Ovi ljudi prave selfie u Memorijalnom centru 11/9

Na ulazu Memorijalnog centra i muzeja 11. septembra dočekuje vas znak koji navodi „pravila ponašanja". „Molimo vas, imajte na umu da je Memorijalni centar 11. septembra mesto za prisećanje i tiho razmišljanje", piše na njemu. „Posetioci u svakom trenutku moraju da održe odgovarajuću učtivost i pristojnost."

Iako učtivost možda nije reč uobičajena u američkom rečniku, ne mora se isticati da fontane Memorijalnog centra, koje sada stoje na mestu gde je skoro 3000 ljudi izgubilo živote 11. septembra 2001, nisu idealno okruženje za pokazivanje nečijeg neumesnog ponašanja. Za većinu je i sama ideja da se ponašaju ikako drugačije, osim sa strahopoštovanjem na tako posvećenom mestu, jednostavno nemoguća.

Pomenute fontane, smeštene na tle gde su nekada stajale kule bliznakinje, su ogromne rupe u zemlji, okružene ispisanim imenima poginulih. Videti ih je svečano, ophrvavajuće iskustvo.

Prosta veličina ovih fontana od jednog hektara i najveći veštački vodopad u Sjedinjenim Državama dočaravaju ogromni gubitak života koji se zbio ovde. Intenzivni zvuk vode koja konstantno ponire u beskonačnu dubinu zaglušuje gradsku buku koja je okružuje, izazivajući već pomenuto tiho razmišljanje.

To je mesto na kome se može razmišljati o krhkosti ljudskog života i o nestalnosti postojanja. To je mesto na kome treba odati počast hrabrim ženama i muškarcima, pripadnicima njujorške policije i vatrogasnog odeljenja, koji su podneli najveće žrtve, dajući svoje živote da bi pomogli sugrađanima u nevolji.

To je takođe mesto na kojem treba odati počast običnim ljudima koji su pomagali svojoj sabraći, i radeći to takođe rizikovali, pa i gubili svoje živote. To je mesto za razmišljanje o neuništivoj snazi ljudskog duha, i našoj sposobnosti da se kao ljudi okupimo kada nas zadesi besmislena tragedija.

Iako imena hiljada vojnika koji su dali svoje živote u „ratu protiv terorizma" koji je usledio posle 11. septembra nisu uklesana, svest o njihovoj žrtvi, kao i o smrti hiljada nedužnih iračkih i avganistanskih civila, dodaje dodatnu tmurnost Memorijalnom centru.

Spoznaja da su događaji tog kobnog dana, i strah koji su izazvali, pokrenuli točkove za donošenje Patriotskog zakona u Americi i doveli do reizbora Džordža W Buša, i do svega što je usledilo, takođe izaziva dodatnu tmurnost. Tog dana nismo samo izgubili živote. Izgubili smo i slobodu.

To je zaista mesto za prisećanje i tiho razmišljanje. Sveto mesto, na kome neko može, a i treba, da razmišlja o pitanjima života i smrti.

Što ću apsolutno da uradim za, ovaj, par sekundi. Hm… ali prvo? Daj da opalim jedan selfi.