpsona kao svoju pobedu."

Štaviše, crna zajednica Los Anđelesa očajnički je želela sudsku presudu u svoju korist – kompenzaciju za oslobođenje policajaca koji su napali Rodni Kinga, između ostalih kršenja građanskih prava – do te mere da ih „nije zanimalo da li je O Džej kriv ili ne", tvrdi Domanik, danas saradnik Centra za medije, kriminal, i pravdu Džon Džej koledža krivičnog prava u Njujorku.

Nije bilo važno što je LAPD tretirala Simpsona verovatno „bolje od bilo kog drugog crnca iz Los Anđelesa," kaže Domanik. Simpson je umeo da ugosti policajce u svojoj vili, da ih pozove na kupanje u bazenu ili partiju tenisa; čak je išao na proslave Božića u organizaciji Zapadne divizije LAPD. Takođe je tukao svoju ženu Nikol do te mere da je završila u bolnici. Prvi put je bio uhapšen 1989., iako je policija intervenisala osam put pre toga; sudija mu je tim prilikom bio naklonjen, pa nije završio u zatvoru.

LA Times navodi da je policija Los Anđelesa 1990. godine bila 61% bela, 22% latino, i 14% crna. Inspektori i oficiri unutar pretežno bele organizacije funkcionisali su nezavisno i nesputano, delom zato što im je Vili Vilijams, tadašnji šef policije, to dozvoljavao.

Nikoga nije iznenadilo kada je Simpsonov preskupi pravni tim optužio policijske istražitelje da su nepropisno zaveli dokaze i nelegalno pretražili rezidenciju osumnjičenog. Detektiv Mark Furman optužen je da je bez naloga preskočio Simpsonovu ogradu iste noći kad se ubistvo odigralo i tu podmetnuo krvavu rukavicu. Da bi se pojačala intriga, odbrana je priložila trake i transkripte sa saslušanja na kojima Furman koristi rasističke izraze.

Furman je bio tipičan „kurčevito odlučni beli detektiv" za to vreme, kaže Domanik. Danas bi takav policajac teško napredovao unutar LAPD.

„Policija je bitno drugačija danas, kako u teoretskom pristupu tako i po ponašanju na terenu, gde pokušavaju da promene svoj odnos sa manjinskim zajednicama," dodaje Domanik.

Ovih dana je policija samo 33% bela; većinu od 46% čine hispanoamerikanci po internoj statistici LAPD iz 2016. u koju je VICE imao uvid. Afroamerikanaca je 11%, manje nego 1990. godine, ali policija je ipak značajno bliže demografiji samog grada kome služi.

Kraj nesputane kaubojštine je za LAPD došao par godina posle Simpsonovog suđenja, pošto su krajem devedesetih pripadnici Rampart odseka više bili masovno optuživani za zloupotrebe položaja, ometanje dokaznog procesa, i fizičko zlostavljanje osumnjičenih. Ministarstvo pravde i federalno sudstvo su izdali dekret kojim se LAPD obavezala da sprovede reforme, objašnjava Džon Dženal, poručnik sa 29 godina iskustva u policiji.

Ove mere donete su da bi „promovisale policijski integritet" i uspostavile nov sistem za praćenje pritužbi, sudskih tužbi, i incidenata vezanih za korišćenje prekomerne sile. Tim putem je olakšano nadzornim organima da prate sumnjive radnje svakog policajca, smatra Dženal. Policiji su takođe nametnute ekstenzivnije unutrašnje istrage svakog incidenta, kao i obaveza da o svakoj pucnjavi u kojoj su učestvovali policajci javno istakne na sajtu LAPD.

Iako se policija Los Anđelesa promenila, O Džej Simpson priči je teško odoleti. Poslednjih godinu i po dana pokret Black Lives Matter je uzeo maha, a broj crnih žrtava policije samo raste, pa javnost teško da može da zaboravi Simpsonov slučaj.

„Priča je tematski vrlo relevantna; u suštini se bavi rasnim pitanjima i krivično-pravnim sistemom," kaže novinar i pravni analitičar Džefri Tubin.

FX serija bazira se na Tubinovoj knjizi „Trka života: Narod protiv O Džej Simpsona", a on sam je u slučaju imao ulogu od samog početka. Kao reporter za New Yorker, 1994. je prvi obelodanio agresivne pokušaje odbrane da se pozove na rasne predrasude lokalnih organa reda.

Do nedavno je Simpsonov slučaj bio jedan od retkih čuvenih događaja u američkoj istoriji koji niko nije dramatizovao – „savršena kombinacija američkih opsesija", kako kaže Tubin.

Te opsesije su seks, ubistvo, i životi slavnih.

„Teško je zamisliti slične okolnosti u današnjem društvu, bile su izuzetno bizarne," kaže Tubin.

Fanatična medijska pažnja posvećena slučaju bila je primarno posledica okruženja bez interneta i društvenih mreža u kom se on odvijao. Cela nacija je bila obuzeta Simpsonovom pričom zato što su je pokrivali svi relativno malobrojni mediji tog vremena. Sličan slučaj 2016, smatra Tubin, bi bilo mnogo lakše ignorisati, zaobići senzacionalističke naslove biranjem drugog kanala ili vebsajta.

Još od usporene potere autoputem kojom su televizije prekinule prenos NBA finala iz 1994. između Njujorka i Hjustona,Simpsonova priča se odvijala pred masovnim auditorijumom. Kontroverzan je i televizijski prenos suđenja koje je potrajalo preko 130 dana, tvrdi Tubin, jer su kamere u sudnici direktno delovale na ishod slučaja. Neki od advokata i svedoka su se praktično obraćali kamerama da bi ili stekli publicitet ili uticali na javno mnenje i tako indirektno na odluku porote.

VICE se obratio mnogim tužiteljima, braniteljima, i drugim akterima ovog slučaja. Neki od njih nisu odgovorili na naše mejlove, a neki su odbili da daju izjave. Robert Šapiro, glavni advokat odbrane, koga u seriji igra izafektirani Džon Travolta, napisao je da odavno odbija da komentariše taj slučaj. Njegov saradnik F. Li Bejli odgovorio je da nema šta da kaže dok ne bude odgledao seriju do kraja.

Simpson je bio oslobođen krivične odgovornosti, ali je 1997 izgubio parnični postupak pa je morao da isplati 33.5 miliona dolara porodicama Nikol Simpson i Ronalda Goldmana. Deceniju kasnije, Simpson je osuđen za kidnapovanje i oružanu pljačku pošto je 2008. upao u prostorije kazina i hotela u Las Vegasu da bi ukrao stotine sportskih suvenira. Na suđenju je tvrdio da suveniri iz njegove NFL karijere njemu i pripadaju, te je samo pokušao da ih povrati.

Danas šezdesetosmogodišnji Simpson služi kaznu od 9 do 33 godina u Lavlok kazneno-popravnom centru u Nevadi. Zatvor nema FX kanal i ne dozvoljava korišćenje DVD plejera, tako da Simpson verovatno nije odgledao seriju koja se njegovim slučajem bavi. Ipak, priča se da je rekao da Kuba Guding Džunior ima premalu glavu da bi njega igrao, kao i da je „uznemiren" činjenicom da serija sugeriše da je kriv.

Simpson će od 2017. kvalifikovati za uslovno služenje kazne.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu